https://lat.sputnikportal.rs/20211029/zasto-je-poljska-zaigrala-ruski-rulet-s-evropskom-unijom-video-1131039624.html
Zašto je Poljska zaigrala ruski rulet s Evropskom unijom? /video/
Zašto je Poljska zaigrala ruski rulet s Evropskom unijom? /video/
Sputnik Srbija
Ako Belgijanac Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, nije bio samo kurtoazan kada je poručio da je Angela Merkel „spomenik“, uz poentu da su „sastanci... 29.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-29T20:28+0200
2021-10-29T20:28+0200
2021-12-15T15:34+0100
svet
svet
evropska unija (eu)
poljska
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
sputnjik video
svet – politika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0e/1130668500_0:113:3241:1936_1920x0_80_0_0_be45849264a8176a213871ecbe97b244.jpg
Ona već naslućuje odgovor, koji se mnogima neće dopasti. Njen naslednik, predvidela je prošlog petka, moraće da se suoči sa „impresivnim izazovima“.Gomila nedovršenog poslaPortal „Politiko“ opisuje i da je tu mučnu prognozu, da „postoji mnoštvo razloga za brigu“ oko „evropskog univerzuma bez Angele Merkel“, ona izgovorila sa „sebi svojstvenom nepokolebljivom hladnokrvnošću“.„Postoji čitav niz nerešenih problema i gomila nedovršenog posla za mog naslednika... Imamo neverovatnu količinu posla pred sobom“, prenosi i „Fajnenšel tajms“ reči Angele Merkel, koje opisuje kao „neuobičajeno sumornu ocenu stanja u kome se nalazi EU“.I zaista, već i na prošlonedeljnom sastanku Evropskog saveta, inače, 107. i po svoj prilici poslednjem za Angelu Merkel posle 16 godina na vlasti, uprkos svečanoj atmosferi u njenu čast, koju je svojim obraćanjem valjda trebalo da upotpuni i bivši predsednik SAD Barak Obama — tom prilikom nazvao je nemačku kancelarku svojom prijateljicom, iako je prisluškivao i njen privatni telefon — videlo se da će njenim evropskim kolegama i naslednicima biti potreban ili čarobni štapić ili pregršt mudrosti i ostalih neophodnih državničkih veština da bi ono neveselo proročanstvo ostalo neispunjeno.A do sada nisu pokazali da poseduju ni jedno ni drugo i malo je verovatno da će bilo šta od ta dva uspeti da steknu iznenada.Spirala konfliktaTe stoga i nije iznenađenje što je Merkelova, kako ukazuje „Fajnenšel tajms“, bila „neobično potištena“ dok je nabrajala krize s kojima se EU suočava — od neslaganja oko migracija, preko ubrzanog ekonomskog zaostajanja, o čemu uverljivo svedoči podatak da je 2005. nemački BDP bio malo veći od kineskog, dok je kineski danas barem četiri puta veći od nemačkog, pa do „sve dublje spirale konflikta“ između Varšave i Brisela oko vladavine prava.Poljska je, opisuje „Politiko“, „zaigrala ruski rulet s Evropskom unijom“, tako što je njen Ustavni sud presudio da neke EU odredbe nisu saglasne sa Ustavom Poljske.Ovaj konflikt, ukazuje Merkelova, „zadire u samo srce debate o pitanju šta treba da bude u nadležnosti EU, a šta da ostane u nadležnosti nacionalnih država“.„Udareno je na sam pravni temelj naše Unije... Nikada do sada Unija nije bila tako radikalno dovedena u pitanje“, dramatično ocenjuje predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli. Evropska komisija, piše „Fajnenšel tajms“, „zarekla se da će uzvratiti Varšavi, a lideri članica izrazili su snažnu podršku takvom stavu“.Predsednik Francuske Emanuel Makron preteći saopštava da očekuje „konkretne akcije poljske vlade ako hoće da izbegne primenu svih instrumenata pritiska koje imamo na raspolaganju“, na istom tragu i holandski premijer Mark Rute poručuje da „moramo da budemo oštri“, a njihov poljski partner, premijer ove zemlje Mateuš Moravjecki, uzvraća prkosno: „Nećemo popustiti pred ovom ucenom.“Sve je spremno za „novu fundamentalnu krizu bloka koji se još bori s posledicama bregzita“, konstatuje agencija „Rojters“, a takvom utisku dodatno doprinose i najave iz Nemačke da će buduća vlada socijaldemokrata, liberala i Zelenih biti manje popustljiva prema Poljskoj (i Mađarskoj). Katarina Barli, trenutna potpredsednica Evropskog parlamenta i jedna od vodećih ličnosti SPD-a, u „Špiglu“ objavljuje da je „pristup Merkelove — a to su dijalog, izgradnja mostova i izbegavanje konfrontacije — zastareo“ i najavljuje: „Nova nemačka vlada saglasiće se da je dijalog važan, ali, u ovom slučaju to nije dovoljno... Potrebne su nam čvršće mere.“Kriza EU modelaKakve će čvršće mere biti preduzete protiv Poljske i ostalih neposlušnih članica Evropske unije i kakvu će reakciju to izazvati? Ko će naslediti Angelu Merkel na mestu neformalnog predvodnika Evropske unije? I šta će sve to značiti za njenu „stratešku autonomiju“, o kojoj kao da se govori više nego što se na njenom ostvarivanju zaista i radi?Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović i Miloš Jovanović, docent na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose na Pravnom fakultetu u Beogradu.A opet, napominje Miloš Jovanović, „ni lideri mnogo većeg formata od Angele Merkel ne bi pokazali više uspeha u rešavanju kriza s kojima se EU u ovih 16 godina njene vladavine suočila. Te krize su mnogo dublje, sistemske prirode i prevazilaze moć bilo kog političara... EU je upala u krizu samog modela svojih integracija, a na to su se povrh svega sad nadovezale i ideološke razlike u shvatanju ljudskih prava i tradicionalnih vrednosti između istočnih i zapadnih članica. Nijedan političar, pa ni Angela Merkel, nije u stanju da se izbori s tim. A pogotovo to neće poći za rukom francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, koji rešenje problema evrointegracija vidi u još dubljem integrisanju — iako je upravo to i dovelo do brojnih problema s kojima je EU danas suočena“.„Angela Merkel bila je pragmatičan političar koji ne voli bilo kakav rizik“, dodaje Miroslav Stojanović.„Zato se i nije usuđivala da preduzme radikalne korake u reformisanju EU kada je to bilo potrebno. I možda je baš takvim svojim stavom ona doprinela da pojedini problemi budu samo zataškavani, a time i nagomilavani, ali ne i rešavani.“Poljski izazovA sada su, posle odluke suda u Varšavi, ti nerešeni problemi, praktično, eksplodirali.„Odlukom svog Ustavnog suda, kojom je nacionalnom zakonodavstvu Poljske dat primat u odnosu na propise EU, Varšava je udarila u same temelje EU. Evropska unije preko toga ne može olako da pređe, jer je u pitanje doveden princip primata evropskog prava nad nacionalnim, koji je uspostavljen još 1964. godine i od tada je opšteprihvaćen. To je jedini način na koji Unija i može da funkcioniše. Ako nema toga, nema ni Evropske unije — jer bilo ko onda može da ne poštuje bilo koju odluku EU. Zato Brisel i nema izbora i mora da udari na Varšavu“, objašnjava Miloš Jovanović.S druge strane, međutim, skreće pažnju Miroslav Stojanović, „zbog istorijskog