https://lat.sputnikportal.rs/20211019/mahao-bocicom-i-slagao-ceo-svet-kako-je-pauel-usao-u-istoriju-i-legalizovao-americku-invaziju-1130803666.html
Mahao bočicom i slagao ceo svet: Kako je Pauel ušao u istoriju i „legalizovao“ američku invaziju
Mahao bočicom i slagao ceo svet: Kako je Pauel ušao u istoriju i „legalizovao“ američku invaziju
Sputnik Srbija
U karijeri Kolina Pauela koji je ove nedelje preminuo, najupečatljivija je mrlja po kojoj će ga najviše pamtiti Iračani, ali i ceo svet. On je bio taj koji je, na osnovu lažnih dokaza, u UN legalizovao američku invaziju na Irak iz 2003. godine.
2021-10-19T22:35+0200
2021-10-19T22:35+0200
2021-10-20T10:18+0200
svet
svet
sad
kolin pauel
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/13/1130802727_0:0:2049:1153_1920x0_80_0_0_0b97df33be028ca6684c08a3d6bd950c.jpg
U svojoj knjizi „Plan napada“ u kojoj novinar „Vašington posta“ Bob Vudvord opisuje kako je administracija predsednika Džordža Buša Mlađeg planirala invaziju na Irak, Pauel je opisan kao čovek kome je odluka da Amerika kreće u rat saopštena poslednjem, iako je bio državni sekretar.Prema Vudvordovim rečima, Pauel je za plan invazije saznao čak i posle saudijskog ambasadora u SAD, princa Bandara, kome su plan saopštili tadašnji potpredsednik Dik Čejni i šef Pentagona Donald Ramsfeld. Prema Vudvordovoj tvrdnji, Bandar je za plan o invaziji obavešten 11. januara 2003, a Pauel dva dana kasnije.Kolin Pauel — vojnik koji sledi naređenja…Ipak, Pauel je bio taj koji je pred Savetom bezbednosti UN obrazlagao američke razloge za invaziju na Irak i pored toga što američke intervencije nisu bile u skladu sa njegovim idejama i shvatanjem upotrebe armije. Tada je nastupio sa navodnim dokazima da Irak razvija oružje za masovno uništenje, a iračko negiranje tako nečeg nazvao „mrežom iračkih laži“.Pred stranim diplomatama, Pauel je mahao bočicom u kojoj se navodno nalazio dokaz da irački diktator Sadam Husein razvija oružje za masovno uništenje, uprkos suprotnim tvrdnjama zvaničnika UN koji su vršili inspekciju mesta koje bi Irak mogao da koristi za tako nešto.„Kolege, svaka izjava koju danas dajem, potkrepljena je dokazima, čvrstim dokazima“, rekao je tog 5. februara 2003. „Ovo nisu tvrdnje. To su činjenice i zaključci zasnovani na čvrstim obaveštajnim izvorima.“Kako bi dočarao ono što je želeo da istakne, Pauel je pustio snimak presretnutog razgovora između oficira iračke armije o inspekcijama inspektora UN i prikazao ilustracije navodnog oružja za masovno uništenje kako bi naglasio hitnost pretnje. Međutim, ispostavilo se da je razgovor iračkih oficira malo „doteran“ kako bi zvučao inkriminišuće, a da su ilustracije proistekle iz mašte iračkih prebega, koji su američkim obaveštajcima govorili ono što su ovi želeli da čuju.Prvi put je Vašington „provaljen“Pauelovo izlaganje bilo je jedinstveno u istoriji — kada je otkriveno da se radi o laži, postalo je jasno da je prvi put Vašington „provaljen“ za nameštanje dokaza kako bi izvršio intervenciju na neku državu. Posle tog slučaja možemo samo da se zapitamo koliko je sličnih nameštenih obrazloženja bilo povod za razne američke intervencije na prostoru bivše Jugoslavije. Postalo je jasno da Bela kuća nastupima u UN samo opravdava svoje, već unapred donete odluke u otpočinjanju rata.Pauel nije spadao u grupu neokonzervativaca, kao Čejni i Ramsfeld, grupu koja je okruživala Džordža Buša; štaviše, prema Bisenićevim rečima, često se sukobljavao sa njima. Međutim, ipak je on bio taj koji je istupio pred Savetom bezbednosti tražeći podršku ovog tela za invaziju na Irak.Vojnički prihvatao dužnostČini se, vojnik kakav je bio (a u vojnoj službi proveo je 35 godina), Pauel je naučio da prihvati dužnost — nastup pred Savetom bezbednosti pripadao mu je po formaciji — bio je državni sekretar i kao takav bio je zadužen da za intervenciju u Iraku obezbedi međunarodnu podršku.Sa druge strane, kompletna priča postala je poznata tek 2009, objašnjava Bisenić. Tada je izašlo na videlo da je američka obaveštajna zajednica zaključak da Irak razvija oružje za masovno uništenje zasnovala na nepouzdanom iskazu jednog Iračanina koji se predstavljao kao neko ko je navodno radio na programu razvoja oružja za masovno uništenje.