https://lat.sputnikportal.rs/20211103/istorijski-dogovor-poreski-rajevi-odlaze-u-istoriju--sta-to-donosi-svetu-1131211280.html
Istorijski dogovor: Poreski rajevi odlaze u istoriju — šta to donosi svetu
Istorijski dogovor: Poreski rajevi odlaze u istoriju — šta to donosi svetu
Sputnik Srbija
Poreska rešenja su u rukama nacionalnih zakonodavstava, pa nije izvesno da bi baš tako brzo, već iduće godine, svuda u svetu moglo da dođe do sprovođenja... 03.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-03T22:35+0100
2021-11-03T22:35+0100
2022-08-26T13:09+0200
ekonomija
ekonomija
porez
poreski rajevi
srbija – ekonomija
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/96/1112599665_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_9840871108b16ac9d24aae4ae74ab0f6.jpg
Nova odluka grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) na samitu u Rimu o reformi međunarodnog poreskog sistema kojim se uvodi minimalan korporativni porez od 15 odsto na dobit multinacionalnih kompanija, već je ocenjena kao istorijska. Očekuje se da će ona stati na put poreskim pobeguljama i u istoriju poslati poreske rajeve sa nultom, ili jako niskom stopom poreza, primamljivom za registraciju mnogih kompanija.Poreski rajevi odlaze u istorijuZasluga za ukidanje poreskih rajeva, o čemu se uglavnom povremeno samo pričalo, nesumnjivo će, ipak, pripasti kovidu 19, čija je pandemija ispraznila državne budžete i najrazvijenijih zemalja, a budžetski deficiti otišli su u vis zbog finansijske podrške privredi i građanima.Ta odluka G20 će, kako je procenjeno, omogućiti da zemlje ostvare dodatnu zaradu od nekih 150 milijarda dolara.Osim te minimalne poreske stope koja će uglavnom svuda morati da se plati, novina je i to što će kompanije porez na dobit plaćati i u zemlji u kojoj posluju i ostvaruju dobit, a ne samo tamo gde su registrovane. Ciljna grupa su kompanije koje u svetu ostvaruju promet veći od 20 milijarda evra i kod kojih je rentabilnost veća od 10 odsto. Taj bi se prag nakon sedam godina mogao spustiti na 10 milijardi.Koliko je realno da sve to zaživi već 2022. godine, kako je dogovoreno u Rimu?Politička odluka moćnih Profesor Beogradske bankarske akademije Božidar Drašković podseća da su poreski rajevi dominantno nastali pre tridesetak godina, kada su velike svetske kompanije iz realnog i finansijskog sektora počele da traže područja na kojima mogu za sebe da obezbede dodatne profite na račun neplaćanja poreza. Te, najčešće egzotične destinacije, poput Devičanski i nekih drugih ostrva, ali i evropske države, Luksemburg, Holandija, Irska, Kipar su, podseća on, poznate svima i odnos prema njima je, kako smatra, uvek bilo pitanje političke odluke moćnih država.On za Sputnjik kaže da to ima pozitivnu dimenziju sa stanovišta ujednačavanja određenih tokova oporezivanja, ali sa druge strane i onu da će od toga koristi upravo imati najrazvijenije zemlje sveta. Koliko će to biti stvarno moguće i u kojoj brzini, to ćemo, kako dodaje, uskoro videti.Da li je moguć brz preokret„Nisam optimista da će tako brzo doći do tog preokreta jer su poreska rešenja, na kraju krajeva, stvar nacionalnih politika, odnosno, politika svake od država. Ako je to limitirano na 15 odsto, onda će mehanizam privlačenja stranih investitora kod zemalja koje su gladne investicija prestati da postoji kao takav“, smatra ovaj ekonomista.On napominje da se gomila stranih investicija u zemlje koje su primaoci kapitala bazirala upravo na niskim porezima i poreskim podsticajima. Srbija je, kako podseća, do pre neku godinu imala stopu od 10 odsto korporacijskog poreza na dobit, koja je sada 15 odsto, što znači da se tu ništa neće promeniti u odnosu na odluku G20. Odluka iz Rima bazirana je na dogovoru koji je u septembru postiglo 136 zemalja, koje 90 odsto doprinose svetskom BDP-u.Drašković smatra ključnim to što će kompanija čija filijala deluje na prostoru neke zemlje porez na dobit plaćati zemlji na čijoj teritoriji dobit i ostvaruje. To podrazumeva promenu nacionalne poreske politike svake zemlje da strogo obračunava prihode filijala