https://lat.sputnikportal.rs/20211031/kina-lansira-letece-automobile-kako-i-srbija-da-se-pripremi-za-njihov-dolazak-1131139644.html
Kina lansira leteće automobile: Kako i Srbija da se pripremi za njihov dolazak
Kina lansira leteće automobile: Kako i Srbija da se pripremi za njihov dolazak
Sputnik Srbija
Ono što smo smatrali fantastikom svojstvenom futurističkom filmu, danas takoreći živimo. Ko bi se nadao da će budućnost toliko požuriti. Film „Peti element“ u... 31.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-31T16:10+0100
2021-10-31T16:10+0100
2021-10-31T16:10+0100
ekonomija
svet
ekonomija
leteći automobil
svet – ekonomija
saobraćaj i infrastruktura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111723/75/1117237540_0:1:1143:643_1920x0_80_0_0_247c5ae14c4fabc2ef12f5d872d199db.jpg
Iz Pekinga stiže vest da kineski proizvođač električnih vozila Ikspeng planira masovnu proizvodnju letećih automobila do 2024. godine. Već je poznata i cena tog dvoseda čiji je prototip H2 predstavila - koštaće 157.000 dolara.Ono što je za sada objavljeno je da se letećim automobilom na malim visinama upravlja volanom za vožnju po putevima i jednom polugom za režim letenja.Na Ikspengovoj veb stranici navedeno je da X2 može da primi dve osobe, da ima rotore koji se mogu sklopiti kada je vozilo u režimu drumskog saobraćaja i proširiti kada leti, kao i da je maksimalna vremenska dužina leta do 35 minuta.Kad fantastika postaje realnostKoliko je zaista realno da već za tri godine svetom jezde leteći automobili?Profesor na katedri za vazduhopolovna sredstva Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, dr Petar Mirosavljević očekuje da će se oni razvijati:„Ne mogu decidno da kažem da će to tada biti. Evo vidimo da je pandemija poremetila planove svih sistema saobraćaja, a zamislite tek kada je nešto u povoju. Generalno, trend će biti na trodimenzionalnom saobraćaju u gradovima. To je sigurno“, kaže on za Sputnjik.On podseća da se u Dubaiju još 2017. pojavio kineski dron, koji je mogao da primi dva putnika i koji je 21 minut mogao da leti po gradu. Niste morali da budete pilot, mogli ste jednostavno da sednete u njega, kliknete gde želite da vas preveze i on vas spusti na dronodrom.Potrebne i procedureOn dodaje da je za potrebe komunalnih službi i policije Dubaija kineska firma napravila leteće dronove u formi policijskog motocikla jednoseda kojim letite iznad saobraćajnica da bi nadzirali saobraćaj i u slučaju potrebe intervenisali.Ipak, za masovnu upotrebu u svetu, kako kaže, nije dovoljno samo proizvesti leteći automobil. Neophodno je da budu ustanovljene procedure za njihovu upotrebu koje će važiti za sve. Za dronove trenutno jedino važi restrikcija da ne smeju da lete u zonama aerodroma i heliodroma, ali kada je reč o letenju u gradskim jezgrima nigde u svetu još nema konkretnih smernice kako to treba da izgleda, kaže naš sagovornik.On ističe da će te procedure za kretanje u vazduhu najverovatnije proisteći iz naučnih radova koji već postoje.„I veliki broj profesora Saobraćajnog fakulteta publikuje radove koji se baš bave organizaciom letenja ili kako bi bilo uređeno letenje dronova u gradskom jezgru, a da to bude bezbedno, ekonomično i da se na neki način uklopi u sve ostale vidove saobraćaja i infrastrukturu“, ukazao je on.To, kako je objasnio, znači uklapanje u elektroenergetsku mrežu kablova, u mrežu baznih stanica mobilne telefonije, uzimanje u obzir oblakodera i jako visokih zgrada.Istraživanje, testiranje, provereOn ne sumnja da će dron, odnosno leteći automobil, s obzirom na dužinu leta koja će iznositi najviše oko pola sata, služiti za gradsku vožnju. Države će se svaka za sebe strateški opredeljivati hoće li u gradskim jezgrima razvijati trodimenzionalnu vrstu saobraćaja, ne samo drumski i šinski, nego i po visini.