https://lat.sputnikportal.rs/20211027/lavrov-ne-dozvoliti-prisustvo-nato-a-na-teritoriji-zemalja-suseda-avganistana-1131019673.html
Lavrov: Ne dozvoliti prisustvo NATO-a na teritoriji zemalja-suseda Avganistana
Lavrov: Ne dozvoliti prisustvo NATO-a na teritoriji zemalja-suseda Avganistana
Sputnik Srbija
Lavrov: Ne dozvoliti prisustvo NATO-a na teritoriji zemalja-suseda Avganistana
2021-10-27T11:30+0200
2021-10-27T11:30+0200
2021-10-27T11:30+0200
rusija
svet
rusija
avganistan
sergej lavrov
nato
sad
moskovski format
talibani
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/1b/1131019618_0:0:2598:1461_1920x0_80_0_0_76cb0ee6a90afbdea07cd90ca920fbd7.jpg
Lavrov je naveo da su trenutno „na dnevnom redu zadaci zaustavljanja i kontrole migracionih tokova iz Avganistana, jer pod maskom izbeglica u susedne zemlje mogu da prodru i već pokušavaju da prodru teroristički i kriminalni elementi. Ovaj cilj može se postići samo stvaranjem normalnih životnih uslova u samom Avganistanu“, objasnio je ministar.On je primetio da će u budućnosti to biti važan preduslov za postepeni povratak Avganistanaca u svoju domovinu.Prema njegovom mišljenju zemlje-članice NATO-a i Sjedinjene Američke Države trebalo bi da snose osnovnu odgovornost za socioekonomski oporavak Avganistana, jer su upravo one dovele zemlju do trenutnog stanja.„Očigledno je da će formiranje sistema nacionalnog obrazovanja, zdravstvene zaštite i, uopšte, uspostavljanje efikasne socio-ekonomske infrastrukture Avganistana zahtevati ogromna finansijska sredstva. S tim u vezi želim da istaknem: upravo oni koji su doveli zemlju do sadašnjeg stanja treba da snose glavnu odgovornost“, konstatovao je on.Ministar smatra da je očigledno vreme da se „pokrene mobilizacioni rad na prikupljanju resursa za finansijsku, ekonomsku i humanitarnu pomoć Avganistancima“.„Nadamo se da je već u prošlosti uobičajeni za zapadnjake princip održavanja konferencija radi konferencija. Vreme je za konkretan rad u tom pravcu“, istakao je Lavrov.Pri tome je naglasio da ulogu koordinatora u tome treba da igraju Ujedinjene nacije.„Upravo su se Ujedinjenim nacijama obratili učesnici sednice u moskovskom formatu konsultacija o Avganistanu 20. oktobra“, dodao je Lavrov.„Moskovski format“Kako je naveo, „Moskovski format“ nema alternativu.Prema njegovim rečima, u poslednje vreme Moskva beleži povećanje aktivnosti različitih regionalnih i međunarodnih foruma o Avganistanu.„Važno je da se oni ne dupliraju, već organski dopunjuju rad jedni drugih. Uveren sam da će današnja diskusija dati značajan doprinos našim zajedničkim naporima za rešavanje brojnih izazova avganistanskog naroda. On će pomoći u održavanju stabilnosti i bezbednosti u regionu i šire“, zaključio je Lavrov.Prošle nedelje u Moskvi je održan sastanak „Moskovskog formata“ o Avganistanu na kojem su učestvovali predstavnici deset zemalja regiona i visoka delegacija Talibana (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji).„Moskovski format“ konsultacija o Avganistanu osnovan je u aprilu 2017.godine. On okuplja 11 zemalja zainteresovanih za rešavanje avganistanskog pitanja. To su Rusija, Avganistan, Kina, Pakistan, Iran, Indija, Kazahstan, Tadžikistan, Kirgizija, Uzbekistan i Turkmenistan. Rusija tradicionalno poziva na sastanke Moskovskog formata i Sjedinjene Američke Države, ali Vašington nije učestvovao u svim sastancima.Situacija u AvganistanuPočetkom avgusta talibani su pojačali ofanzivu protiv vladinih snaga u Avganistanu. Militanti su 15. avgusta ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom, a 16. avgusta su objavili da je rat u Avganistanu završen i da će državno uređenje biti određeno u bliskoj budućnosti. U noći 31. avgusta američka vojska napustila je aerodrom u Kabulu, čime je prekinuto skoro 20-godišnje američko vojno prisustvo u Avganistanu.Talibani su 6. septembra objavili da je i Pandžšir, poslednja od 34 avganistanske provincije, prešao pod njihovu kontrolu. Sledećeg dana objavljen je sastav privremene vlade Avganistana: na njenom čelu je Muhamed Hasan Ahund, koji je tokom prve vladavine Talibana bio ministar spoljnih poslova i nalazi se pod sankcijama UN.
avganistan
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
lavrov, prisustvo nato-a, nato, avganistan, talibani, rusija, moskovski format,
lavrov, prisustvo nato-a, nato, avganistan, talibani, rusija, moskovski format,
Lavrov: Ne dozvoliti prisustvo NATO-a na teritoriji zemalja-suseda Avganistana
Rusija poziva zemlje koje se graniče sa Avganistanom da spreče vojno prisustvo američkih i snaga NATO-a na svojoj teritoriji, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u video-poruci učesnicima ministarskog sastanka zemalja-suseda Avganistana (Iran, Kina, Pakistan, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan).
