00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Srbi hoće da proizvode struju, 45 odsto građana želi subvenciju države

Solarni paneli
Solarni paneli - Sputnik Srbija, 1920, 27.10.2021
Pratite nas
Skoro dve trećine građana Srbije zainteresovano je da postane prozjumer (kupac-proizvođač) električne energije.
Njih 45odsto je zainteresovano za subvencije države, dok više od jedne trećine ispitanika nije uopšte upoznato s državnim subvencijama za uvođenje obnovljivih izvora energije u domaćinstvima, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.
Obnovljive izvore energije za zagrevanje vode, grejanje ili hlađenje koristi samo 3,8% domaćinstava, i to najviše solarnu energiju (3,2%), dok geotermalnu energiju koristi samo 0,6% ispitanika.
Građani Srbije za grejanje najčešće koriste sopstveno etažno grejanje (32,5%), daljinsko grejanje putem toplana (31,7%) i električne uređaje (15,7%). Štednjaci na čvrsta goriva su i dalje veoma prisutna vrsta grejanja (skoro 10%) i skoro pet puta su više zastupljeniji na selu nego u gradu.
„Kada izuzmemo ispitanike koji koriste daljinsko grejanje putem toplana, energenti koje najviše koristimo za grejanje u domaćinstvu su električna energija (41,5%) i drvo (29,3%). Slede gas (12,9%), drvna biomasa (12,3%) i ugalj (3,4%), dok samo 0,6% domaćinstava za grejanje koristi energiju dobijenu iz obnovljivih izvora“, navodi se u saopštenju.
Električna energija se u gradovima koristi tri puta više nego u ruralnim područjima, dok tamo preovlađuje upotreba ogrevnog drveta. Ugalj kao energent za grejanje znatno je prisutniji u seoskim sredinama nego u gradu, i to najviše u južnoj i istočnoj Srbiji.
U prethodnih deset godina više od polovine ispitanika (58,3%) je ulagalo napor da podigne nivo energetske efikasnosti svog domaćinstva. Najčešće izvođeni radovi su zamena prozora (68,7%), spoljnih vrata (41,7%) i termička izolacijazidova (42,9%) i fasade (40,9%).
Preko 50% ispitanika koji žive u kući navode nedostatak novca kao razlog zašto nisu primenili neke od mera energetske efikasnosti. Među ispitanicima koji žive u stanu u kući taj procenat iznosi 38,5%, dok kod onih koji žive u stambenoj zgradi to iznosi samo 14,2%. Problem nedostatka novca je izraženiji kod ispitanika koji žive u ruralnim područjima (55,3%).
Zamena prozora (38,9%), termička izolacija fasade (31,3%) i termička izolacija zidova (28,2%) trenutno su najvažnije potrebe ispitanika u cilju poboljšanja energetske efikasnosti stambenih jedinica u kojima žive, preneo je B92.
Skoro petina ispitanika nije informisana da će država davati subvencije za unapređenje energetske efikasnosti stambenih jedinica. S druge strane, natpolovičan broj ispitanika ujedno je informisan i zainteresovan za takvu mogućnost. Najzad, nešto više od četvrtine ispitanika, premda su upoznati, nisu zainteresovani da dobiju subvenciju.
Nuklearna elektrana - Sputnik Srbija, 1920, 26.10.2021
EKONOMIJA
Prve komšije šire nuklearne elektrane, a šta blokira Srbiju?
Naslagana drva za ogrev - Sputnik Srbija, 1920, 21.10.2021
EKONOMIJA
Kako najjeftinije zagrejati kuću ili stan
Nuklearni rat - Sputnik Srbija, 1920, 23.10.2021
SVET
„Kako dići u vazduh cevovod“: Šta to smeraju „eko-ratnici“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala