Američki jastrebovi kruže nad regionom – ali okolnosti nisu kao devedesetih
CC0 / /
Pratite nas
Koliko god američki jastrebovi kružili nad Balkanom, nije realno da završe stvari u regionu kako žele – okolnosti nisu kao ‘90-ih a i prijatelji Srbije i Republike Srpske su jači, ocenjuju sagovornici Sputnjika povodom najnovijeg saopštenja Stejt departmenta u kom se najavljuje da će SAD i EU dodatno ojačati zajednički angažman na Zapadnom Balkanu.
Oglašavajući se nakon nedavnog sastanka američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i visokog predstavnika EU Žozepa Borelja, Stejt department ponavlja da je dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU ključni mehanizam za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, a poslednje događaje na severu Kosmeta tumači u ključu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Poručuje i da su SAD i EU jedinstveni u čvrstoj podršci teritorijalnom integritetu BiH, izražavajući zabrinutost zbog rastuće retorike podela.
Koliko god nova američka administracija bila ofanzivna i koliko god htela da završi stvari na Balkanu, to neće ići lako, pogotovu ne u BiH, kaže u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ Vojislav Savić iz banjalučkog Centra za političku analizu, koji smatra da su čak i na Zapadu u manje-više prihvatili realnost da unitarna BiH nije održiva ideja.
„U saopštenju Stejt departmenta ne vidim ništa mnogo drugačije od ranijih stavova u smislu da naglašavaju teritorijalni integritet BiH i njenu suverenost, ali suverenost je izraubovan pojam, jer kako zemlja koja ima visokog predstavnika može da bude suverena kad imate strano političko telo koje može da derogira svaku odluku koju usvoje legalno i legitimno izabrani predstavnici naroda“, pita Savić, napominjući da s druge strane Republika Srpska ima instrumente da sačuva svoj integritet.
Ovo nisu devedesete
Policija je, naime, ostala u sastavu Srpske a, objašnjava banjalučki ekspert, kad imate policiju jako teško može doći SIPA ili neko drugo telo nekog da hapsi.
„ Jedini način da se to poništi jeste da neko sa strane deluje vojno i da ukine taj unutrašnji instrument prisile, a to nije realno, koliko god američki jastrebovi kružili iznad Balkana. Mislim da su oni došli do zaključka da je realno da se na nivou BiH održe oružane snage, SIPA i tužilaštvo, a sve druge nadležnosti koje su na stolu nije realno da opstanu na nivou zajedničkih institucija jer, na kraju krajeva, po Dejtonu to pripada entitetima“, uveren je Savić.
On takođe napominje da se RS se u velikoj meri oslanja na pomoć i podršku Srbije i Rusije, bez čega bi bila u teškoj situaciji.
Komentarišući poslednje poruke iz Stejt departmenta, politikolog Aleksandar Pavić primećuje da Amerika pokušava da vrati sat unazad i misli da ovde opet može da uspostavi kontrolu kao u vreme unipolarnog momenta, prenebregavajući da su Rusija i Kina značajno ojačale svoje pozicije u regionu.
„Svakim danom Amerika je slabija a Kina i Rusija jače a pošto Amerikanci nikako da se oduče od toga da igraju igru tzv. nulte sume gde mora da bude samo pobednika i poraženih, žele da ponovo konsoliduju ovde svoje pozicije da bi sprečili upliv svojih geopolitičkih rivala. Ali ovo nije Zapad iz ‘90-ih, misle da su pozvani da svima nama govore kako da živimo a ne shvataju da su izgubili autoritet. Govore o organizovanom kriminalu na tvz. Kosovu, a oni su stvorili tu monstruoznu narko državu. Pokušaj povratka imperijalne arogancije iz doba jednopolarnog momenta može da bude jako opasan, jer oni smatraju da imaju pravo na to i iskoristiće sve poluge. Ali moramo da znamo da oni ne mogu da prave jednostrane vojne akcije kao ‘90-ih, a u međuvremenu i Srbija i Srpska imaju saveznike koje tada nisu imale“, izričit je Pavić.
Američka petorka za Balkan
Profesor dr Dragan Simeunović s Fakulteta političkih nauka podseća da je administracija Džozefa Bajdena opredelila za Balkan jaku petorku proverenih kadrova i ljudi sa iskustvom na Balkanu.
„Oni odista dolaze sa ideologijom i idejama koje su ranije imali ali će neminovno morati da redukuju te ideje ukoliko se srpska politika postavi realno i ukoliko bude imala pomoć prijatelja na koje računa. Nije tajna da Srbija, a pre svega Republika Srpska računa na pomoć Rusije. Kina ima svoje ekonomske interese, ali Rusija ima vojne i geopolitičke a moraće da proceni da li hoće da se samo tako priča o njoj ili da to stvarno i pokaže“, navodi Simeunović.
