https://lat.sputnikportal.rs/20211030/sta-ce-biti-sa-milion-racuna-u-postanskoj-stedionici-posle-novog-spajanja-na-bankarskom-trzistu--1131118532.html
Šta će biti sa milion računa u „Poštanskoj štedionici“ posle novog spajanja na bankarskom tržištu
Šta će biti sa milion računa u „Poštanskoj štedionici“ posle novog spajanja na bankarskom tržištu
Sputnik Srbija
Na bankarskom tržištu imamo još jedno spajanje. Banka „Poštanska štedionica“ koja je u vlasništvu države, potpisala je ugovor o kupovini „Komercijalne banke“ u... 30.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-30T13:50+0200
2021-10-30T13:50+0200
2021-10-30T13:50+0200
ekonomija
ekonomija
srbija
bankarstvo
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112191/53/1121915301_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_2c1456279617eb94aad17a09139c0e5f.jpg
Prethodno je „Komercijalnu banku“ i u Srbiji i u regionu, kupila slovenačka banka NLB, a slična spajanja u prethodnom periodu u Srbiji smo viđali mnogo puta.Prošle godine imali smo 47 banaka, a danas 25. U takvoj situaciji uvek je često pitanje šta će biti sa klijentima i računima građana. U ovom konkretnom slučaju to se pitaju i klijenti „Komercijalne banke“ u Republici Srpskoj, ali neretko i ukupno oko milion klijenata u „Poštanskoj štedionici“.Sa ovakvim transakcijama, i teoretski i praktično, banka kupuje sva prava i obaveze. Dakle, kada jedna banka preuzme drugu ili kada se pripoje, preuzimaju se i sva prava koja ima ta banka, ali i sve njene obaveze. Ugovori koji su potpisani do tog trenutka ne trpe nikakve izmene. U prevodu, kamate i na kredite i na štednju ostaju iste, kao i sva prava i obaveze koje ste prethodno potpisali, prenosi Blic biznis.Ono što je najvažnije jeste da klijenti banke treba da prate obaveštenja jer mogu da se promene neke tehničke stvari, ali i o tome će banka naći način da vas obavesti.Biće još spajanjaHasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije očekuje nova spajanja.„Očekujem da se nastave procesi integracije i ukrupnjavanja na srpskom tržištu, s obzirom na to da banke sa većim kapitalom imaju izrazite prednosti u odnosu na one sa manjim. Procene pokazuju da je broj banaka u odnosu na naš broj stanovnika ali i BDP iznad optimalnog, pa očekujem u narednom periodu dalje integracije. Ono što je bitno to je da se u tim procesima ne dozvoli da neka banka stekne dominantan položaj na bankarskom tržištu, što po pravilu vodi ka povećaju cene proizvoda i usluga“, rekao je nedavno Hanić.Na pitanje koji bi bio optimalan broj banaka na srpskom tržištu, profesor Hanić kaže:„Kada govorimo o optimalnom broju banaka na srpskom tržištu, on je prilično statistički i tehnički. Treba uzeti i neke kvalitativne faktore, mrežu i još neke činioce. Po mom mišljenju, u ovoj fazi razvoja, to je od 20 do 22 banke.“
https://lat.sputnikportal.rs/20210702/jos-jedno-spajanje-banaka-u-srbiji-nova-banka-bice-sedma-po-velicini-na-nasem-trzistu-1125810362.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112191/53/1121915301_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_274ff981cb19d6df2f656e9cf53f98cb.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, srbija, bankarstvo, srbija – ekonomija
ekonomija, srbija, bankarstvo, srbija – ekonomija
Šta će biti sa milion računa u „Poštanskoj štedionici“ posle novog spajanja na bankarskom tržištu
Na bankarskom tržištu imamo još jedno spajanje. Banka „Poštanska štedionica“ koja je u vlasništvu države, potpisala je ugovor o kupovini „Komercijalne banke“ u Banjaluci.
Prethodno je „Komercijalnu banku“ i u Srbiji i u regionu, kupila slovenačka banka NLB, a slična spajanja u prethodnom periodu u Srbiji smo viđali mnogo puta.
Prošle godine imali smo 47 banaka, a danas 25. U takvoj situaciji uvek je često pitanje šta će biti sa klijentima i računima građana. U ovom konkretnom slučaju to se pitaju i klijenti „Komercijalne banke“ u Republici Srpskoj, ali neretko i ukupno oko milion klijenata u „Poštanskoj štedionici“.
Sa ovakvim transakcijama, i teoretski i praktično, banka kupuje sva prava i obaveze. Dakle, kada jedna banka preuzme drugu ili kada se pripoje, preuzimaju se i sva prava koja ima ta banka, ali i sve njene obaveze. Ugovori koji su potpisani do tog trenutka ne trpe nikakve izmene. U prevodu,
kamate i na kredite i na štednju ostaju iste, kao i sva prava i obaveze koje ste prethodno potpisali,
prenosi Blic biznis.
Ono što je najvažnije jeste da klijenti banke treba da prate obaveštenja jer mogu da se promene neke tehničke stvari, ali i o tome će banka naći način da vas obavesti.
Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije očekuje nova spajanja.
„Očekujem da se nastave procesi integracije i ukrupnjavanja na srpskom tržištu, s obzirom na to da banke sa većim kapitalom imaju izrazite prednosti u odnosu na one sa manjim. Procene pokazuju da je broj banaka u odnosu na naš broj stanovnika ali i BDP iznad optimalnog, pa očekujem u narednom periodu dalje integracije. Ono što je bitno to je da se u tim procesima ne dozvoli da neka banka stekne dominantan položaj na bankarskom tržištu, što po pravilu vodi ka povećaju cene proizvoda i usluga“, rekao je nedavno Hanić.
Na pitanje koji bi bio optimalan broj banaka na srpskom tržištu, profesor Hanić kaže:
„Kada govorimo o optimalnom broju banaka na srpskom tržištu, on je prilično statistički i tehnički. Treba uzeti i neke kvalitativne faktore, mrežu i još neke činioce. Po mom mišljenju, u ovoj fazi razvoja, to je od 20 do 22 banke.“