nasleđa, delikatan je odnos Nemačke i Poljske i zato je Merkelova i pokušala da umiri sukob u koji je Varšava ušla s Briselom. Ni sa dolaskom nove garniture na vlast politika ne bi trebalo drastično da se promeni, ali, budu li Zeleni dobili mesto šefa diplomatije u novoj vladi kao što se očekuje, treba očekivati zaoštravanje, kako u odnosu na Rusiju i Kinu, tako i prema Poljskoj i Mađarskoj, u ime ljudskih prava koja su pretvorena u svojevrsnu religioznu dogmu — iako će time biti povećan rizik od cepanja EU“.Upravo o tom strahu Berlina piše i „Fajnenšel tajms“, citirajući nemačke zvaničnike koji kažu da „Merkelova brine da bi potezi Evropske unije mogli da prodube konfrontaciju s Poljskom, uz potencijal da to dovede do katastrofalnih posledica. „Ne želimo da se kroz 10 godina osvrnemo na ovo vreme i da kažemo da je to bio trenutak u kome smo gurnuli Poljsku ka izlasku iz Evropske unije“, kaže jedan od nemačkih zvaničnika.„Reč je o strukturnim problemima iz kojih EU sama neće moći da izađe, a niko joj sa strane neće pomoći da to učini. Ovo je situacija iz koje nema dobrog izlaza. Plašim se da Evropa, kao Stari kontinent, sad zaista postaje stara u svakom smislu te reči...“, zaključuje Miloš Jovanović.
https://lat.sputnikportal.rs/20211025/eu-nam-je-uperila-pistolj-u-glavu-ako-pocne-rat-branicemo-se-svim-oruzjima-poruka-poljske-briselu-1130974744.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211022/nadleznosti-eu-nisu-bezgranicne-poljski-premijer-odgovorio-na-optuzbe-iz-brisela-1130908563.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211021/orbanov-samar-eu-poljaci-su-u-pravu--1130862111.html
poljska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
odnosi poljske i evropske unije, evropska unija, nemačka kancelarka, angela merkel, ruski rulete, zakonodavstvo poljske, poljska, eu, merkel, tenzije, odnosi poljske i evropske unije, evropska unija, nemačka kancelarka, angela merkel, ruski rulete, zakonodavstvo poljske, poljska, eu, merkel, tenzije
odnosi poljske i evropske unije, evropska unija, nemačka kancelarka, angela merkel, ruski rulete, zakonodavstvo poljske, poljska, eu, merkel, tenzije, odnosi poljske i evropske unije, evropska unija, nemačka kancelarka, angela merkel, ruski rulete, zakonodavstvo poljske, poljska, eu, merkel, tenzije
Zašto je Poljska zaigrala ruski rulet s Evropskom unijom? /video/
20:28 29.10.2021 (Osveženo: 15:34 15.12.2021) Ako Belgijanac Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, nije bio samo kurtoazan kada je poručio da je Angela Merkel „spomenik“, uz poentu da su „sastanci Evropskog saveta bez Angele kao Rim bez Vatikana ili Pariz bez Ajfelovog tornja“, onda se ozbiljno postavlja pitanje šta će za sobom ostaviti odlazeća nemačka kancelarka.
Ona već naslućuje odgovor, koji se mnogima neće dopasti. Njen naslednik, predvidela je prošlog petka, moraće da se suoči sa „impresivnim izazovima“.
Portal „Politiko“ opisuje i da je tu mučnu prognozu, da „postoji mnoštvo razloga za brigu“ oko „evropskog univerzuma bez Angele Merkel“, ona izgovorila sa „sebi svojstvenom nepokolebljivom hladnokrvnošću“.
„Postoji čitav niz nerešenih problema i gomila nedovršenog posla za mog naslednika... Imamo neverovatnu količinu posla pred sobom“, prenosi i „Fajnenšel tajms“ reči Angele Merkel, koje opisuje kao „neuobičajeno sumornu ocenu stanja u kome se nalazi EU“.
