https://lat.sputnikportal.rs/20211025/novo-iznenadjenje-sa-bosfora-otkud-erdoganu-veliki-ucenjivacki-potencijal-prema-zapadu-1130972672.html
Novo iznenađenje sa Bosfora: Otkud Erdoganu veliki ucenjivački potencijal prema Zapadu
Novo iznenađenje sa Bosfora: Otkud Erdoganu veliki ucenjivački potencijal prema Zapadu
Sputnik Srbija
Novo iznenađenje sa Bosfora: Otkud Erdoganu veliki ucenjivački potencijal prema Zapadu
2021-10-25T22:35+0200
2021-10-25T22:35+0200
2022-01-26T09:59+0100
svet
svet
analize i mišljenja
rusija
turska
evropska unija (eu)
nato
redžep tajip erdogan
sad
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112191/91/1121919168_0:192:2956:1855_1920x0_80_0_0_bf054813d10d724268468528a6427044.jpg
Naređenje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Ministarstvu spoljnih poslova da se proteraju ambasadori deset zemalja mnoge je iznenadilo i predstavlja novi izazov i za NATO, i za zapadne zemlje, smatra Vojislav Lalić, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Turske.Interesantno je da je SAD tražila objašnjenje tog poteza, a da zemlje poput Norveške i Švedske ne mogu da shvate zašto je Turska povukla taj potez, dodaje on. Takođe, smatra Lalić, interesantno je da se dva dana posle izjave Erdogana nije oglasio niko u turskom Ministarstvu spoljnih poslova.Do najave proterivanja ambasadora deset zemalja došlo je nakon što su oni na društvenim mrežama zatražili da se oslobodi borac za ljudska prava Osman Kavala. Na turskoj „crnoj listi“ persona non grata našli su se ambasadori Kanade, Francuske, Finske, Danske, Nemačke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Švedske i SAD.Zahtev za oslobađanje Kavale uputili su i Evropski sud za ljudska prava i Evropski savet. Iz Saveta Evrope su saopštili da će ako ne oslobode Kavalu, kog turske vlasti godinama drže u pritvoru bez presude, pokrenuti postupak isključenja Turske.Ucenjivački potencijal ErdoganaErdoganovo naređenje o proterivanju deset ambasadora još više će pogoršati odnose između Turske i zapadnih zemalja i NATO-a, pre svega SAD, ističe Lalić i dodaje da predsednik Turske u poslednje vreme igra dvostruku igru, tako što sve više igra na kartu Moskve.Podseća da Turska i SAD već duže vremena ne mogu da nađu zajednički jezik oko mnogih pitanja, poput turske kupovine ruskih raketa S 400, nakon čega je Amerika uvela sankcije Turskoj i blokirala njeno učešće u proizvodnji aviona F 35, iako je Turska uložila više od milijardu dolara u taj projekat.Ta se situacija i dalje zaoštrava i nije isključeno da će Erdogan ponovo pokušati da ucenjuje Ameriku, čak ni da, eventualno, umesto američkih kupi ruske avione.Igra uoči susreta sa BajdenomIpak, prema njegovim rečima, u ovom trenutku gotovo je neizvodljivo da Turska napusti NATO, iz prostog razloga što je Turska i strateški i naoružanjem decenijama vezana za Alijansu i nemoguće je preko noći da je napusti.Turska brana za izbeglice ka EUKad je reč o ucenjivačkom potencijalu Erdogana naspram EU, odnosno puštanju talasa migranata ka uniji, prema Laliću, reč je o problemu koji stalno opterećuje odnose Turske i EU.Ankara uporno optužuje Brisel da se dvolično ponaša nakon postignutog sporazuma iz 2016. i zaustavljanja talasa izbeglica u Turskoj, jer EU ne ispunjava svoje obaveze, iako u Briselu stalno tvrde da su uplatili obećanih šest milijardi evra, dodaje naš sagovornik.Odnos EU i Turske praktično je sveden na protokolarne susrete, ističe Lalić i podseća da već godinama Turska nije otvorila pregovore ni o jednom poglavlju. Turska je 2005. godine počela pristupne pregovore, istog dana kad i Hrvatska, a Hrvatska je već osam godina punopravni član, dok je Turska završila pregovore o samo jednom poglavlju.
https://lat.sputnikportal.rs/20210929/erdogan-nikad-ostriji-prema-vasingtonu-na-pomolu-nova-faza-u-tursko-americkim-odnosima-1130273488.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210926/erdogan-zatrazio-od-americke-vojske-da-napuste-siriju-i-irak-1130184889.html
turska
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
redžep tajip erdogan, turska, ucenjivački potencijal, sad, nato, eu, rusija, redžep tajip erdogan, turska, ucewivački potencijal, sad, nato, eu, rusija
redžep tajip erdogan, turska, ucenjivački potencijal, sad, nato, eu, rusija, redžep tajip erdogan, turska, ucewivački potencijal, sad, nato, eu, rusija
Novo iznenađenje sa Bosfora: Otkud Erdoganu veliki ucenjivački potencijal prema Zapadu
22:35 25.10.2021 (Osveženo: 09:59 26.01.2022) Oštra igra turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana protiv zapadnih predstavnika godinama prolazi zbog jakog „ucenjivačkog potencijala“ Turske. Turska je nezamenjiva na jugoistočnom krilu NATO-a, Amerikanci strahuju od približavanja Erdogana Rusiji, a EU od „rušenja brane“ izbeglicama u Turskoj.
