https://lat.sputnikportal.rs/20211030/budi-se-tajvansko-zariste-americko-provociranje-kine-pretnja-za-globalni-mir-video-1131087227.html
Budi se tajvansko žarište: Američko provociranje Kine pretnja za globalni mir /video/
Budi se tajvansko žarište: Američko provociranje Kine pretnja za globalni mir /video/
Sputnik Srbija
Poziv SAD da se Tajvan snažnije uključi u rad UN nije samo sitna provokacija Kine već deo nadmetanja dve velike sile, koje, ukoliko eskalira, može ugroziti i... 30.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-30T08:53+0200
2021-10-30T08:53+0200
2021-12-15T16:33+0100
svet
svet
kina
tajvan
sad
svet sa sputnjikom
sputnjik video
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/1b/1123962367_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_793f59039f8bd165547ba0d71059ea8c.jpg
Mirno rešenje je ono što svima treba da se ne bi desilo da žrtva tog nadmetanja bude 26 miliona stanovnika Tajvana, ocena je dr Dragane Mitrović sa Fakulteta političkih nauka, koju ohrabruje što je i kineski predsednik Si Đinping rekao da Kina neće vojno intervenisati u Tajvanskom moreuzu.Američko provociranje KineNa „robusnije“ učešće Tajvana u sistemu UN apelovao je ove nedelje američki državni sekretar Entoni Blinken, što Kina doživljava kao provokaciju. Tome su prethodili i razgovori američkih i tajvanskih zvaničnika, održani baš uoči obeležavanja 75 godina kineskog članstva u Svetskoj organizaciji a 50 godina otkad je mesto u njoj zauzela Narodna Republika Kina umesto Tajvana, koji se i danas zvanično zove Republika Kina.Ta teritorija je nastala 1949. kad su u kineskom građanskom ratu nacionalisti na čelu s Čang Kaj Šekom, poraženi od komunista, pobegli na Tajvan. Zatim su uz pomoć Zapada do 1971. kao priznata zemlja predstavljali čitav kineski svet u UN.Posle apela na tajvansko uključivanje u sistem UN, nova i ništa manja američka provokacija Kine bila je i potvrda da je kontingent snaga SAD, čiji broj nije preciziran, prisutan na Tajvanu radi obuke sa tajvanskim vojnicima.Agresivno ponašanje administracije predsednika Bajdena nastavak je, objašnjava Mitrovićeva, nastojanja SAD da potvrde globalnu dominaciju i svoje snažno prisustvo na Pacifiku, a za SAD je pitanje opstanka njihov uticaj u tom delu sveta gde Tajvan ima suštinski značaj u nadmetanju sa Kinom.Kina se, s druge strane, od momenta kad na njeno čelo dolazi predsednik Si Đinping ponaša kao velika sila, a kad treba, napominje naša sagovornica, i demonstrira svoju moć, pri čemu Tajvan svrstava u listu pitanja od suštinskog nacionalnog interesa, što znači da tu nema kompromisa.„Poenta je da se ovde radi o nadmetanju dve velike sile, jedne čija je moć u opadanju i Kine koja je velika sila i sve više se i ponaša u maniru velike sile. Tokom kineskih reformi došlo je prvo do neformalnog zbližavanja, a onda i do značajnih finansijskih ulaganja i ekonomskog povezivanja između Tajpeja i Kine. Tada se činilo da je samo pitanje vremena kad će doći do ponovnog ujedinjenja“, podseća profesorka u emisiji „Svet sa Sputnjikom“. Međutim, sa jačanjem vojne moći Kine i promenom ponašanja Kine u globalnim razmerama javnost na Tajvanu je počela da se okreće protiv te ideje, što se Pekingu nije dopalo pa pokazuje sve manje strpljenja da toleriše takvo, kako kažu, antikinesko ponašanje.Pokušaj SAD da povrati moć koju gubiZapadni analitičari čak ne isključuju mogućnost da bi Kina mogla silom da pokuša ujedinjenje, što bi, kako kaže Dragana Mitrović, bila tragedija koja bi ugrozila mir u tom delu sveta a možda i globalni mir.Po mišljenju Živadina Jovanovića, bivšeg ministra spoljnih poslova SR Jugoslavije, poziv Amerikanaca da se Tajvan uključi u rad UN je zloupotreba i Svetske organizacije, pre svega zarad ostvarivanja geopolitičkih interesa Zapada, ali i pokušaj Amerike da povrati moć koju gubi.Američka „strateška dvosmislenost“ prema TajvanuNa pitanje zašto SAD pozivaju članice UN da uključe Tajvan, a same ga ne priznaju, profesor Dragana Mitrović podseća da je u jednom trenutku Vašington, koji je tada bio u sukobu sa SSSR-om, odlučio da prizna NR Kinu kao predstavnika kineskog naroda u UN i da prekine diplomatske odnose sa Tajvanom, i to čini kroz tri kominikea. U prvom, šangajskom, uspostavljaju diplomatske odnose s Pekingom a prekidaju s Tajpejom. U drugom Vašington prima k znanju da NR Kina sebe smatra jedinim predstavnikom kineskog naroda.