Priče tzv. elite su primitivne i u osnovi antisrpske
14:46 23.10.2021 (Osveženo: 16:54 05.11.2021)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Delu tzv. intelektualne novosadske elite neće prijati Festival „Dan pobede – filmske priče o osvajanju slobode“, jer su njihove priče potpuno izvan vremena i konteksta i u osnovi su primitivne i antisrpske, kaže osnivač ovog festivala Goran Marić, poznat kao legendarni menadžer Malkolm Muharem.
Festival ratnog i patriotskog filma „Dan pobede – filmske priče o osvajanju slobode“ koji će se održati od 9. do 14. novembra u Novom Sadu otvoriće samostalni koncert Beogradskog sindikata u Spensu 9. novembra, na Dan oslobođenja Novog Sada.
Goran Marić koji je i organizator koncerta ističe da mu je zadovoljstvo što je uspeo da napravi manifestaciju koju doživljava kao kulturnu dimenziju srpskog sveta.
Srpska Atina tradicionalni srpski centar
„A ta tzv. elita niti je novosadska, niti je elita. Novi Sad je srpska Atina i tradicionalno je srpski centar od prvorazrednog značaja, između ostalog zbog prve pravoslavne gimnazije, Srpskog narodnog pozorišta, Matice Srpske, Svetozara Miletića, Jaše Tomića...“, dodaje Malkolm Muharem.
Govoreći o festivalu naglašava da je reč filmskoj smotri ratnog, patriotskog i duhovnog, pravoslavnog filma.
🔸Festival ratnog i patriotskog filma „Dan pobede – filmske priče o osvajanju slobode“ održava se od 9. do 14. novembra u Novom Sadu.
— Sputnik Srbija (@rs_sputnik) November 5, 2021
🔸Reč je o smotri ratnog, patriotskog i duhovnog, pravoslavnog filma.
🔸Sputnjik Srbija je medijski partner festivala pic.twitter.com/5UO0MH2b8G
„Krenućemo sa spektakularnim otvaranjem uz kratke filmove koji će nas podsetiti na litije u Crnoj Gori kao i na oslobođenje Novog Sada na koncertu Beogradskog sindikata. Zadovoljstvo mi je što sam ovde sa Feđom Dimovićem jednim od frontmena Sindikata i jednim od junaka borbe srpskog naroda u Crnoj Gori koja je bila dugotrajna ali i veličanstvena, sa litijama koje će sigurno ostati zapamćene u srpskom narodu dok je sveta i veka“, kaže Malkolm Muharem za „Orbitu kulture“.
Znamo ko je bio agresor, imao pravo da se sećamo slavnih predaka
Član Beogradskog sindikata Feđa Dimović naglašava da im je velika čast što nastupaju na otvaranju Festivala jer je vrlo bitno obeležavati takve datume. Dodaje da je pripadnicima generacije koja je odrastala za vreme socijalizma u vaspitanju falilo njihovo obeležavanje.
„Prvi svetski rat je i u istorijskim udžbenicima bio skrajnut u odnosu na narodnooslobodilačku borbu. Mislim da bi trebalo da se bavimo stvarima koje su bitne pogotovu što su tendencije odnosa unutar EU, jedne jake Nemačke i nekog lažnog pomirenja, da se sada ne slavi kao što se slavi u Drugom svetskom ratu pobeda, nego primirje, iako znamo ko je bio agresor. Mi smo vodili oslobodilački rat i imamo pravo da se setimo naših slavnih predaka i velikih žrtava koje smo imali“, smatra Dimović.
Sindikalni trening uz novu pesmu
On dodaje da su sindikalci željni nastupa pred publikom u Srbiji pošto su poslednjih godina nastupali više van Srbije, od „Amerike do Azije“, ali da je toga željna i publika što potvrđuje veliko interesovanje za novosadski koncert ne samo iz Srbije, nego i iz okruženja i Evrope. Na koncert će moći da uđu i oni koji nemaju sertifikat o vakcinaciji, preležanoj koroni ili PCR test ako urade brzi antigenski test po znatno nižoj ceni nego što je inače na punktovima ispred ulaza u Spens.
Dimović je najavio da će u nedelju izaći spot za novu pesmu Sindikata čiji je radni naslov „I dalje kidam“. Reč je o pesmi iz filma „Zlatni dečko“ kog je režirao član Sindikata Ognjen Janković, a prvi put će biti izvedena pred publikom u Novom Sadu.
„Mislim da će biti jedan jak, energičan koncert, kao što mi to zovemo sindikalni trening gde će ljudi moći se iskaču i da ćemo podeliti tu emociju sa njima“.
Od „Propasti imperije“ Putinovog duhovnika do „Marša na Drinu“
Na festivalu će biti prikazani filmovi ruskih autora Karena Šahnazarova, film „Ostrvo“ Pavela Lungina, a novosadska publika imaće priliku da vidi Pjotra Mamonova, prema rečima Malkolma Muharema, jednog od najvećih alternativnih ruskih umetnika, pankera koji je ostvario dve fenomenalne uloge kod Lungina u filmovima „Car“ i „Ostrvo“.
Biće prikazan i film „Propast imperije – lekcija Vizantija“ Putinovog duhovnika oca Tihona Ševkunova, a uz filmove će biti organizovane tribine. Od naših filmova biće prikazani „Dara iz Jasenovca“, „Teslin narod“ Željka Mirkovića u kom Džek Dimić glumi Teslu, kao i grčki film „Božji čovek“ Jelene Popović o svetom Nektariju Eginskom kojim će se završiti festival.
„Naravno, i 'Marš na Drinu“ koji je obavezna literatura, jedan od naših najznačajnijih filmova koji ima i jednu važnu sociološku ulogu u našem vraćanju iz jugoslovenskog narativa u sopstvenu srpsku dimenziju iako je pravljen u nekom drugom vremenu“, smatra Malkolm Muharem.
Stereotip o „krugu dvojke“
Feđa Dimović smatra da u Beogradu još uvek ima restlova jugoslovenstva jer je bio glavni grad Jugoslavije i dodaje da je na nama da ga pretvorimo u glavni grad Srbije. Još uvek postoji Jugoslovensko dramsko pozorište, Jugoslovenska kinoteka a prisutan je drugosrbijanski narativ koji nema ni tri odsto uporišta u narodu, ali su drugosrbijanci zbog dobrih pozicija, kao defakto glasnogovornici međunarodnih sila, dobro raspoređeni.
„Na nama je da to menjamo i osrbimo Beograd koliko god je to moguće. Ne bih se složio ni sa stereotipom o 'krugu dvojke' jer sam tu odrastao a čak se ni u vremenu komunizma nisu menjala imena ulica nazvanih po kosovskim junacima. Veliki broj mojih prijatelja, koji su autentični Dorćolci patriotski su opredeljeni i mislim da je to više neka uvezena priča koja pokušava da predstavi tu kvazielitu kao neke istaknute gradske likove što oni, u stvari, nisu. Nisu ni elita niti su iz kruga dvojke“, zaključuje Dimović.