I zaista, već i na prošlonedeljnom sastanku Evropskog saveta, inače, 107. i po svoj prilici poslednjem za Angelu Merkel posle 16 godina na vlasti, uprkos svečanoj atmosferi u njenu čast, koju je svojim obraćanjem valjda trebalo da upotpuni i bivši predsednik SAD Barak Obama — tom prilikom nazvao je nemačku kancelarku svojom prijateljicom, iako je prisluškivao i njen privatni telefon — videlo se da će njenim evropskim kolegama i naslednicima biti potreban ili čarobni štapić ili pregršt mudrosti i ostalih neophodnih državničkih veština da bi ono neveselo proročanstvo ostalo neispunjeno.
A do sada nisu pokazali da poseduju ni jedno ni drugo i malo je verovatno da će bilo šta od ta dva uspeti da steknu iznenada.
Te stoga i nije iznenađenje što je Merkelova, kako ukazuje „Fajnenšel tajms“, bila „neobično potištena“ dok je nabrajala krize s kojima se EU suočava — od neslaganja oko migracija, preko ubrzanog ekonomskog zaostajanja, o čemu uverljivo svedoči podatak da je 2005. nemački BDP bio malo veći od kineskog, dok je kineski danas barem četiri puta veći od nemačkog, pa do „sve dublje spirale konflikta“ između Varšave i Brisela oko vladavine prava.
Poljska je, opisuje „Politiko“, „zaigrala ruski rulet s Evropskom unijom“, tako što je njen Ustavni sud presudio da neke EU odredbe nisu saglasne sa Ustavom Poljske.
Ovaj konflikt, ukazuje Merkelova, „zadire u samo srce debate o pitanju šta treba da bude u nadležnosti EU, a šta da ostane u nadležnosti nacionalnih država“.
„Udareno je na sam pravni temelj naše Unije... Nikada do sada Unija nije bila tako radikalno dovedena u pitanje“, dramatično ocenjuje predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli. Evropska komisija, piše „Fajnenšel tajms“, „zarekla se da će uzvratiti Varšavi, a lideri članica izrazili su snažnu podršku takvom stavu“.
Predsednik Francuske Emanuel Makron preteći saopštava da očekuje „konkretne akcije poljske vlade ako hoće da izbegne primenu svih instrumenata pritiska koje imamo na raspolaganju“, na istom tragu i holandski premijer Mark Rute poručuje da „moramo da budemo oštri“, a njihov poljski partner, premijer ove zemlje Mateuš Moravjecki, uzvraća prkosno: „Nećemo popustiti pred ovom ucenom.“
Sve je spremno za „novu fundamentalnu krizu bloka koji se još bori s posledicama bregzita“, konstatuje agencija „Rojters“, a takvom utisku dodatno doprinose i najave iz Nemačke da će buduća vlada socijaldemokrata, liberala i Zelenih biti manje popustljiva prema Poljskoj (i Mađarskoj). Katarina Barli, trenutna potpredsednica Evropskog parlamenta i jedna od vodećih ličnosti SPD-a, u „Špiglu“ objavljuje da je „pristup Merkelove — a to su dijalog, izgradnja mostova i izbegavanje konfrontacije — zastareo“ i najavljuje: „Nova nemačka vlada saglasiće se da je dijalog važan, ali, u ovom slučaju to nije dovoljno... Potrebne su nam čvršće mere.“
Kakve će čvršće mere biti preduzete protiv Poljske i ostalih neposlušnih članica Evropske unije i kakvu će reakciju to izazvati? Ko će naslediti Angelu Merkel na mestu neformalnog predvodnika Evropske unije? I šta će sve to značiti za njenu „stratešku autonomiju“, o kojoj kao da se govori više nego što se na njenom ostvarivanju zaista i radi?
Ovo su pitanja o kojima su u „
Novom Sputnjik poretku“ razgovarali nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović i Miloš Jovanović, docent na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose na Pravnom fakultetu u Beogradu.
