https://lat.sputnikportal.rs/20211018/mmf-sprema-novi-zagrljaj-za-siromasne-zemlje-to-moze-da-bude-teze-i-od-dugova-1130775125.html
MMF sprema novi "zagrljaj" za siromašne zemlje: To može da bude teže i od dugova
MMF sprema novi "zagrljaj" za siromašne zemlje: To može da bude teže i od dugova
Sputnik Srbija
Lepo zvuči, ali kao i do sada, od velikih projekata i obećanja ispadne jako malo. To će biti slučaj i sa novim predlogom MMF-a za spas siromašnih zemalja, koje... 18.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-18T22:35+0200
2021-10-18T22:35+0200
2021-10-18T22:35+0200
ekonomija
svet
ekonomija
siromaštvo
mmf
dužnici
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112241/76/1122417618_0:13:961:553_1920x0_80_0_0_522e5fb4ef8c4508137790ea100ff89e.jpg
Ovaj profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi za Sputnjik kaže da će „pomoć“ Međunarodnog monetarnog fonda samo dovesti do toga da će se jaz između siromašnih i bogatih ubrzano povećavati.Ovih dana Svetska banka je upozorila na značajan porast dužničkog tereta zemalja sa niskim prihodima u svetu koji je zbog posledica pandemije kovida 19 otišao na rekordnih 860 milijardi dolara, što je rast od 5,3 odsto u 2020.Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas smatra da tim zemljama treba pomoći da dostignu održivije nivoe duga, tim pre što krajem ove godine ističe privremeno odlaganje plaćanja duga koje je inicirala Grupe 20 velikih ekonomija sveta.MMF bi da spasavaMeđunarodni monetarni fond (MMF) je u isto vreme izašao sa novim predlogom. Njegova šefica Kristalina Georgijeva dobila je podršku Grupe 20 za formiranje novog Trusta koji će omogućiti da bogate članice MMF-a pozajme ili doniraju svoj deo iz novoformiranih rezervi za hitne situacije zemalja kojima treba pomoć.Takvih ugroženih zemalja s niskim i srednjim prihodom koje su već u MMF-ovom Programu za smanjenje siromaštva i rast je, kako je ocenjeno, 69. One bi mogle da računaju na donaciju ili pozajmicu od ukupno odobrenih 650 milijardi dolara iz rezervi, poznatih kao Specijalna prava vučenja. Uslov da možete da računate na ta sredstva je da država već ima neki aranžman s MMF-om i da pristane na reforme za jačanje eksterne i unutrašnje stabilnosti.Za one na prosjačkom štapuMože li MMF da bude ono što do sada nije bio - spasilac siromašnih, na to pitanje Jovanović odgovara bez dvoumljenja:Dođu vam ljudi sa aktn tašnama i naliv perom i kažu vam – dobićete kredit i imate da uradite to, to i to. Nema razgovora, slikovit je naš sagovornik.On ističe da će rast cena energenata i osnovnih životnih namirnica, ali i novi talas vakcinacije najviše pogoditi najsiriomašnije koji nemaju posla i ne mogu sebi da priušte uzimanje novih kredita.Ovaj profesor ukazuje na to kako se na Univerzitetu u Ženevi gde predaje, definiše siromaštvo. Uzmete celokupno društvo i podelite ga po visini dohodka od nula do 100. Posle prvih 10 odsto presečete, to je siromašno. Tako se, kaže, ono definiše u svkaoj zemlji, i u Švajcarskoj i Americi i u Zimbabveu. Uvek su siromašni onih prvih 10 odsto ispod ostalih, objašnjava ovaj ekonomista.Dug mora da se vratiKomentarišući ideju MMF-a, kaže da je tu pitanje koliko će se, kome i kako deliti sredstva.Na pitanje šta sledi ako već zadužene zemlje koje su se zbog korone dodatno zadužile ne mogu da vrate dug, on je jasan:Naš sagovornik podseća na slučaj Crne Gore koja je jedva našla novog kreditora da bi vraćala dug po kineskom kreditu za auto-put i tako izbegla da ostane bez dela obale.Preuzimanje rudnika, koncesija na putevima, voodotokova, naftna polja, je realna opcija ako nema otpisa duga ili njegovog dela, ili uzimanja novog duga da bi bio vraćen stari.Surova pravila siromaštvaTo je, kako kaže, vrlo surovo, ali je tako. Pri tom napominje da je otpis malo verovatan. On podseća da je Nemcima posle Drugog svetskog rata otpisan dug, ali proteklih godina ne i Grcima, pa je pomoć u vidu reprograma duga Atini u stvari završavala u nemačkim bankama koje su Grčkoj olako davale kredite koje će Grci na uštrb svoje budućnosti otplaćivati narednih 50 godina.Kakva god pomoć MMF-a bila, ona, po mišljenju Jovanovića, neće značiti da će siromaštvo već siromašnih i država u razvoju biti smanjeno.