„To zahteva da imamo dronodrome, uređena mesta za sletanje i poletanje drona. Potom treba da imamo procedure bezbednog razdvajanja dronova u vazduhu i to bez kontrolora letenja. Treće bi bilo da taj korisnik drona ne mora da bude pilot, nego može da bude običan putnik u potpuno automatizovanom letu tog sredstva“, objašnjava Mirosavljević.Stanice za punjenje baterijaNaravno, treba da postoje stanice za punjenje baterija električnom energijom. A to do koje visine će leteti automobili dronovi on kaže da će zavisiti od vrste elise, od snage motora i od izdržljivosti baterije i njene otpornosti na gustinu vazduha.Naš sagovornik ukazuje i na bezbednosni aspekt koji se uglavnom ne pominje, a koji bi trebalo prvo da bude istražen i uređen.Treba sagledati upotrebu drona, odnosno letećeg automobila u vanrednim okolnostima kave su požar, otkazivanje rotora, pad, sudar sa pticom, nepovoljna brzina vetra. Kako da u slučaju pada dron nad kojim je izgubljena kontrola ne ugrozi ljude na ulici, šta je sa putnikom unutar drona, ali i ostalim dronovima u njegovoj okolini. Mora, takođe, biti u startu onemogućeno da dron nekome posluži u terorističke svrhe. Moraju biti poznate bezbednosne mere, ističe profesor Mirosavljević koji kaže da su vazduhoplovni propisi koje svet ima pisani krvlju, jer su uglavnom nastajali i menjani posle velikih avionskih nesreća.Zato su svi navedeni aspekti od podjednakog značaja da bi leteći automobili ušli u masovnu upotrebu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
leteći automobili, trodimenzionalni saobraćaj, gradska vožnja, proizvodnja u kini, masovna upotreba 2024, neophodne procedure,
leteći automobili, trodimenzionalni saobraćaj, gradska vožnja, proizvodnja u kini, masovna upotreba 2024, neophodne procedure,
Kina lansira leteće automobile: Kako i Srbija da se pripremi za njihov dolazak
Ono što smo smatrali fantastikom svojstvenom futurističkom filmu, danas takoreći živimo. Ko bi se nadao da će budućnost toliko požuriti. Film „Peti element“ u kome gradom krstare leteći automobili, snimljen pre četvrt veka, radnju je smestio u 2263. godinu. Izvesno je, pak, da nećemo dugo čekati da uživo gledamo takav prizor.
Iz Pekinga stiže vest da kineski
proizvođač električnih vozila Ikspeng planira masovnu proizvodnju
letećih automobila do 2024. godine. Već je poznata i cena tog dvoseda čiji je
prototip H2 predstavila - koštaće
157.000 dolara.
Ono što je za sada objavljeno je da se letećim automobilom na malim visinama upravlja volanom za vožnju po putevima i jednom polugom za režim letenja.
Na Ikspengovoj veb stranici navedeno je da X2 može da primi dve osobe, da ima rotore koji se mogu sklopiti kada je vozilo u režimu drumskog saobraćaja i proširiti kada leti, kao i da je maksimalna vremenska dužina leta do 35 minuta.
Kad fantastika postaje realnost
Koliko je zaista realno da već za tri godine svetom jezde leteći automobili?
Profesor na katedri za vazduhopolovna sredstva Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, dr Petar Mirosavljević očekuje da će se oni razvijati:
„Ne mogu decidno da kažem da će to tada biti. Evo vidimo da je pandemija poremetila planove svih sistema saobraćaja, a zamislite tek kada je nešto u povoju. Generalno, trend će biti na trodimenzionalnom saobraćaju u gradovima. To je sigurno“, kaže on za Sputnjik.
On podseća da se u Dubaiju još 2017. pojavio kineski dron, koji je mogao da primi dva putnika i koji je 21 minut mogao da leti po gradu. Niste morali da budete pilot, mogli ste jednostavno da sednete u njega, kliknete gde želite da vas preveze i on vas spusti na dronodrom.