kompanija na svojoj teritoriji, kaže on, ali i napominje da to uopšte nije teško uraditi.Poseban problem EUIz Francuske, koja od januara naredne godine predsedava EU, već su stigle najave da što pre želi donošenje uredbe o minimalnom porezu, za koju je potrebna jednoglasna odluka. Ohrabrio ju je stav Irske, Mađarske i Estonije, koje su se početkom septembra u poslednji čas priključile dogovoru.Naš sagovornik napominje da EU ima poseban problem jer ima jedinstvenu monetarnu politiku, spoljnotrgovinsku politiku, a nema minimalne principe jedinstvene fiskalne politike. Upravo je, smatra on, nužnost EU kao tržišne, finansijske i monetarne zone da uredi pitanje standarda jedinstvene fiskalne politike.Hoće li Srbija imati koristiNa pitanje da li će to što će za sve države biti obavezna minimalna stopa poreza na dobit od 15 odsto otvoriti prostor za veće investiranje u zemlje poput naše, ako već nudimo neke druge pogodnosti i uz manje troškove poslovanja nego na Zapadu, Drašković kaže da ima više kriterijuma koji utiču na odluku o tome.„U dogledno vreme, ako se iznivelišu te minimalne stope korporacijskog poreza na dobit, onda će biti bespredmetno da neko ima centralnu firmu u Luksemburgu ili Holandiji, Irskoj, koje su sada zemlje poreski rajevi. Osim ako razlog za to nije jedan drugi faktor — monetarna stabilnost određenih zemalja. Ako imate zemlje sa rizikom monetarne stabilnosti, onda će kapital ostati u filijalama gde će takođe plaćati porez na dobit 15 odsto, ali koje su perspektivno monetarno stabilnije“, objašnjava on.To će biti jedan od kriterijuma za odlučivanje kompanija, da ne bi došle u situaciju da se suočavaju sa inflacijom, obezvređenjem kapitala. O takvim rizicima, o veličini tržišta, mogućnosti korišćenja upravljačkih resursa, pa i o političkim rizicima, velike kompanije vode računa, kaže sagovornik Sputnjika.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
odluka g20, ukidanje poreskih rajeva, minimalni porez na dobit 15 odsto, plaćanje poreza u zemlji u kojoj se dobit ostvaruje, primena minimalnog poreza na dobit počinje u 2022. godini,
odluka g20, ukidanje poreskih rajeva, minimalni porez na dobit 15 odsto, plaćanje poreza u zemlji u kojoj se dobit ostvaruje, primena minimalnog poreza na dobit počinje u 2022. godini,
Istorijski dogovor: Poreski rajevi odlaze u istoriju — šta to donosi svetu
22:35 03.11.2021 (Osveženo: 13:09 26.08.2022) Poreska rešenja su u rukama nacionalnih zakonodavstava, pa nije izvesno da bi baš tako brzo, već iduće godine, svuda u svetu moglo da dođe do sprovođenja istorijskog dogovora o uvođenju minimalne stope poreza na dobit za kompanije, koji bi trebalo da ugasi poreske rajeve, skeptičan je ekonomista Božidar Drašković.
Nova odluka grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) na samitu u Rimu o reformi međunarodnog poreskog sistema kojim se uvodi minimalan korporativni porez od 15 odsto na dobit multinacionalnih kompanija, već je ocenjena kao istorijska. Očekuje se da će ona stati na put poreskim pobeguljama i u istoriju poslati poreske rajeve sa nultom, ili jako niskom stopom poreza, primamljivom za registraciju mnogih kompanija.
Poreski rajevi odlaze u istoriju
Zasluga za ukidanje poreskih rajeva, o čemu se uglavnom povremeno samo pričalo, nesumnjivo će, ipak,
pripasti kovidu 19, čija je
pandemija ispraznila državne budžete i najrazvijenijih zemalja, a budžetski deficiti otišli su u vis zbog finansijske podrške privredi i građanima.
Ta odluka G20 će, kako je procenjeno, omogućiti da zemlje ostvare dodatnu zaradu od nekih 150 milijarda dolara.
Osim te minimalne poreske stope koja će uglavnom svuda morati da se plati, novina je i to što će kompanije porez na dobit plaćati i u zemlji u kojoj posluju i ostvaruju dobit, a ne samo tamo gde su registrovane. Ciljna grupa su kompanije koje u svetu ostvaruju promet veći od 20 milijarda evra i kod kojih je rentabilnost veća od 10 odsto. Taj bi se prag nakon sedam godina mogao spustiti na 10 milijardi.
Koliko je realno da sve to zaživi već 2022. godine, kako je dogovoreno u Rimu?