Čovek o koga su se otimali i republikanci i demokratePauel, međutim, neće ostati samo kao državni sekretar kome je u udeo pripalo da pred svetskom zajednicom opravdava američku invaziju na Irak. Imao je briljantnu vojnu karijeru — kao sin emigranata sa Jamajke, koji je odrastao u siromaštvu Južnog Bronksa u Njujorku, uspeo se do najvećih visina u američkoj armiji — postao je načelnik Združenog generalštaba.Takođe je bio prvi Afroamerikanac na dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost (u administraciji Ronalda Regana), a zahvaljujući popularnosti koju je stekao posle Pustinjske oluje, važio je i za eventualnog predsedničkog kandidata oko koga su se otimali i republikanci i demokrate. Tako nešto dogodilo se samo dva puta u američkoj istoriji i u oba prethodna slučaja radilo se o proslavljenim generalima — Julisizu Grantu, pobedniku u američkom Građanskom ratu i Dvajtu Ajzenhaueru, komandantu zapadnih saveznika u Drugom svetskom ratu.Pauel je poznat i po Pauelovoj doktrini koju je formulisao nakon Pustinjske oluje, prve velike američke vojne intervencije nakon pada Berlinskog zida, koja je trajala od avgusta 1990. do februara 1991. godine.Olbrajtova imala „kontradoktrinu“Pauelova doktrina bila je, prema rečima našeg sagovornika, kontroverzna za Vašington toga vremena i bila je napadnuta od, na primer, Medlin Olbrajt, koja je imala sasvim druge ideje o američkom intervencionizmu i pitala se šta će Americi tolika vojska ako neće da je upotrebljava. Olbrajtova se zalagala za češće intervencije u slučajevima kada vašingtonska administracija proceni da je to potrebno.Imao je razumevanja za SrbijuKasnije, pošto zbog neslaganja sa neokonzervativcima nije više bio državni sekretar (tu funkciju je u drugom mandatu Džordža Buša preuzela Kondoliza Rajs), Pauel se udaljio od Republikanske stranke i podržavao je Baraka Obamu, sve vreme se protiveći bezrazložnim američkim intervencijama u svetu.Pauel je često imao dvopartijsku podršku u Kongresu (tako je i izabran za državnog sekretara), a takva popularnost proisticala je, prema Bisenićevim rečima, zato što je predstavljao „novo lice američke armije koja je nakon okončanja Hladnog rata tražila novi identitet“.Sa Pauelom se Bisenić, koji je objavio srpsko izdanje Pauelove knjige „Jedna američka priča“, sreo u dva navrata — 2005. i 2007.Kolin Pauel preminuo je 18. oktobra u 84. godini od posledica kovida 19.
https://lat.sputnikportal.rs/20200607/kolin-pauel-rusija-nije-neprijatelj-sad-1122731815.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211018/umro-kolin-pauel-1130767369.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
sad, kolin pauel, irak, pustinjska oluja
sad, kolin pauel, irak, pustinjska oluja
Mahao bočicom i slagao ceo svet: Kako je Pauel ušao u istoriju i „legalizovao“ američku invaziju
22:35 19.10.2021 (Osveženo: 10:18 20.10.2021) U karijeri Kolina Pauela koji je ove nedelje preminuo, najupečatljivija je mrlja po kojoj će ga najviše pamtiti Iračani, ali i ceo svet. On je bio taj koji je, na osnovu lažnih dokaza, u UN legalizovao američku invaziju na Irak iz 2003. godine.
U svojoj knjizi „Plan napada“ u kojoj novinar „Vašington posta“ Bob Vudvord opisuje kako je administracija predsednika Džordža Buša Mlađeg planirala invaziju na Irak, Pauel je opisan kao čovek kome je odluka da Amerika kreće u rat saopštena poslednjem, iako je bio državni sekretar.
Prema Vudvordovim rečima, Pauel je za plan invazije saznao čak i posle saudijskog ambasadora u SAD, princa Bandara, kome su plan saopštili tadašnji potpredsednik Dik Čejni i šef Pentagona Donald Ramsfeld. Prema Vudvordovoj tvrdnji, Bandar je za plan o invaziji obavešten 11. januara 2003, a Pauel dva dana kasnije.
Kolin Pauel — vojnik koji sledi naređenja…
Ipak, Pauel je bio taj koji je pred Savetom bezbednosti UN obrazlagao američke razloge za invaziju na Irak i pored toga što američke intervencije nisu bile u skladu sa njegovim idejama i shvatanjem upotrebe armije. Tada je nastupio sa navodnim dokazima da Irak razvija oružje za masovno uništenje, a iračko negiranje tako nečeg nazvao „mrežom iračkih laži“.