„Iako Angela Merkel jeste predstavljala koheziono tkivu unutar EU, pomalo se preteruje u ocenama da će posle njenog odlaska nastupiti haos. Dobar deo svog autoriteta, naime, ona je izgubila kada 2015. nije uspela da u migrantskoj krizi očuva jedinstvo Evropske unije. Njen kapacitet vodeće ličnosti još tada je počeo da se kruni“, ukazuje Miroslav Stojanović.
A opet, napominje Miloš Jovanović, „ni lideri mnogo većeg formata od Angele Merkel ne bi pokazali više uspeha u rešavanju kriza s kojima se EU u ovih 16 godina njene vladavine suočila. Te krize su mnogo dublje, sistemske prirode i prevazilaze moć bilo kog političara... EU je upala u krizu samog modela svojih integracija, a na to su se povrh svega sad nadovezale i ideološke razlike u shvatanju ljudskih prava i tradicionalnih vrednosti između istočnih i zapadnih članica. Nijedan političar, pa ni Angela Merkel, nije u stanju da se izbori s tim. A pogotovo to neće poći za rukom francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, koji rešenje problema evrointegracija vidi u još dubljem integrisanju — iako je upravo to i dovelo do brojnih problema s kojima je EU danas suočena“.
„Angela Merkel bila je pragmatičan političar koji ne voli bilo kakav rizik“, dodaje Miroslav Stojanović.
„Zato se i nije usuđivala da preduzme radikalne korake u reformisanju EU kada je to bilo potrebno. I možda je baš takvim svojim stavom ona doprinela da pojedini problemi budu samo zataškavani, a time i nagomilavani, ali ne i rešavani.“
A sada su, posle odluke suda u Varšavi, ti nerešeni problemi, praktično, eksplodirali.
„Odlukom svog Ustavnog suda, kojom je
nacionalnom zakonodavstvu Poljske dat primat u odnosu na propise
EU, Varšava je udarila u same temelje EU. Evropska unije preko toga ne može olako da pređe, jer je u pitanje doveden princip primata evropskog prava nad nacionalnim, koji je uspostavljen još 1964. godine i od tada je opšteprihvaćen. To je jedini način na koji Unija i može da funkcioniše. Ako nema toga, nema ni Evropske unije — jer bilo ko onda može da ne poštuje bilo koju odluku EU. Zato Brisel i nema izbora i mora da udari na Varšavu“, objašnjava Miloš Jovanović.
S druge strane, međutim, skreće pažnju Miroslav Stojanović, „zbog istorijskog nasleđa, delikatan je odnos Nemačke i Poljske i zato je Merkelova i pokušala da umiri sukob u koji je Varšava ušla s Briselom. Ni sa dolaskom nove garniture na vlast politika ne bi trebalo drastično da se promeni, ali, budu li Zeleni dobili mesto šefa diplomatije u novoj vladi kao što se očekuje, treba očekivati zaoštravanje, kako u odnosu na Rusiju i Kinu, tako i prema Poljskoj i Mađarskoj, u ime ljudskih prava koja su pretvorena u svojevrsnu religioznu dogmu — iako će time biti povećan rizik od cepanja EU“.
Upravo o tom strahu Berlina piše i „Fajnenšel tajms“, citirajući nemačke zvaničnike koji kažu da „Merkelova brine da bi potezi Evropske unije mogli da prodube konfrontaciju s Poljskom, uz potencijal da to dovede do katastrofalnih posledica. „Ne želimo da se kroz 10 godina osvrnemo na ovo vreme i da kažemo da je to bio trenutak u kome smo gurnuli Poljsku ka izlasku iz Evropske unije“, kaže jedan od nemačkih zvaničnika.
„Reč je o strukturnim problemima iz kojih EU sama neće moći da izađe, a niko joj sa strane neće pomoći da to učini. Ovo je situacija iz koje nema dobrog izlaza. Plašim se da Evropa, kao Stari kontinent, sad zaista postaje stara u svakom smislu te reči...“, zaključuje Miloš Jovanović.
