Za ne daj bože: I srpsko žito završilo na novoj „Nojevoj barci“
11:30 31.10.2021 (Osveženo: 13:09 26.08.2022)
© YT/CNN
Pratite nas
Među više od milion različitih uzoraka semena biljaka iz skoro svih zemalja sveta, koja se čuvaju na svojevrsnoj „Nojevoj barci“, u arhipelagu u Arktičkom okeanu, nalaziće se i četiri vrste žitarica iz Srbije. Očekuje se da to ne bude sve što će naša zemlja pohraniti u trezor poljoprivrednih biljaka, koje se tu čuvaju za ne daj bože.
Štura vest posredstvom Tvitera stigla je ovih dana sa dalekog severa Norveške. Srbija prvi put deponuje seme poljoprivrednih biljaka u svetski trezor na Svalbardu, arhipelagu u Arktičkom okeanu. Do toga je došlo zahvaljujući zalaganju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, u saradnji sa Vladom Norveške i Nordijskim centrom za genetske resurse „NordGen“. Kako je ocenjeno, učinjen je veliki korak za prehrambenu sigurnost budućih generacija u Srbiji.
„Nojeva barka“ u napuštenom norveškom rudniku
Na pitanje šta ova vest konkretno znači za Srbiju, rukovodilac ovoga projekta dr Sanja Mikić iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za Sputnjik kaže da bi prethodno trebalo ukazati na značaj banke gena, koju uglavnom imaju sve zemlje. Naša banka biljnih gena se, kako napominje, nalazi u Zemunu i ona je pri Ministarstvu poljoprivrede u okviru Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.
Generalno, uloga svake banke gena je, kako objašnjava, da sakupi sav biljni materijal, pre svega onih biljaka koje su važne za poljoprivredu. Globalno, na svetskom nivou, to su one biljke koje se koriste u ishrani ljudi, a kod nas su najvažnije kukuruz, pšenica, soja, suncokret.
Ona posebno napominje da u nekom trenutku neke od vrsta ne moraju proizvođačima da budu zanimljive u komercijalnom smislu. Uz to, ne gaje se uvek sve biljke, sve sorte na poljima i ako ih proizvođači više ne gaje, njihovo seme lako može da nestane.
Više od milion različitih uzoraka semena biljaka pohranjeno je u svetskom trezoru na Svalbardu
CC0 / pixabay /
Duplikat nacionalne banke gena
Zato se, ističe Mikićeva, semena svih mogućih sorti značajnih za jednu zemlju čuvaju u nacionalnoj banci gena, da bi u nekom trenutku u budućnosti, u slučaju potrebe, bila upotrebljena. Nikada ne znamo kakvi nas izazovi čekaju, kakav je sada ovaj sa klimatskim promenama, objašnjava ona.
„Zato je potrebno da čuvamo sve što imamo. To je u neku ruku naše nacionalno blago i kada se pokaže neki problem, možemo u banci gena da potražimo onu sortu koja ima neku osobinu koja je značajna za rešavanje aktuelnog problema. Ako sada imamo problem zbog klimatskih promena, u banci gena možemo da potražimo sorte koje su otporne na sušu, a koje se trenutno ne gaje u široj proizvodnji“, ističe naša sagovornica.
Na pitanje, šta tačno onda predstavlja taj svetski trezor u Svalbardu, ona ističe da je to svojevrsna rezerva čovečanstva.
Poučan slučaj Sirije
„Banka gena u Svalbardu nastala je da bi objedinila materijal svih banci gena, kao rezervni duplikat, zaštita u slučaju da se materijal u nacionalnoj banci gena iz nekog razloga izgubi. Imamo jako dobar primer Sirije, gde je banka gena potpuno uništena usled poslednjih ratnih dejstava. Da oni svojevremeno nisu poslali 325 uzoraka semena u Svalbard, potpuno bi izgubili sve sorte poljoprivrednih biljaka koje su imali u svojoj banci gena“, naglasila je ona.
Norvežani su zato pre nekoliko godina prvi put otvorili vrata tog trezora, otkad su ga 2008. sagradili.
Na pitanje koje će naše vrste biti pohranjene u Svalbardu, Mikićeva precizira da su to za sada pšenica, ječam, ovas i raž, ali i napominje da bi ovo naše prvo pohranjivanje u svetski trezor trebalo da podstakne ostale institucije i istraživače da krenu stopama novosadskog Instituta. Brojka nije ograničena i poželjno je, kaže, da bude što više drugih biljnih vrsta.
Srbija je prvi put deponovala seme u svetsku banku gena i to žitarica - pšenice, ječma, ovsa i raži
© Sputnik / Sergey Venyavskiy
/ Na dalekom severu
Ona objašnjava i zašto je ta svojevrsna Nojeva barka izmaknuta i nalazi se baš na dalekom severu, u arhipelagu Arktičkog okeana.
„Ključni razlog je što je tamo dovoljno hladno i nije potrebno na veštački način da se spušta temperatura da bi se što duže održalo klijanje. Materijali se čuvaju na niskim temperaturama i nisu potrebni frižideri ni zamrzivači. To je smešteno u jednoj planini, u starom napuštenom rudniku, gde je temperatura minus 18 stepeni Celzijusa, idealna za čuvanje semena“, ističe ona.
A šta ćemo mi još tamo uneti, zavisi, kako napominje, od inicijative naših istraživača i institucija, zavisi od budućih projekata i finansijske podrške međunarodnih organizacija, jer to deponovanje, odnosno pohranjivanje nije jeftino.
Skup posao pomogao FAO
Kod nas je to, kako napominje, sada finansirala Svetska organizacija za hranu pri UN (FAO) preko njenog Fonda za raspodelu dobrobiti, a u okviru međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu. Ovaj projekat koji se završava 2023. godine započeo je prošle godine u junu i pandemija kovida je njegovu realizaciju prilično omela.
Rukovodilac projekta je ukazala i na to šta je još predviđeno da u međuvremenu bude urađeno.
„Ono što smo planirali, a išli smo na skupljačke ekspedicije, jeste da u Srbiji potražimo sve one autohtone, lokalne sorte koje se još gaje u zabačenim ruralnim predelima. Da ispitamo njihove agronomske osobine, da uradimo analizu kvaliteta, molekularnu analizu i onda da utvrdimo koje su najpogodnije za uslove ekstenzivne proizvodnje. Da vidimo koje su pogodne za gajenje u ovim uslovima klimatskih promena i da ih umnožimo i delimo zainteresovanim proizvođačima“, istakla je Mikićeva za Sputnjik.
Zato je trezor u Svalbardu rezerva čovečanstva, duplikat nacionalnog originala, svojevrsna Nojeva barka neophodna za ekstremne situacije.
„Nijedna ozbiljna država ne bi se odrekla sopstvenog genetskog materijala, jer bi to direktno uticalo na preživljavanje. Znamo da smo mi ovde na ovim prostorima svašta prošli, od Prvog i Drugog svetskog rata, do ovih poslednjih i da nismo imali svog materijala, svog semena kada su nas tolike godine blokirali sankcijama, mi ne bismo imali ni ’leba da jedemo“, slikovito je za Sputnjik upozorio profesor na Katedri za povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Žarko Ilin.