On dodaje da je za potrebe komunalnih službi i policije Dubaija kineska firma napravila leteće dronove u formi policijskog motocikla jednoseda kojim letite iznad saobraćajnica da bi nadzirali saobraćaj i u slučaju potrebe intervenisali.
Ipak, za masovnu upotrebu u svetu, kako kaže, nije dovoljno samo
proizvesti leteći automobil. Neophodno je da budu
ustanovljene procedure za njihovu upotrebu koje će važiti za sve. Za dronove trenutno jedino važi restrikcija da ne smeju da lete u zonama aerodroma i heliodroma, ali kada je reč o letenju u gradskim jezgrima nigde u svetu još nema konkretnih smernice kako to treba da izgleda, kaže naš sagovornik.
On ističe da će te procedure za kretanje u vazduhu najverovatnije proisteći iz naučnih radova koji već postoje.
„I veliki broj profesora Saobraćajnog fakulteta publikuje radove koji se baš bave organizaciom letenja ili kako bi bilo uređeno letenje dronova u gradskom jezgru, a da to bude bezbedno, ekonomično i da se na neki način uklopi u sve ostale vidove saobraćaja i infrastrukturu“, ukazao je on.
To, kako je objasnio, znači uklapanje u elektroenergetsku mrežu kablova, u mrežu baznih stanica mobilne telefonije, uzimanje u obzir oblakodera i jako visokih zgrada.
Istraživanje, testiranje, provere
„Kako će biti izvedeno da imate mogućnost bezebednog letenja, bez kolizije dronova, trenutno je u sferi naučnih istraživanja. Još nije u sferi propisa kao pravila ponašanja, kao što je to urađeno za avione i helikoptere. Prosto mislim da što se tiče zakonodavstva to treba da bude ozbiljno uređeno. Treba da prođu faze istraživanja, pa testiranja, pa provere, pa tek onda može da se primeni i da bude masovno i bezbedno“, ocena je ovog profesora Saobraćajnog fakulteta.
On ne sumnja da će dron, odnosno leteći automobil, s obzirom na dužinu leta koja će iznositi najviše oko pola sata, služiti za gradsku vožnju. Države će se svaka za sebe strateški opredeljivati hoće li u gradskim jezgrima razvijati trodimenzionalnu vrstu saobraćaja, ne samo drumski i šinski, nego i po visini.
„To zahteva da imamo dronodrome, uređena mesta za sletanje i poletanje drona. Potom treba da imamo procedure bezbednog razdvajanja dronova u vazduhu i to bez kontrolora letenja. Treće bi bilo da taj korisnik drona ne mora da bude pilot, nego može da bude običan putnik u potpuno automatizovanom letu tog sredstva“, objašnjava Mirosavljević.
Stanice za punjenje baterija
Naravno, treba da postoje stanice za punjenje baterija električnom energijom. A to do koje visine će leteti automobili dronovi on kaže da će zavisiti od vrste elise, od snage motora i od izdržljivosti baterije i njene otpornosti na gustinu vazduha.
Naš sagovornik ukazuje i na bezbednosni aspekt koji se uglavnom ne pominje, a koji bi trebalo prvo da bude istražen i uređen.
Treba sagledati upotrebu drona, odnosno letećeg automobila u vanrednim okolnostima kave su požar, otkazivanje rotora, pad, sudar sa pticom, nepovoljna brzina vetra. Kako da u slučaju pada dron nad kojim je izgubljena kontrola ne ugrozi ljude na ulici, šta je sa putnikom unutar drona, ali i ostalim dronovima u njegovoj okolini. Mora, takođe, biti u startu onemogućeno da dron nekome posluži u terorističke svrhe.
Moraju biti poznate bezbednosne mere, ističe profesor Mirosavljević koji kaže da su vazduhoplovni propisi koje svet ima pisani krvlju, jer su uglavnom nastajali i menjani posle velikih avionskih nesreća.
Zato su svi navedeni aspekti od podjednakog značaja da bi leteći automobili ušli u masovnu upotrebu.