„SAD ovim prekidaju diplomatske odnose s Tajvanom, ali zadržavaju tzv. stratešku dvosmislenost. Zatim donose unilateralan niz propisa kojim regulišu odnose s Tajvanom. „U početku se zadovoljavaju time razvijaju ekonomske i kulturne odnose, a onda nakon protesta Kine zbog prodaje naoružanja Tajpeju potpisuju i treći kominike kojim se obavezuju da će smanjiti postepeno prodaju naoružanja Tajpeju što kasnije često krše. Ali one se obavezuju i da štite Tajvan i 2016. američki Kongres kroz Senat i donji dom provlači kao neobavezujući dokument da SAD ostaju zaštitnik Tajpeja“, objašnjava Dragana Mitrović.Prema navodima američke štampe, demokrate pritiskaju Bajdena da oštrije reaguje po pitanju Tajvana, tvrdeći da Kina zvecka oružjem i Tajvanskom moreuzu.Nije prvi put da Zapad kreira opasnostŽivadin Jovanović primećuje da SAD, a ne Kina imaju vodeću ulogu u trci u naoružavanju, a kao razlog zašto se baš sada ponovo baš sada otvara pitanje Tajvana, pored zabrinutosti Amerikanaca za ekonomsko jačanje Kine, vidi interes vojno-industrijskog kompleksa u SAD da zaoštravanjem globalnih odnosa ostvare veće narudžbe i profite za sebe.Naš sagovornik ipak veruje da će se iz nove eskalacije oko Tajvana izaći uz kompromis, te da će Kina mirnim putem doći do ujedinjenja s Tajvanom, baš kao što je mirno povratila i Hongkong i Makao.„Kina je opredeljena za mirnu reintegraciju a paralelno jača svoju vojnu moć ali isključivo kao sredstvo odvraćanja“, konstatuje Jovanović.
https://lat.sputnikportal.rs/20211028/ostra-reakcija-iz-kine-nakon-potvrde-americkog-prisustva-na-tajvanu-1131052390.html
kina
tajvan
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, kina, tajvan, sad, svet sa sputnjikom, sputnjik video, analize i mišljenja
svet, kina, tajvan, sad, svet sa sputnjikom, sputnjik video, analize i mišljenja
Budi se tajvansko žarište: Američko provociranje Kine pretnja za globalni mir /video/
08:53 30.10.2021 (Osveženo: 16:33 15.12.2021) Poziv SAD da se Tajvan snažnije uključi u rad UN nije samo sitna provokacija Kine već deo nadmetanja dve velike sile, koje, ukoliko eskalira, može ugroziti i globalni mir.
Mirno rešenje je ono što svima treba da se ne bi desilo da žrtva tog nadmetanja bude 26 miliona stanovnika Tajvana, ocena je dr Dragane Mitrović sa Fakulteta političkih nauka, koju ohrabruje što je i kineski predsednik Si Đinping rekao da Kina neće vojno intervenisati u Tajvanskom moreuzu.
Američko provociranje Kine
Na „robusnije“ učešće Tajvana u sistemu UN apelovao je ove nedelje američki državni sekretar Entoni Blinken, što Kina doživljava kao provokaciju. Tome su prethodili i
razgovori američkih i tajvanskih zvaničnika, održani baš uoči obeležavanja 75 godina kineskog članstva u Svetskoj organizaciji a 50 godina otkad je mesto u njoj zauzela Narodna Republika Kina umesto Tajvana, koji se i danas zvanično zove Republika Kina.
Ta teritorija je nastala 1949. kad su u kineskom građanskom ratu nacionalisti na čelu s Čang Kaj Šekom, poraženi od komunista, pobegli na Tajvan. Zatim su uz pomoć Zapada do 1971. kao priznata zemlja predstavljali čitav kineski svet u UN.
Posle apela na tajvansko uključivanje u sistem UN, nova i ništa manja američka provokacija Kine bila je i potvrda da je kontingent snaga SAD, čiji broj nije preciziran, prisutan na Tajvanu
radi obuke sa tajvanskim vojnicima.
Agresivno ponašanje administracije predsednika Bajdena nastavak je, objašnjava Mitrovićeva, nastojanja SAD da potvrde globalnu dominaciju i svoje snažno prisustvo na Pacifiku, a za SAD je pitanje opstanka njihov uticaj u tom delu sveta gde Tajvan ima suštinski značaj u nadmetanju sa Kinom.
