https://lat.sputnikportal.rs/20211018/kako-je-izgledao-udar-asteroida-koji-je-ubio-dinosauruse-1130774115.html
Kako je izgledao udar asteroida koji je ubio dinosauruse
Kako je izgledao udar asteroida koji je ubio dinosauruse
Sputnik Srbija
Kako je izgledao udar asteroida koji je ubio dinosauruse
2021-10-18T21:38+0200
2021-10-18T21:38+0200
2021-10-18T21:38+0200
nauka i tehnologija
dinosaurusi
asteroid
izumiranje
udar
arheologija
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111208/28/1112082820_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_63fb853eb25d563535eab6267c71ee95.jpg
Čiksulub krater u Meksičkom zalivu, na poluostrvu Jukatan mesto je za koje se pretpostavlja da je bilo epicentar udara asteroida.Izučavajući njegovu geologiju, kao i geologiju na drugim krajevima planete, naučnici su napravili najverovatniji scenario šta se dogodilo tokom samog udara, ali i u godinama koje su sledile.Asteroid prečnika 12 kilometara pogodio ZemljuAsteroid koji je tada udario u Zemlju imao je prečnik od oko 12 kilometara i kretao se brzinom od 43.000 kilometara na sat, a zemlju je, kako su utvrdili naučnici, pogodio pod najgorim mogućim uglom, kaže Šon Gulik, profesor Instituta za geofiziku Univerziteta u Teksasu.Udar asteroida napravio je krater prečnika 200 kilometara.Ugao od 60 stepeni u odnosu na horizont, pod kojim je asteroid udario u našu planetu, bio je najdestruktivniji mogući, jer je omogućio izbacivanje velikih količina prašine i aerosola u atmosferu, navodi Gulik, prenosi „Lajvsajens“.Naučnici su do tih saznanja došli proučavajući asimetričnu strukturu kratera, poziciju izbačenih stena, jedinstvene sekvence sedimenata, kao i nedostatak posebne vrste stenja, poznate kao evaporati, kao što su halit i gips.Prema njihovom zaključku, udar asteroida doveo je do toga da evaporati ispare, i poslaop je 325 gigatona sumpora, u vidu sumpornih aerosola i 435 gigatona ugljen-dioksida u atmosferu.Pokrov koji je prekrio celu planetuMaterijal izbačen u atmosferu sastojao se uglavnom od stena koje su isparile i kapljica sumporne kiseline, koja je nastala otapanjem sulfatnih morskih stena poznatih kao anhidriti, navode naučnici.To je stvorilo „pokrov“ koji je prekrio celu planetu, smanjujući ulazak Sunčeve toplote i svetla, što je dovelo do dugoročnog hlađenja Zemlje.Prema nalazima naučnika, prosečna temperatura u tropskom delu pala je sa 27 na samo pet stepeni Celzijusa.Zbog prigušene Sunčeve svetlosti otežana je bila i fotosinteza, pa je kolabirao lanac ishrane na kopnu i u okeanima, zbog čega je izumro veliki broj životinjskih vrsta.Cunamiji, sumporne kiše, požari...Osim toga, došlo je do smrtonosnih kiselih kiša koje su padale danima posle udara asteroida. Te kisele kiše uništavale su morske životinje koje su živele u gornjim slojevima okeana, jezera i reka.Udar je izazvao i velike cunamije, a prvi udar imao je visinu od čak kilometar i po i kretao se brzinom od 143 kilometra na sat. I na udaljenim delovima svetskih okeana zabeleženi su cunamiji koji su imali visinu od četiri do 15 metara. Naučnici su do ovog saznanja došli proučavajući sedimentne stene u američkoj državi Luizijani.Užareno stenje koje je izbačeno u atmosferu, a potom je padalo na tlo, dovelo je do serije šumskih požara, čiji su dim i pepeo dodatno doprineli zatamnjivanju Sunčeve svetlosti.Da se ovaj udar asteroida dogodio pre 66 miliona godina, naučnici su utvrdili na osnovu sedimenata iz tog perioda, koji sadrže naslage iridijuma, elementa veoma retkog na Zemlji, ali čestog u asteroidima.Profesor Šon Gulik navodi da su promene u Zemljinoj atmosferi drastično uticale na celu planetu i da je hlađenje trajalo duže od decenije, te je zbog toga došlo do masovnog izumiranja vrsta.
