Sputnjik istražuje: Preti li Srbiji saobraćajni kolaps — godišnje na drumovima još 50.000 novih vozila
08:54 23.10.2021 (Osveženo: 09:35 25.10.2021)
© Sputnik / Milenko Kovačević / Saobraćajna gužva na Gazeli
Pratite nas
Svake godine na srpskim drumovima se pojavi oko 200.000 novih vozila (novih i polovnih iz uvoza). Samo u prvih šest meseci ove godine po prvi put je registrovano 118.767 vozila, od čega 92.968 putničkih automobila. I dok novi četvorotočkaši dolaze, stari se voze na reciklažu — godišnje oko 150.000 krševa završi na otpadu ili propada na parkingu.
Razlika od 50.000 između kupljenih i otpisanih se oseća — drumovi su postali tesni, parkinzi prepuni, a interesantno je da pojačanu kupovinu četvorotočkaša prati fenomen poskupljenja goriva, registracije, popravke i održavanje vozila.
Prema podacima MUP-a, zaključno sa 2020. godinom, u Srbiji je bilo registrovano 2.597.502 vozila (putnička, kamioni, autobusi, motori). Od ove brojke na putničke automobile otpada 2.164.818 vozila. Iako svake godine povećavamo kilometre auto-puteva i magistralnih saobraćajnica, tesne ulice u gradovima ne možemo da „razgazimo“.
Tabela: Broj registrovanih vozila 2019. i 2020.
© Sputnik / Izvor: MUP, RZS / Tabela: Broj registrovanih vozila 2019. i 2020. Izvor: MUP, RZS
Rešenje — izgradnja velikih garaža
„Očigledno se povećava životni standard. U zapadnim, razvijenim državama na jednu osobu dolazi 1,2 automobila. Ovakav priliv automobila možemo da izdržimo, ali moramo da primenimo novu strategiju“, za Sputnjik navodi profesor dr Milan Vujanić.
Prema njegovim rečima, rešenje za saobraćajnice u urbanim gradskim sredinama je izgradnja velikog broja javnih garaža, a da se ukinu parkinzi na trotoarima. Umesto njih da se naprave kolovozne trake, kao što je slučaj Ulice kralja Milana u centru Beograda.
„Izgradnjom velikih, atraktivnih tržnih centara na različitim delovima prestonice smanjio se pritisak na centar grada, koji je decenijama bio srce trgovačkih delatnosti. Svi ti centri imaju velike parkinge, automobili su povučeni sa ulica i smanjen je pritisak na već natrpane ulice“, navodi Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta.
Kako za Sputnjik navode iz Sekretarijata za saobraćaj, Beograd planira izgradnju novih garaža. Urbanistički projekti urađeni su za garažu u Fruškogorskoj ulici i Vlajkovićevoj ulici, dok će se o realizaciji garaže na Studentskom trgu odlučiti nakon arheoloških istraživanja.
Tabela registrovanih vozila
© Sputnik / Izvor: Polovni automobili / Tabela registrovanih vozila, Izvor: Polovni automobili
Uveze se 200.000, na otpad ode 150.000
Statistika precizno pokazuje da se vozni park u Srbiji godišnje poveća za preko 200.000 vozila. U isto vreme oko 150.000 vozila napušta naše drumove — skladište se na otpadima ili se više ne registruju. Razliku od 50.000 primetimo na ulici.
Pre samo deset godina u Srbiji je bilo registrovano 1.677.510 automobila, a prošle godine 2.164.818.
Na osnovu analize sajta „Polovni automobili“, od januara do juna 2021. godine u Srbiji je prvi put registrovano, odnosno prodato 78.693 polovnih automobila, što je 34 odsto više u poređenju sa istim vremenskim periodom prethodne godine.
„To je donekle i očekivano, imajući u vidu da je prošle godine u pomenutom periodu na snazi bilo vanredno stanje. Ipak, kada uporedimo prvih šest meseci tekuće godine sa istim periodom 2019. godine, odnosno sa periodom pre pandemije, takođe primećujemo rast prodaje prvi put registrovanih polovnih automobila od 6 odsto“, za Sputnjik objašnjava Romana Ranković iz „Polovnih automobila“.
Građani Srbije očigledno vole da voze, a dok se u Beogradu ne izgradi metro, ovaj trend će se nastaviti. Ni niz destimulativnih mera u prethodnih deset godina nije uticao na to da se uspori povećanje broja vozila — skuplje i teže polaganje vozačkih ispita, povećanje cene goriva, rigorozniji tehnički pregled, oštrija kontrola saobraćaja...
Prosečne godišnje maloprodajne cene goriva u Srbiji
© Foto : Nacionalni naftni komitet Srbije / Prosečne godišnje maloprodajne cene goriva u Srbiji
Više automobila, više nesreća
Saobraćajne gužve, traženje parkinga, čekanje na semaforima utiče na koncetraciju vozača. To utiče i na bezbednost učesnika u saobraćaju, a kako navodi Republički zavod za statistiku, povećao se broj saobraćajnih nesreća.
„Ukupan broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim osobama u drugom kvartalu 2021. veći je za 38,5 odsto u odnosu na isti period 2020. godine. Porast broja saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima van naselja iznosi 29,5 odsto. Broj lica nastradalih u drugom kvartalu 2021. godine veći je za 42,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je broj poginulih osoba van naselja veći za 39,2 odsto. Broj povređenih pešaka u drugom kvartalu 2021. godine veći je za 73,8 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine“, navodi RZS.
„Ukupan broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim osobama u drugom kvartalu 2021. veći je za 38,5 odsto u odnosu na isti period 2020. godine. Porast broja saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima van naselja iznosi 29,5 odsto. Broj lica nastradalih u drugom kvartalu 2021. godine veći je za 42,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je broj poginulih osoba van naselja veći za 39,2 odsto. Broj povređenih pešaka u drugom kvartalu 2021. godine veći je za 73,8 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine“, navodi RZS.
Prema rečima Damira Okanovića, direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja, kupovina novih vozila ima pozitivne strane.
„Svi ti automobili imaju daleko veće standarde bezbednosti nego automobili koje smo vozili pre deceniju i po. Stojadini, jugići, lade nisu imali vazdušne jastuke, abs i druge sisteme zaštite. Prilikom udesa u novim automobilima, vozač koji je vezan pojasom, daleko je bezbedniji“, za Sputnjik objašnjava Okanović, dodajući da je prosečna starost automobila 17 godina.