„Ono može da ga još više poveća i kada tako nekoga pritegnete doći će do uslova za emigraciju. A ako nećete da dobijete novi talas migranata, ili im otpišite dugove, ili im dajte neke nove kredite i sve se nastavlja. A kako vreme prolazi taj jaz između bogatih i siromašnih se povećava i ubrzava“, objašnjava Jovanović.Ima nešto trulo u...On zato smatra da je ideja MMF-a koja dobro zvuči samo skretanje pažnje sa činjenice da je ta institucija, koliko god da raspolaže novcem, iznutra trula, o čemu svedoče afere koje je godinama prate. On podseća na prethodne direktore od Rodriga Rata, Štros Kana, do Kristin Lagard, i sada Kristaline Georgijerve koju upravo ovih dana prati afera sa nameštanjem pozicija država na Duing biznis listi Svetske banke.„Toliko generalnih direktora, jedan za drugim da ne završi mandat i sve njih goni pravni sistem zbog kojekakvih hohštapleraja, to pokazuje da je nešto potpuno trulo u tom sistemu. Jeste to snažna organizacija, imaju oni pare, ali njeno funkcionisanje je crna kutija tako da je za jednu zemlju najbolje da nemaju nikakvu vezu sa njima“, ističe Jovanović.Od tih velikih projekata i obećanja na kraju ispadne jako, jako malo, a zemlje su uglavnom ostavljene same da se muče sa svojom mukom, kaže on za Sputnjik.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
pandemija podstakla siromaštvo, mmf predlaže trust, pomoć bogatih članica siromašnim, dug se mora vratiti, novo zaduživanje, zatvoreni krug zaduženosti, još veći jaz izmeđi bogati i siromašnih
pandemija podstakla siromaštvo, mmf predlaže trust, pomoć bogatih članica siromašnim, dug se mora vratiti, novo zaduživanje, zatvoreni krug zaduženosti, još veći jaz izmeđi bogati i siromašnih
MMF sprema novi "zagrljaj" za siromašne zemlje: To može da bude teže i od dugova
Lepo zvuči, ali kao i do sada, od velikih projekata i obećanja ispadne jako malo. To će biti slučaj i sa novim predlogom MMF-a za spas siromašnih zemalja, koje će na kraju biti prepuštene same sebi, smatra ekonomista Miroslav Jovanović.
Ovaj profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi za Sputnjik kaže da će „pomoć“ Međunarodnog monetarnog fonda samo dovesti do toga da će se jaz između siromašnih i bogatih ubrzano povećavati.
Ovih dana Svetska banka je upozorila na značajan porast dužničkog tereta zemalja sa niskim prihodima u svetu koji je zbog posledica pandemije kovida 19 otišao na rekordnih 860 milijardi dolara, što je rast od 5,3 odsto u 2020.
Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas smatra da tim zemljama treba pomoći da dostignu održivije nivoe duga, tim pre što krajem ove godine ističe privremeno odlaganje plaćanja duga koje je inicirala Grupe 20 velikih ekonomija sveta.
Međunarodni monetarni fond (
MMF) je u isto vreme izašao sa novim predlogom. Njegova šefica Kristalina Georgijeva dobila je podršku Grupe 20 za
formiranje novog Trusta koji će omogućiti da
bogate članice MMF-a
pozajme ili doniraju svoj deo iz novoformiranih rezervi za hitne situacije zemalja kojima treba pomoć.
Takvih ugroženih zemalja s niskim i srednjim prihodom koje su već u MMF-ovom Programu za smanjenje siromaštva i rast je, kako je ocenjeno, 69. One bi mogle da računaju na donaciju ili pozajmicu od ukupno odobrenih 650 milijardi dolara iz rezervi, poznatih kao Specijalna prava vučenja. Uslov da možete da računate na ta sredstva je da država već ima neki aranžman s MMF-om i da pristane na reforme za jačanje eksterne i unutrašnje stabilnosti.