Pred stranim diplomatama, Pauel je mahao bočicom u kojoj se navodno nalazio dokaz da irački diktator Sadam Husein razvija oružje za masovno uništenje, uprkos suprotnim tvrdnjama zvaničnika UN koji su vršili inspekciju mesta koje bi Irak mogao da koristi za tako nešto.
„Kolege, svaka izjava koju danas dajem, potkrepljena je dokazima, čvrstim dokazima“, rekao je tog 5. februara 2003. „Ovo nisu tvrdnje. To su činjenice i zaključci zasnovani na čvrstim obaveštajnim izvorima.“
Kako bi dočarao ono što je želeo da istakne, Pauel je pustio snimak presretnutog razgovora između oficira iračke armije o inspekcijama inspektora UN i prikazao ilustracije navodnog oružja za masovno uništenje kako bi naglasio hitnost pretnje. Međutim, ispostavilo se da je razgovor iračkih oficira malo „doteran“ kako bi zvučao inkriminišuće, a da su ilustracije proistekle iz mašte iračkih prebega, koji su američkim obaveštajcima govorili ono što su ovi želeli da čuju.
Prvi put je Vašington „provaljen“
Pauelovo izlaganje bilo je jedinstveno u istoriji — kada je otkriveno da se radi o laži, postalo je jasno da je prvi put Vašington „provaljen“ za nameštanje dokaza kako bi izvršio intervenciju na neku državu. Posle tog slučaja možemo samo da se zapitamo koliko je sličnih nameštenih obrazloženja bilo povod za razne američke intervencije na prostoru bivše Jugoslavije. Postalo je jasno da Bela kuća nastupima u UN samo opravdava svoje, već unapred donete odluke u otpočinjanju rata.
„Kada se sve to rasplelo i kada se pokazalo da ništa od toga nije bilo tačno, Pauel je dospeo u veoma neprijatnu situaciju i Iračani ga i dan-danas osuđuju kao jednog od glavnih aktera i promotera američke invazije i stanja u kojem se danas nalazi Irak. Neki od njih godinama su tražili da Kolinu Pauelu bude suđeno za ratne zločine. Međutim, Pauel je u tom slučaju bio samo ’ekran‘ američke politike. Izgovorio je ono čime su ga snabdele američke obaveštajne službe i američka administracija“, kaže novinar Dragan Bisenić, koji je i lično poznavao Kolina Pauela.
Pauel nije spadao u grupu neokonzervativaca, kao Čejni i Ramsfeld, grupu koja je okruživala Džordža Buša; štaviše, prema Bisenićevim rečima, često se sukobljavao sa njima. Međutim, ipak je on bio taj koji je istupio pred Savetom bezbednosti tražeći podršku ovog tela za invaziju na Irak.
Vojnički prihvatao dužnost
Čini se, vojnik kakav je bio (a u vojnoj službi proveo je 35 godina), Pauel je naučio da prihvati dužnost — nastup pred Savetom bezbednosti pripadao mu je po formaciji — bio je državni sekretar i kao takav bio je zadužen da za intervenciju u Iraku obezbedi međunarodnu podršku.
Sa druge strane, kompletna priča postala je poznata tek 2009, objašnjava Bisenić. Tada je izašlo na videlo da je američka obaveštajna zajednica zaključak da Irak razvija oružje za masovno uništenje zasnovala na nepouzdanom iskazu jednog Iračanina koji se predstavljao kao neko ko je navodno radio na programu razvoja oružja za masovno uništenje.
„Kolin Pauel je sigurno pogrešio što nije tražio i zahtevao detaljno objašnjenje i potvrdu tvrdnji da Irak raspolaže oružjem za masovno uništenje. Međutim, treba reći i da su SAD i sam Pauel od 1991. bili protiv Sadama Huseina i smatrali su ga pretnjom za mir na Bliskom istoku. U tom smislu, verovatno im je bilo samorazumljivo da kada je već takav destabilizujući faktor, razvija i oružje za masovno uništenje. To se veoma često i kasnije upotrebljavalo, kada je trebalo da se opravda neka vojna akcija, jer se uz pomoć takvih tvrdnji dobijala javna podrška. Setimo se, slične tvrdnje postojale su i u Siriji“, kaže Bisenić.
Čovek o koga su se otimali i republikanci i demokrate
Pauel, međutim, neće ostati samo kao državni sekretar kome je u udeo pripalo da pred svetskom zajednicom opravdava američku invaziju na Irak. Imao je briljantnu vojnu karijeru — kao sin emigranata sa Jamajke, koji je odrastao u siromaštvu Južnog Bronksa u Njujorku, uspeo se do najvećih visina u američkoj armiji — postao je načelnik Združenog generalštaba.