Profesor Beogradske bankarske akademije Božidar Drašković podseća da su
poreski rajevi dominantno nastali pre tridesetak godina, kada su velike svetske kompanije iz realnog i finansijskog sektora počele da traže područja na kojima mogu za sebe da obezbede dodatne profite na račun neplaćanja poreza. Te, najčešće egzotične destinacije, poput
Devičanski i nekih drugih ostrva, ali i evropske države, Luksemburg, Holandija, Irska, Kipar su, podseća on, poznate svima i
odnos prema njima je, kako smatra, uvek bilo
pitanje političke odluke moćnih država.
„Svest o tome je dobila političku dimenziju onda kada je taj proces počeo da pogađa najrazvijenije zemlje sveta, a odrazio se na taj način što je deo poreskih prihoda koji bi ostao u tim zemljama otišao negde drugde. Pošto nema poreskih prihoda, to su manji budžetski prilivi, veće zaduživanje država i budžetski deficit, pa su došli do ideje da bi bilo mudro da postave minimalne stope poreza na dobit korporacija od 15 odsto i da to nametnu svim zemljama u svetu“, jasan je ovaj ekonomista.
On za Sputnjik kaže da to ima pozitivnu dimenziju sa stanovišta ujednačavanja određenih tokova oporezivanja, ali sa druge strane i onu da će od toga koristi upravo imati najrazvijenije zemlje sveta. Koliko će to biti stvarno moguće i u kojoj brzini, to ćemo, kako dodaje, uskoro videti.
Da li je moguć brz preokret
„Nisam optimista da će tako brzo doći do tog preokreta jer su poreska rešenja, na kraju krajeva, stvar nacionalnih politika, odnosno, politika svake od država. Ako je to limitirano na 15 odsto, onda će mehanizam privlačenja stranih investitora kod zemalja koje su gladne investicija prestati da postoji kao takav“, smatra ovaj ekonomista.
On napominje da se gomila stranih investicija u zemlje koje su primaoci kapitala bazirala upravo na niskim porezima i poreskim podsticajima.
Srbija je, kako podseća, do pre neku godinu imala stopu od 10 odsto korporacijskog poreza na dobit, koja je sada 15 odsto, što znači da se
tu ništa neće promeniti u odnosu na odluku G20. Odluka iz Rima bazirana je na
dogovoru koji je u septembru postiglo 136 zemalja, koje 90 odsto doprinose svetskom BDP-u.
Drašković smatra ključnim to što će kompanija čija filijala deluje na prostoru neke zemlje porez na dobit plaćati zemlji na čijoj teritoriji dobit i ostvaruje. To podrazumeva promenu nacionalne poreske politike svake zemlje da strogo obračunava prihode filijala kompanija na svojoj teritoriji, kaže on, ali i napominje da to uopšte nije teško uraditi.
Iz Francuske, koja od januara naredne godine predsedava EU, već su stigle najave da što pre želi donošenje uredbe o minimalnom porezu, za koju je potrebna jednoglasna odluka. Ohrabrio ju je stav Irske, Mađarske i Estonije, koje su se početkom septembra u poslednji čas priključile dogovoru.
Naš sagovornik napominje da EU ima poseban problem jer ima jedinstvenu monetarnu politiku, spoljnotrgovinsku politiku, a nema minimalne principe jedinstvene fiskalne politike. Upravo je, smatra on, nužnost EU kao tržišne, finansijske i monetarne zone da uredi pitanje standarda jedinstvene fiskalne politike.
Hoće li Srbija imati koristi
Na pitanje da li će to što će za sve države biti obavezna minimalna stopa poreza na dobit od 15 odsto otvoriti prostor za veće investiranje u zemlje poput naše, ako već nudimo neke druge pogodnosti i uz manje troškove poslovanja nego na Zapadu, Drašković kaže da ima više kriterijuma koji utiču na odluku o tome.
„U dogledno vreme, ako se iznivelišu te minimalne stope korporacijskog poreza na dobit, onda će biti bespredmetno da neko ima centralnu firmu u Luksemburgu ili Holandiji, Irskoj, koje su sada zemlje poreski rajevi. Osim ako razlog za to nije jedan drugi faktor — monetarna stabilnost određenih zemalja. Ako imate zemlje sa rizikom monetarne stabilnosti, onda će kapital ostati u filijalama gde će takođe plaćati porez na dobit 15 odsto, ali koje su perspektivno monetarno stabilnije“, objašnjava on.
To će biti jedan od kriterijuma za odlučivanje kompanija, da ne bi došle u situaciju da se suočavaju sa inflacijom, obezvređenjem kapitala. O takvim rizicima, o veličini tržišta, mogućnosti korišćenja upravljačkih resursa, pa i o političkim rizicima, velike kompanije vode računa, kaže sagovornik Sputnjika.