Za one na prosjačkom štapu
Može li MMF da bude ono što do sada nije bio - spasilac
siromašnih, na to pitanje Jovanović odgovara bez dvoumljenja:
„Ako zemlja ide u MMF da traži pare, ili aranžman, to je najgora moguća preporuka za uspeh i funkcionisane ekonomije te zemlje. Tamo ide samo onaj ko je na prosjačkom štapu, kome niko živ neće da da kredit zbog toga što mu je ekonomija rasturena“.
Dođu vam ljudi sa aktn tašnama i naliv perom i kažu vam – dobićete kredit i imate da uradite to, to i to. Nema razgovora, slikovit je naš sagovornik.
On ističe da će rast cena energenata i osnovnih životnih namirnica, ali i novi talas vakcinacije najviše pogoditi najsiriomašnije koji nemaju posla i ne mogu sebi da priušte uzimanje novih kredita.
Ovaj profesor ukazuje na to kako se na Univerzitetu u Ženevi gde predaje, definiše siromaštvo. Uzmete celokupno društvo i podelite ga po visini dohodka od nula do 100. Posle prvih 10 odsto presečete, to je siromašno. Tako se, kaže, ono definiše u svkaoj zemlji, i u Švajcarskoj i Americi i u Zimbabveu. Uvek su siromašni onih prvih 10 odsto ispod ostalih, objašnjava ovaj ekonomista.
Komentarišući ideju MMF-a, kaže da je tu pitanje koliko će se, kome i kako deliti sredstva.
Na pitanje šta sledi ako već zadužene zemlje koje su se zbog korone dodatno zadužile ne mogu da vrate dug, on je jasan:
„Dug mora da se vrati. Šta mogu da urade. Ili otpis, ili novi dugovi po strašnim kamatama, ili dug prema MMF-u koji određuje kako će da izgleda ekonomska politika zemlje dužnika, gde će da se smanje kojekakvi izdaci – za prosvetu, zdravstvo,vojsku... da bi dobile taj njihov zajam. Ili da se preuzme neka aktiva“.
Naš sagovornik podseća na slučaj Crne Gore koja je jedva našla novog kreditora da bi vraćala dug po kineskom kreditu za auto-put i tako izbegla da ostane bez dela obale.
Preuzimanje rudnika, koncesija na putevima, voodotokova, naftna polja, je realna opcija ako nema otpisa duga ili njegovog dela, ili uzimanja novog duga da bi bio vraćen stari.
Surova pravila siromaštva
To je, kako kaže, vrlo surovo, ali je tako. Pri tom napominje da je otpis malo verovatan. On podseća da je Nemcima posle Drugog svetskog rata otpisan dug, ali proteklih godina ne i Grcima, pa je pomoć u vidu reprograma duga Atini u stvari završavala u nemačkim bankama koje su Grčkoj olako davale kredite koje će Grci na uštrb svoje budućnosti otplaćivati narednih 50 godina.
Kakva god pomoć MMF-a bila, ona, po mišljenju Jovanovića, neće značiti da će siromaštvo već siromašnih i država u razvoju biti smanjeno.
„Ono može da ga još više poveća i kada tako nekoga pritegnete doći će do uslova za emigraciju. A ako nećete da dobijete novi talas migranata, ili im otpišite dugove, ili im dajte neke nove kredite i sve se nastavlja. A kako vreme prolazi taj jaz između bogatih i siromašnih se povećava i ubrzava“, objašnjava Jovanović.
On zato smatra da je ideja
MMF-a koja dobro zvuči samo skretanje pažnje sa činjenice da je ta
institucija, koliko god da raspolaže novcem,
iznutra trula, o čemu svedoče
afere koje je godinama prate. On podseća na prethodne direktore od Rodriga Rata, Štros Kana, do Kristin Lagard, i sada Kristaline Georgijerve koju upravo ovih dana prati afera sa nameštanjem pozicija država na Duing biznis listi Svetske banke.
„Toliko generalnih direktora, jedan za drugim da ne završi mandat i sve njih goni pravni sistem zbog kojekakvih hohštapleraja, to pokazuje da je nešto potpuno trulo u tom sistemu. Jeste to snažna organizacija, imaju oni pare, ali njeno funkcionisanje je crna kutija tako da je za jednu zemlju najbolje da nemaju nikakvu vezu sa njima“, ističe Jovanović.
Od tih velikih projekata i obećanja na kraju ispadne jako, jako malo, a zemlje su uglavnom ostavljene same da se muče sa svojom mukom, kaže on za Sputnjik.