Lavrov je naveo da su trenutno „na dnevnom redu zadaci
zaustavljanja i kontrole migracionih tokova iz Avganistana, jer pod maskom izbeglica u susedne zemlje mogu da prodru i već pokušavaju da
prodru teroristički i kriminalni elementi. Ovaj cilj može se postići samo stvaranjem normalnih životnih uslova u samom Avganistanu“, objasnio je ministar.
On je primetio da će u budućnosti to biti važan preduslov za postepeni povratak Avganistanaca u svoju domovinu.
„Još jednom pozivamo susedne zemlje Avganistana da spreče vojno prisustvo na svojoj teritoriji američkih i snaga NATO-a koje planiraju da se tamo presele nakon što su napustile Avganistan“, rekao je Lavrov.
Prema njegovom mišljenju zemlje-članice NATO-a i Sjedinjene Američke Države trebalo bi da snose osnovnu odgovornost za socioekonomski oporavak Avganistana, jer su upravo one dovele zemlju do trenutnog stanja.
„Očigledno je da će formiranje sistema nacionalnog obrazovanja, zdravstvene zaštite i, uopšte, uspostavljanje efikasne socio-ekonomske infrastrukture Avganistana zahtevati ogromna finansijska sredstva. S tim u vezi želim da istaknem: upravo oni koji su doveli zemlju do sadašnjeg stanja treba da snose glavnu odgovornost“, konstatovao je on.
Ministar smatra da je očigledno vreme da se „pokrene mobilizacioni rad na prikupljanju resursa za finansijsku, ekonomsku i humanitarnu pomoć Avganistancima“.
„Nadamo se da je već u prošlosti uobičajeni za zapadnjake princip održavanja konferencija radi konferencija. Vreme je za konkretan rad u tom pravcu“, istakao je Lavrov.
Pri tome je naglasio da ulogu koordinatora u tome treba da igraju Ujedinjene nacije.
„Upravo su se Ujedinjenim nacijama obratili učesnici sednice u moskovskom formatu konsultacija o Avganistanu 20. oktobra“, dodao je Lavrov.
Kako je naveo, „Moskovski format“ nema alternativu.
Prema njegovim rečima, u poslednje vreme Moskva beleži povećanje aktivnosti različitih regionalnih i međunarodnih foruma o Avganistanu.
„Važno je da se oni ne dupliraju, već organski dopunjuju rad jedni drugih. Uveren sam da će današnja diskusija dati značajan doprinos našim zajedničkim naporima za rešavanje brojnih izazova avganistanskog naroda. On će pomoći u održavanju stabilnosti i bezbednosti u regionu i šire“, zaključio je Lavrov.
Prošle nedelje u Moskvi je
održan sastanak „Moskovskog formata“ o Avganistanu na kojem su učestvovali predstavnici deset zemalja regiona i visoka delegacija Talibana (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji).
„Moskovski format“ konsultacija o Avganistanu osnovan je u aprilu 2017.godine. On okuplja 11 zemalja zainteresovanih za rešavanje avganistanskog pitanja. To su Rusija, Avganistan, Kina, Pakistan, Iran, Indija, Kazahstan, Tadžikistan, Kirgizija, Uzbekistan i Turkmenistan. Rusija tradicionalno poziva na sastanke Moskovskog formata i Sjedinjene Američke Države, ali
Vašington nije učestvovao u svim sastancima.
Početkom avgusta talibani su pojačali ofanzivu protiv vladinih snaga u
Avganistanu. Militanti su 15. avgusta
ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom, a 16. avgusta su objavili da je
rat u Avganistanu završen i da će državno uređenje biti određeno u bliskoj budućnosti. U noći 31. avgusta američka vojska napustila je aerodrom u Kabulu, čime je prekinuto skoro 20-godišnje američko vojno prisustvo u Avganistanu.
Talibani su 6. septembra objavili da je i Pandžšir, poslednja od 34 avganistanske provincije, prešao pod njihovu kontrolu. Sledećeg dana objavljen je
sastav privremene vlade Avganistana: na njenom čelu je Muhamed Hasan Ahund, koji je tokom prve vladavine Talibana bio ministar spoljnih poslova i nalazi se pod sankcijama UN.