On podseća da Rusija tradicionalno uživa podršku velikog dela Srba, te da je odigrala važnu ulogu u tome da se spreči da Srbi rezolucijom u Savetu bezbednosti budu proglašeni za genocidni narod.
Na pitanje kakav je prostor da Srbija i Srbi u novoj zapadnoj ofanzivi na Balkan sačuvaju svoje interese, Simeunović kaže da je sila naših prijatelja sada mnogo veća.
„Prostora ima. Pokušavamo da odškrinemo vrata međunarodne zajednice koja su nam devedesetih bila čvrsto zalupljena. Naša snaga nije velika ali je volja velika. Koliko ćemo ta vrata odškrinuti zavisi pre svega od naših prijatelja, Rusije i Kine, mada ni male zemlje ne treba potcenjivati. Mnogo je malih zemalja stalo iza Srbije, bilo kroz otpriznavanja Kosova, ali i susedne zemlje, recimo Mađarska“, ocenjuje profesor.
Vreme je da se i Rusija uključi u dijalog
Aleksandar Pavić smatra da je, nakon mešanja Amerikanaca u pregovarački proces Beograda i Prištine, vreme da se Srbija pozove da se uključi i Rusija, koja je više puta rekla da bi bila spremna da se odazove na taj poziv. On podseća da se i Kina nedavno otvoreno umešala prvi put u pitanja vezana za BiH time što je jasno rekla da ne priznaje Kristijana Šmita za visokog predstavnika.
Rusija je u regionu aktivna i po pitanju gasa, kao i kad je reč o naoružavanju Srbije i zato, uveren je Pavić, neće tek tako da digne ruke od svega pogotovu što nejna podrška Republici Srpskoj nikad nikad bila otvorenija.
Za Srpsku dobro da sve oči budu uprte u BiH
Kad je reč o prilikama u BiH, Vojislav Savić smatra da Srpskoj čak i odgovara da dođe do internacionalizacije problema u toj državi.
„ Sarajevu odgovara da problemi ostanu u okvirima BiH i stranih diplomata koji će doći ovde i predstavljati se kao svet dok RS odgovara da što više očiju bude uprto u BiH i da pokažu ljudima: imate Srpsku, koja ne želi da bude u ovakvoj državi, imate Hrvate koji ne žele da budu u ovakvoj državi i imate samo jedna narod koji hoće da uzme druga dva i stavi ih u kazamat koji se zove BiH. Mislim da u današnje svetu to nije realno da toliko mnogo ljudi izmanipulište da je ovde reč o nekom srpskom nacionalizmu. Priče o razvlašćivanju entiteta i nacija su besmislene i mislim da je čak i Zapad prestao da gaji iluzije da je to moguće“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Aleksandar Pavić upozorava dotle da, posebno među Bošnjacima i njihovim medijima ima glasova koji prete silom. S duge strane, premijeru privremenih institucija u Prištini Aljbinu Kurtiju praktično je rečeno iz Stejt departmenta da je u redu što je nedavno krenuo s policijom na sever. Sve to govori, po mišljenju Pavića, da postoji opasnost od destabilizacije prilika u regionu.
Destabilizacija je krenula još proletos s imenovanjem Šmita iako su zapadne sile znale da Rusija i Kina insistiraju da novi visoki predstavnik bude imenovan u Savetu bezbednosti. Zatim je, navodi dalje, Valentina Incka instruisano da donese zakon o zabrani negiranja genocida. Kurti je dotle još u martu rekao da ne namerava da ispuni Briselski sporazum i od tada nije snosio nikakve posledice.
„To znači da Zapad ponovo ohrabruje ekstremiste. Zato možemo da očekujemo još jače udare a pogotovu sam zabrinut za ponašanje opozicije u Srpskoj koja mislim da ima ambicije da ponovo proba neku verziju obojene revolucije.Tu se Zapad izveštio u hibridnom ratovanju - da ne ispali nijedan metak nego da naši korisni idioti odrade njihov posao“, ističe Pavić
Profesor Simeunović slaže se da je situacija delikatna, imajući u vidu da Zapad smatra ovaj prostor svojim i uporno pokazuje da ne poznaje Srbe insistirajući da se opredele između njega i Rusije – a to nije moguće jer su još Nemanjići govorili da smo mi „istok zapadu i zapad istoku“.