https://lat.sputnikportal.rs/20210812/nasa-dosla-do-novih-saznanja-o-jednom-od-dva-najopasnija-asteroida-video-1128385729.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210721/novo-otkrice-asteroid-koji-je-zbrisao-dinosauruse-sa-lica-zemlje-izazvao-cunami-visok-16-kilometara-1127603958.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
dinosaurusi, izumiranje dinosaurusa, asteroid, udar asteroida, jukatan, čiksulub, dinosaurusi, izumiranje dinosaurusa, asteroid, udar asteroida, jukatan, čiksulub
dinosaurusi, izumiranje dinosaurusa, asteroid, udar asteroida, jukatan, čiksulub, dinosaurusi, izumiranje dinosaurusa, asteroid, udar asteroida, jukatan, čiksulub
Kako je izgledao udar asteroida koji je ubio dinosauruse
Asteroid koji je pogodio Zemlju pre 66 miliona godina doveo je do petog masovnog istrebljenja, koje je odnelo oko 80 odsto živih vrsta na planeti, a jedna od žrtava bili su i dinosaurusi. Naučnici su sada pokušali da rekonstruišu kako je izgledao udar tog asteroida.
Čiksulub krater u Meksičkom zalivu, na poluostrvu Jukatan mesto je za koje se pretpostavlja da je bilo epicentar udara asteroida.
Izučavajući njegovu geologiju, kao i geologiju na drugim krajevima planete, naučnici su
napravili najverovatniji scenario šta se dogodilo tokom samog
udara, ali i u godinama koje su sledile.
Asteroid prečnika 12 kilometara pogodio Zemlju
Asteroid koji je tada udario u Zemlju imao je prečnik od oko 12 kilometara i kretao se brzinom od 43.000 kilometara na sat, a zemlju je, kako su utvrdili naučnici, pogodio pod najgorim mogućim uglom, kaže Šon Gulik, profesor Instituta za geofiziku Univerziteta u Teksasu.
Udar asteroida napravio je krater prečnika 200 kilometara.
Ugao od 60 stepeni u odnosu na horizont, pod kojim je asteroid udario u našu planetu, bio je
najdestruktivniji mogući, jer je omogućio izbacivanje velikih količina prašine i aerosola u atmosferu, navodi Gulik,
prenosi „Lajvsajens“.
Naučnici su do tih saznanja došli proučavajući asimetričnu strukturu kratera, poziciju izbačenih stena, jedinstvene sekvence sedimenata, kao i nedostatak posebne vrste stenja, poznate kao evaporati, kao što su halit i gips.
Prema njihovom zaključku, udar asteroida doveo je do toga da evaporati ispare, i poslaop je 325 gigatona sumpora, u vidu sumpornih aerosola i 435 gigatona ugljen-dioksida u atmosferu.
Pokrov koji je prekrio celu planetu
Materijal izbačen u atmosferu sastojao se uglavnom od stena koje su isparile i kapljica sumporne kiseline, koja je nastala otapanjem sulfatnih morskih stena poznatih kao anhidriti, navode naučnici.
To je stvorilo „pokrov“ koji je prekrio celu planetu, smanjujući ulazak Sunčeve toplote i svetla, što je dovelo do dugoročnog hlađenja Zemlje.
Prema nalazima naučnika, prosečna temperatura u tropskom delu pala je sa 27 na samo pet stepeni Celzijusa.
Zbog prigušene Sunčeve svetlosti otežana je bila i fotosinteza, pa je kolabirao lanac ishrane na kopnu i u okeanima, zbog čega je izumro veliki broj životinjskih vrsta.
Cunamiji, sumporne kiše, požari...
Osim toga, došlo je do smrtonosnih kiselih kiša koje su padale danima posle udara asteroida. Te kisele kiše uništavale su morske životinje koje su živele u gornjim slojevima okeana, jezera i reka.
Udar je izazvao i velike cunamije, a prvi udar imao je visinu od čak kilometar i po i kretao se brzinom od 143 kilometra na sat. I na udaljenim delovima svetskih okeana zabeleženi su cunamiji koji su imali visinu od četiri do 15 metara. Naučnici su do ovog saznanja došli proučavajući sedimentne stene u američkoj državi Luizijani.
Užareno stenje koje je izbačeno u atmosferu, a potom je padalo na tlo, dovelo je do serije šumskih požara, čiji su dim i pepeo dodatno doprineli zatamnjivanju Sunčeve svetlosti.
Da se ovaj udar asteroida dogodio pre 66 miliona godina, naučnici su utvrdili na osnovu sedimenata iz tog perioda, koji sadrže naslage iridijuma, elementa veoma retkog na Zemlji, ali čestog u asteroidima.
Profesor Šon Gulik navodi da su promene u
Zemljinoj atmosferi drastično uticale na celu planetu i da je hlađenje trajalo duže od decenije, te je zbog toga došlo do
masovnog izumiranja vrsta.
