Izlaz iz krize u BiH je dogovor u kome nema ni pobeđenog ni pobednika
19:38 25.10.2021 (Osveženo: 16:04 16.11.2021)
CC0 / /
Pratite nas
Izlaz iz krize u kojoj se nalazi BiH je dijalog, ali takav da u dogovoru koji bi bio postignut nema ni poraženog ni pobednika. To, kažu sagovornici Sputnjika, znači da svaki narod bira svoje predstavnike i da svaki entitet raspolaže svojom imovinom.
Teži deo poduhvata koji se zove dijalog o budućnosti BiH je kako doći do dogovora u kome nema ni pobeđenog ni pobednika, ako političko Sarajevo ne samo odbija dijalog koji je pre nekoliko meseci predložila Narodna skupština RS, već i zaoštrava retoriku, tražeći da se protiv srpskih političara uvedu sankcije ili zabrani rad pojedinih stranaka. Štaviše, kod BiH političara iz entiteta FBiH sve više se čuje ratna retorika, dok član Predsedništva Željko Komšić čak i izbornu reformu u tom entitetu naziva ruskom zaverom.
Izlaz iz krize u BiH — razgovori, razgovori, razgovori
Stvari u BiH sve više podsećaju na situaciju tokom prvog svetskog rata — „zaraćene strane“ su se ukopale u rovove i vode pozicioni rat sve iščekujući da će druga strana iscrpsti sve svoje resurse i predati se, a poseban zamajac kriza je dobila nametanjem izmena krivičnog zakona BiH od strane Valentina Incka.
Prema rečima sagovornika Sputnjika, šefa Kluba srpskih poslanika u parlamentu BiH i lidera Ujedinjene Srpske Nenada Stevandića i politikologa Vojislava Savića, jedino rešenje krize je dijalog. Međutim, pozivi na dijalog iz Srpske ostali su bez odgovora u Sarajevu.
„Mi smo ubeđeni da u naše ime u BiH niko ne može da odlučuje, da je Dejtonski sporazum koncipiran na osnovu volje svih naroda i oba entiteta. Tako da saglasnost RS ne može da zameni visoki predstavnik. Očekujemo da se razgovori o budućnosti BiH otvore i siguran sam da sve možemo da rešimo na tim razgovorima“, kaže Stevandić.
Politika nametanja rešenja teško je održiva u današnje vreme, kada moć SAD i zapadnih sila nije na onom nivou na kome je bila devedesetih godina prošlog veka, naglašava Savić i dodaje da ratna opcija u BiH nije realna, pre svega zbog nesposobnosti oružanih snaga da se stavi u funkciju takve retorike.
„Jedino rešenje je razgovor. Već dugo kolaju priče kako je BiH u problemu zbog političara. Moramo jasno adresirati krivca, a on u pet poslednjih kriza dolazi iz Sarajeva“, naglašava on i podseća na žalbu Ustavnom sudu za zabranu obeležavanja Dana RS.
„Zašto je to uopšte moralo da dođe na dnevni red? SDA je stranka koja odumire, kao i njihov narativ. I moraju da radikalizuju stvari kako bi se održali na vlasti i kako se njihovo biračko telo ne bi bavilo nekim drugim temama. I to u potpunosti blokira BiH. To bukvalno radi jedna stranka. Naravno, tu ubrajam i Željka Komšića, koji je samo levo krilo jedne te iste opcije“, ističe Savić.
Nema racionalnog rešenja u BiH u kome je Željko Komšić pobednik
Kao krivce za stanje u BiH, Bakira Izetbegovića i Željka Komšića navodi i Stevandić.
„Oni su ti koji stalno spominju rat i prosto mi je neverovatno da predstavnici zapadnih zemalja tolerišu takve histerične pozive na sukobe, a nama, Srbima, zabranjuju da se branimo od takvih akata“, objašnjava Stevandić.
Ali, da li je moguće postići dogovor u kome neće biti ni pobeđenog niti poraženog? Može, odgovara on, ako se postigne dogovor da svaki narod bira svoje predstavnike. Međutim, u takvoj konstelaciji snaga nema Željka Komšića, koji je, kaže Stevandić, mera sukoba, a ne dijaloga.
„Nema racionalnog rešenja u kome će Željko Komšić biti pobednik. On bi pobedio samo ako bi ukinuo RS, a tu kompromisa nema“, kategoričan je naš sagovornik.
Šmit će pre naći sagovornike u skupštini Srpske nego u parlamentu BiH
Ali, kriza u BiH nije uzrokovana samo odbijanjem političkog Sarajeva da sedne za sto i razgovara sa predstavnicima Srba i Hrvata. Sukob postoji i oko raspodele imovine. Od raspodele vojne imovine, na koju je zabranu svojevremeno stavio još Pedi Ešdaun, Ustavni sud BiH postavio je i pitanje gazdovanja šumama i rekama, kao i poljoprivrednim zemljištem, što je do sada bilo u nadležnosti entiteta.
Kristijan Šmit kome Banjaluka, uz Rusiju i Kinu, odriče legitimnost kao visokom predstavniku, predlaže razgovore o ovom pitanju, uz obrazloženje da se pitanje gazdovanja šumama i rekama koristi za podrivanje „funkcionalne države“.
Savić, međutim, ističe da je problem mnogo dublji.
„Radi se o razvlašćivanju entitetskih institucija. Kada razvlastite entitete i kada nadležnosti sa entitetskog nivoa, pod izgovorom funkcionalnosti, prenesete na zajedničke organe, to je proces koji ostaje. Do sada smo imali milion slučajeva kada su mnoge stvari, pod izgovorom funkcionalnosti i pristupa EU i NATO-u, urađene navrat-nanos. Ispostavilo se da to uopšte ne doprinosi funkcionalnosti, dok god je politička atmosfera u zemlji loša. Ovde se evropske i evroatlantske integracije uporno potežu kao argument za jedan isključivo politički proces koji se zove unitarizacija. Srbi su to odavno razumeli i ne verujem da bilo koje rukovodstvo u budućnosti može da nasedne na tu zamku“, kaže Savić.
BiH će, prema Savićevim rečima, izaći iz krize, samo ako dijalogom sve strane dođu do, kako kaže, najmanjeg zajedničkog sadržaoca.
„Za sada ne vidim situaciju da će se tako nešto desiti. Kompromis u RS može naići na odobravanje. Sa druge strane, i Izetbegović i Komšić ukoliko bi seli za pregovarački sto, izgubili bi jedan deo poverenja kod svojih birača, jer su obećali radikalniji pristup“, zaključuje Savić.
Šmit je takođe izrazio nameru da se obrati parlamentu BiH. Prema Stevandićevim rečima, a to je potvrdio i srpski član Predsedništva BiH i lider SNSD-a Milorad Dodik, srpski poslanici pojaviće se u parlamentu samo kako bi glasali za smenu ministra odbrane Sifeta Podžića. Podžić je protivzakonito i protivustavno otkazao zajedničke vežbe između vojski BiH i Srbije.
U početku, Šmit je mislio da će rešavanje krize u BiH ići glatko. Međutim, što je duže tu, uviđa da je situacija i te kako komplikovana, veli Savić.
„Obraćanje samo jednoj strani, pri čemu ni Hrvati nisu bog zna kako zainteresovani za njegovo obraćanje, nema nikakvu svrhu. Isto tako je mogao da sedne sa predstavnicima stranaka. Postigao bi isti efekat. Ako pak dođe u Narodnu skupštinu RS, tu eventualno može da nađe sagovornike za eventualno rešavanje problema“, zaključuje on.