Kina se, s druge strane, od momenta kad na njeno čelo dolazi predsednik Si Đinping ponaša kao velika sila, a kad treba, napominje naša sagovornica, i demonstrira svoju moć, pri čemu Tajvan svrstava u listu pitanja od suštinskog nacionalnog interesa, što znači da tu nema kompromisa.
„Poenta je da se ovde radi o nadmetanju dve velike sile, jedne čija je moć u opadanju i Kine koja je velika sila i sve više se i ponaša u maniru velike sile. Tokom kineskih reformi došlo je prvo do neformalnog zbližavanja, a onda i do značajnih finansijskih ulaganja i ekonomskog povezivanja između Tajpeja i Kine. Tada se činilo da je samo pitanje vremena kad će doći do ponovnog ujedinjenja“, podseća profesorka u emisiji „Svet sa Sputnjikom“. Međutim, sa jačanjem vojne moći Kine i promenom ponašanja Kine u globalnim razmerama javnost na Tajvanu je počela da se okreće protiv te ideje, što se Pekingu nije dopalo pa pokazuje sve manje strpljenja da toleriše takvo, kako kažu, antikinesko ponašanje.
Pokušaj SAD da povrati moć koju gubi
Zapadni analitičari čak ne isključuju mogućnost da bi
Kina mogla silom da pokuša ujedinjenje, što bi, kako kaže Dragana Mitrović, bila tragedija koja bi ugrozila mir u tom delu sveta a možda i globalni mir.
Po mišljenju Živadina Jovanovića, bivšeg ministra spoljnih poslova SR Jugoslavije, poziv Amerikanaca da se Tajvan uključi u rad UN je zloupotreba i Svetske organizacije, pre svega zarad ostvarivanja geopolitičkih interesa Zapada, ali i pokušaj Amerike da povrati moć koju gubi.
„Američka podrška Tajvanu je žal za prošlim i svakako nije korak u pravom pravcu, ovo je put u zaoštravanje globalnih odnosa“, upozorava Jovanović.
Američka „strateška dvosmislenost“ prema Tajvanu
Na pitanje zašto SAD pozivaju članice UN da uključe Tajvan, a same ga ne priznaju, profesor Dragana Mitrović podseća da je u jednom trenutku Vašington, koji je tada bio u sukobu sa SSSR-om, odlučio da prizna NR Kinu kao predstavnika kineskog naroda u UN i da prekine diplomatske odnose sa Tajvanom, i to čini kroz tri kominikea. U prvom, šangajskom, uspostavljaju diplomatske odnose s Pekingom a prekidaju s Tajpejom. U drugom Vašington prima k znanju da NR Kina sebe smatra jedinim predstavnikom kineskog naroda.
„SAD ovim prekidaju diplomatske odnose s Tajvanom, ali zadržavaju tzv. stratešku dvosmislenost. Zatim donose unilateralan niz propisa kojim regulišu odnose s Tajvanom. „U početku se zadovoljavaju time razvijaju ekonomske i kulturne odnose, a onda nakon protesta Kine zbog prodaje naoružanja Tajpeju potpisuju i treći kominike kojim se obavezuju da će smanjiti postepeno prodaju naoružanja Tajpeju što kasnije često krše. Ali one se obavezuju i da štite Tajvan i 2016. američki Kongres kroz Senat i donji dom provlači kao neobavezujući dokument da SAD ostaju zaštitnik Tajpeja“, objašnjava Dragana Mitrović.
Prema navodima američke štampe, demokrate pritiskaju Bajdena da oštrije reaguje po pitanju Tajvana, tvrdeći da Kina zvecka oružjem i Tajvanskom moreuzu.
Nije prvi put da Zapad kreira opasnost
Živadin Jovanović primećuje da SAD, a ne Kina imaju vodeću ulogu u trci u naoružavanju, a kao razlog zašto se baš sada ponovo baš sada otvara pitanje Tajvana, pored zabrinutosti Amerikanaca za ekonomsko jačanje Kine, vidi
interes vojno-industrijskog kompleksa u SAD da zaoštravanjem globalnih odnosa ostvare veće narudžbe i profite za sebe.
„Tom kompleksu ne odgovara detant i dijalog za koji se zalažu Rusija i Kina. Njima odgovara stalna i latentna opasnost od sukoba“, ukazuje Jovanović i dodaje da nije prvi put da Zapad n kreira opasnosti da bei onda „ugroženima“ nudio spasenje.
Naš sagovornik ipak veruje da će se iz nove eskalacije oko Tajvana izaći uz kompromis, te da će Kina mirnim putem doći do ujedinjenja s Tajvanom, baš kao što je mirno povratila i Hongkong i Makao.
„Kina je opredeljena za mirnu reintegraciju a paralelno jača svoju vojnu moć ali isključivo kao sredstvo odvraćanja“, konstatuje Jovanović.