Naređenje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Ministarstvu spoljnih poslova da se proteraju ambasadori deset zemalja mnoge je iznenadilo i predstavlja novi izazov i za NATO, i za zapadne zemlje, smatra Vojislav Lalić, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Turske.
Interesantno je da je SAD tražila objašnjenje tog poteza, a da zemlje poput Norveške i Švedske ne mogu da shvate zašto je Turska povukla taj potez, dodaje on. Takođe, smatra Lalić, interesantno je da se dva dana posle izjave Erdogana nije oglasio niko u turskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Do najave
proterivanja ambasadora deset zemalja došlo je nakon što su oni na društvenim mrežama zatražili da se oslobodi borac za ljudska prava Osman Kavala. Na turskoj „
crnoj listi“ persona non grata našli su se ambasadori Kanade, Francuske, Finske, Danske, Nemačke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Švedske i SAD.
Zahtev za oslobađanje Kavale uputili su i Evropski sud za ljudska prava i Evropski savet. Iz Saveta Evrope su saopštili da će ako ne oslobode Kavalu, kog turske vlasti godinama drže u pritvoru bez presude, pokrenuti postupak isključenja Turske.
Ucenjivački potencijal Erdogana
Erdoganovo naređenje o proterivanju deset ambasadora još više će pogoršati odnose između Turske i zapadnih zemalja i NATO-a, pre svega SAD, ističe Lalić i dodaje da predsednik Turske u poslednje vreme igra dvostruku igru, tako što sve više igra na kartu Moskve.
Podseća da Turska i SAD već duže vremena ne mogu da nađu zajednički jezik oko mnogih pitanja, poput turske
kupovine ruskih raketa S 400, nakon čega je Amerika uvela sankcije Turskoj i blokirala njeno učešće u proizvodnji aviona F 35, iako je Turska uložila više od
milijardu dolara u taj projekat.
Ta se situacija i dalje zaoštrava i nije isključeno da će Erdogan ponovo pokušati da ucenjuje Ameriku, čak ni da, eventualno, umesto američkih kupi ruske avione.
„Turska je jedna od najznačajnijih članica NATO-a, nezamenjiva na jugoistočnom krilu i Erdogan očigledno igra na tu kartu jer je svestan da je nezaobilazan faktor. Mada, lično mislim da on igra dvostruku igru. Ali to ne znači da se to ne može i desiti, a već ima ishitrenih komentara na Zapadu u kojima se tvrdi da je Turska već počela da okreće leđa NATO-u. To bi bio lom ne samo za NATO, nego i za samu Tursku“, kaže Lalić.
Igra uoči susreta sa Bajdenom
Ipak, prema njegovim rečima, u ovom trenutku gotovo je neizvodljivo da Turska napusti NATO, iz prostog razloga što je Turska i strateški i naoružanjem decenijama vezana za Alijansu i nemoguće je preko noći da je napusti.
„Erdogan je toga očigledno svestan i zato igra na kartu Rusije, ali on sada nudi i da kupi rakete ’Patriot‘ i F 16 umesto najsavremenijih aviona F 35, jer je turska avijacija zastarela“, kaže Lalić, podsećajući da bi Erdogan i američki predsednik Džozef Bajden trebalo bi da se sastanu u Rimu 31. oktobra na samitu G 20.
Turska brana za izbeglice ka EU
Kad je reč o ucenjivačkom potencijalu Erdogana naspram EU, odnosno puštanju talasa migranata ka uniji, prema Laliću, reč je o problemu koji stalno opterećuje odnose Turske i EU.
Ankara uporno optužuje Brisel da se dvolično ponaša nakon postignutog sporazuma iz 2016. i zaustavljanja talasa izbeglica u Turskoj, jer EU ne ispunjava svoje obaveze, iako u Briselu stalno tvrde da su uplatili obećanih šest milijardi evra, dodaje naš sagovornik.
Odnos EU i Turske praktično je sveden na protokolarne susrete, ističe Lalić i podseća da već godinama Turska nije otvorila pregovore ni o jednom poglavlju. Turska je 2005. godine počela pristupne pregovore, istog dana kad i Hrvatska, a Hrvatska je već osam godina punopravni član, dok je Turska završila pregovore o samo jednom poglavlju.
„U Turskoj je sve veće raspoloženje protiv EU, iako u vladi kažu da je to njihov strateški cilj. Komentarišući najnoviji izveštaj o približavanju Turske EU, koji je najkritičniji do sada jer se u njemu kaže da su pregovori praktično prestali, jedan turski poslanik je u parlamentu rekao da ako EU nastavi tako da se ponaša, Turska će ući u EU u 22. veku, ako i tada uđe“, zaključio je Lalić.