Takođe je bio prvi Afroamerikanac na dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost (u administraciji Ronalda Regana), a zahvaljujući popularnosti koju je stekao posle Pustinjske oluje, važio je i za eventualnog predsedničkog kandidata oko koga su se otimali i republikanci i demokrate. Tako nešto dogodilo se samo dva puta u američkoj istoriji i u oba prethodna slučaja radilo se o proslavljenim generalima — Julisizu Grantu, pobedniku u američkom Građanskom ratu i Dvajtu Ajzenhaueru, komandantu zapadnih saveznika u Drugom svetskom ratu.
Pauel je poznat i po Pauelovoj doktrini koju je formulisao nakon Pustinjske oluje, prve velike američke vojne intervencije nakon pada Berlinskog zida, koja je trajala od avgusta 1990. do februara 1991. godine.
„U to vreme, budući da je nailazilo vreme snažnijeg američkog uplitanja u razne svetske konflikte, od Somalije do bivše Jugoslavije, Kolin Pauel je formulisao svoju doktrinu, da SAD mogu da intervenišu samo u slučaju kada imaju jasan cilj u sukobu koji ima javnu podršku i kada imaju jasnu izlaznu strategiju. To znači da se obavi zadatak, a da posle američka vojska, odnosno SAD napuste tu teritoriju“, kaže Bisenić.
Olbrajtova imala „kontradoktrinu“
Pauelova doktrina bila je, prema rečima našeg sagovornika, kontroverzna za Vašington toga vremena i bila je napadnuta od, na primer, Medlin Olbrajt, koja je imala sasvim druge ideje o američkom intervencionizmu i pitala se šta će Americi tolika vojska ako neće da je upotrebljava. Olbrajtova se zalagala za češće intervencije u slučajevima kada vašingtonska administracija proceni da je to potrebno.
„U svakom slučaju, američki predsednici, počev od Džordža Buša Mlađeg, intervenisali su u nekoliko slučajeva i te intervencije pretvorile su se u trajno, dugotrajno prisustvo koje smo imali prilike nedavno da vidimo kao okončanje prisustva u Avganistanu, a verovatno i u Iraku, što je bilo sasvim suprotno od doktrine Kolina Pauela“, navodi Bisenić.
Imao je razumevanja za Srbiju
Kasnije, pošto zbog neslaganja sa neokonzervativcima nije više bio državni sekretar (tu funkciju je u drugom mandatu Džordža Buša preuzela Kondoliza Rajs), Pauel se udaljio od Republikanske stranke i podržavao je Baraka Obamu, sve vreme se protiveći bezrazložnim američkim intervencijama u svetu.
„Po svom karakteru, Kolin Pauel je bio čovek koji je bio protiv bezrazložnih i nepotrebnih intervencija, kada nacionalna bezbednost Sjedinjenih Država nije bila dovedena u pitanje. Tako se protivio i američkoj intervenciji u bivšoj Jugoslaviji. Tek nekim kasnijim potezima Trampove administracije, američka politika došla je na pravila doktrine Kolina Pauela i odricanja od čestih i sasvim nepotrebnih intervencija u inostranstvu“, ističe Bisenić.
Pauel je često imao dvopartijsku podršku u Kongresu (tako je i izabran za državnog sekretara), a takva popularnost proisticala je, prema Bisenićevim rečima, zato što je predstavljao „novo lice američke armije koja je nakon okončanja Hladnog rata tražila novi identitet“.
„I jedni i drugi (republikanci i demokrate) su ga tražili i predlagali mu da bude njihov predsednički kandidat. Međutim, on je to kontinuirano odbijao, navodeći da nema takvih ambicija. Istovremeno, u samoj američkoj javnosti je sazrela svest o tome da bi američki predsednik mogao da bude Afroamerikanac. I ako Pauel to nije želeo, to se u svakom slučaju dogodilo kasnije sa Barakom Obamom“, ističe Bisenić.
Sa Pauelom se Bisenić, koji je objavio srpsko izdanje Pauelove knjige „Jedna američka priča“, sreo u dva navrata — 2005. i 2007.
„Bio je vrlo ljubazan čovek. Može se reći da je imao izvesnih simpatija prema nama. Pokazivao je razumevanje za ono što se dogodilo Srbiji i želeo je na ličan način da podrži Srbiju kako bi što pre krenula napred u svakom smislu. U njegovo vreme pitanje Kosova i Metohije nije bilo visoko na dnevnom redu, niti se mnogo razmišljalo šta će biti sa Kosovom, jer prve četiri godine Bušovog mandata bile su obeležene takozvanim ratom protiv terorizma“, zaključuje Bisenić.
Kolin Pauel preminuo je 18. oktobra u 84. godini od posledica kovida 19.
