„Muzika Ivana Galeba“: Nepoznate partiture Vladana Desnice otkrivene pola veka posle smrti
15:11 29.10.2021 (Osveženo: 16:27 29.10.2021)
© Tanjug / RADE PRELIC
Pratite nas
U Narodnoj biblioteci Srbije održan je koncert „Muzika Ivana Galeba“ na kome su premijerno pred publikom u Srbiji izvedene kamerne kompozicije književnika Vladana Desnice, na osnovu neobjavljenih i do sada javnosti nepoznatih muzičkih partitura iz njegove zaostavštine, posle više od pola veka od smrti velikog pisca.
Studenati Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu – sopran Sara Ristić, mecosopran Anđela Simić, tenor Đorđe Petrović, violinistkinja Jana Čokić i pijanistkinja Ružica Stamenković izveli su kompozicije Vladana Desnice: „A se stesso“, po stihovima Đakoma Leopardija, „Ej, pusto more“, po stihovima Laze Kostića, „Na noćištu“, „Večernji napjev“, „Bubica“, „Uspavanka“, „Zlatna ribica“ i „Allegro capriccioso“.
Posetioci su imali priliku i da pogledaju izložbu „Vladan Desnica (1905-1967)“ autorke Olge Krasić Marjanović, koja je originalno prikazana 2005. godine u Biblioteci grada Beograda povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja pisca. Postavka će za javnost biti dostupna do 27. novembra.
Vladan Desnica bio je istaknuti romanopisac, autor 34 priče, jedne pesničke zbirke i jedne drame, kao i vrsni estetičar koji se bavio i teorijom filma. Kao veliki poklonik muzike, školovao je glas i svirao violinu, kao i glavni junak u njegovom čuvenom romanu „Proljeće Ivana Galeba“.
Kako su posle 50 godina od smrti otkrivene note Vladana Desnice
Unuka Vladana Desnice Ksenija Škarić koja je prisustvovala koncertu istakla je da nije bilo nepoznato da su u arhivi velikog pisca postojale note, ali se do pre nekoliko godina niko njima nije pozabavio.
Nakon što se njen muž posvetio kompozicijama Vladana Desnice, pijanistkinja Vlasta Đura i pevačica Josipa Bilić snimile su tri kompozicije koje su emitovane 2017. godine na otvaranju izložbe posvećene Vladanu Desnici u Kuli Jankovića, u Islamu Grčkom.
„Izložba se zvala 'Piščev studio' i na njoj su bili izloženi portreti kojih ima dosta, više je crteža i grafika ali postoji i nekoliko ulja na platnu, kao i njegove lične stvari. Dakle, restaurirali smo njegov studio – njegovu pisaću mašinu, obavezne cigarete i kafu i onda smo na otvaranju pustili ta tri snimka“, kaže za Sputnjik unuka Vladana Desnice.
Posle toga, kompozicije Vladana Desnice su izvedene pred publikom u Zagrebu 2019. godine, a nakon sinoćne beogradske premijere u planu je da se izvedu u bibliotekama u Novom Sadu i Banjaluci.
Muzej Vladana Desnice u Kuli Jankovića
Vladan Desnica po majčinoj liniji je potomak Janković Stojana, vođe srpskih kotarskih uskoka u 17. veku. Kula Jankovića u Islamu Grčkom danas je u vlasništvu porodice Desnica, ali je oštećena u ratu. Po rečima Ksenije Škarić, Kula je danas u velikoj meri obnovljena, a građevinski radovi su skoro završeni.
Sledeći korak trebalo bi da bude uređenje prostorija na adekvatan način da bi se izložile umetničke zbirke ikona, starih fotografija, skulptura, arhivske građe... Etnološka i arheološka zbirka su već izložene, a svakog leta Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ iz Zagreba u Kuli Jankovića organizuje predstave, izložbe i književne susrete.
„Smisao je da jedan deo Kule Jankovića bude stalno otvoren, kao stalni muzej, a jedan sprat bi bio Muzej Vladana Desnice, to je deo plana i već se radi na tome“, ističe Ksenija Škarić i dodaje da ne zna kad bi Desničin muzej mogao biti otvoren jer to zavisi od finansija, bezbednosnih uslova, a najveća prepreka njegovom otvaranju je to što po hrvatskom zakonu ne može postojati muzej bez kustosa.
Potomci Vladana Desnice
Potomci Vladana Desnice su sin i tri kćerke, sedmoro unuka i četiri praunuka. Odrasli po potomci su po zanimanju fizičari, naučnici, lekari, pravnici...
Vladan Desnica
© Foto : Iz arhive Vladana Desnice
„Završila sam Likovnu akademiju i jedina sam otišla na tu umetničku stranu. Ali dobro, postoji mlađa generacija za koju još ne znamo na koju će stranu otići. Završila sam vajarstvo, akademski sam vajar, po zanimanju restaurator i konzervator“, kaže Ksenija Škarić.
Ne seća se dede jer je Vladan Desnica umro kad je imala godinu dana, ali poseduje jednu zajedničku fotografiju.
Pištalo: Genije ravan Andriću, čovek sklada i harmonije
V.d. direktora Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo ističe da je Vladana Desnicu oduvek smatrao genijem, „jednim od najvećih kog smo proizveli u literaturi“, po kvalitetu, ako ne po širini opusa, ravnim Andriću. Dodaje da se zna da je Desnica imao odličan glas, ali ga je upropastio sa tri pakle cigareta dnevno.
„Ono u čemu su me utvrdile ove solo pesme je to da je pre svega bio čovek sklada i harmonije. Vi osećate ovde sklad, ima skoro jednu šopensku ljubav za melodiju, za lepu melodiju, za lep izraz. On nije bio čovek disonance i ako ga kod nas ljudi nekad ne razumeju, to je možda zato što postoji jedna tendencija u našoj kulturi koja kaže: Sve što je skladno, mene ne ne zanima. A Vladan Desnica je bio čovek sklada i harmonije što potvrđuju i ove divne solo pesme“, smatra Pištalo.
Na pitanje da li bi Vladan Desnica bio jednako dobar kao kompozitor da se svojevremeno opredelio za muziku umesto književnosti, Pištalo je odgovorio da ne može da sudi o tome, ali je istakao da bez književnog opusa Vladana Desnice ne može da zamislim našu književnost.
