Zbližavanje Kine i Rusije postalo pretnja i za NATO
© Sputnik / Mihail Metcelj/TASS/POOL
/ Pratite nas
Zbližavanje Kine i Rusije, kao i jačanje Pekinga ugrožavaju Severoatlansku alijansu, izjavio je generalni sekretar bloka Jens Stoltenberg na Parlamentarnoj skupštini NATO u Lisabonu.
Prema njegovim rečima, Alijansa ne može da ne reaguje na to kako „uspon Kine“ utiče na njenu bezbednost. Stručnjaci primećuju da Stoltenberg pokušava da evropskim zemljama „proda“ američki pravac suzbijanja ekonomskog neprijatelja -Kinu.
Uskoro će kineska ekonomija biti najveća u svetu. Zemlja je vodeća u mnogim oblastima naprednih i subverzivnih tehnologija, značajno investira u razvoj nuklearnog potencijala i sve više sarađuje sa Rusijom – uzimajući sve ovo u obzir, NATO ne može da ignoriše uticaj uspona Kine na njegovu bezbednost, upozorava Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, jačanje pozicija Moskve i Pekinga potvrđuje da je potreba za transatlantskim jedinstvom trenutno veća nego ikad od završetka Hladnog rata, budući da nijedna zemlja ne može sama da odgovori na izazove s kojima se suočava NATO.
„Rusija snosi odgovornost za agresivne akcije protiv susednih zemalja, aktivno povećavanje vojnih snaga od Barencovog do Sredozemnog mora i pokušaje mešanja u naše demokratske procese. Kina aktivno koristi svoju moć da utiče na druge zemlje i kontroliše svoj narod. Istovremeno, Kina nam se približava u Africi, na Arktiku, u sajber prostoru, ali i ulaže u za nas kritičnu važnu infrastrukturu: kako u mreže pete generacije, tako i u pomorske i vazdušne luke“, rekao je Stoltenberg.
"Podrazumeva se da je uspon Kine bitan za našu bezbednost. To se ne može poreći. Vidimo kako Kina pokušava da kontroliše kritično važnu infrastrukturu, vidimo je u sajber svetu, u Africi , a tu je i pitanje slobode plovidbe“, izjavio je Stoltenberg.
Rusko-kineski problem
Generalni sekretar NATO je poslednjih meseci više puta upozoravao da su akcije Rusije i Kine „izazovi“ za Alijansu . U martu 2021.godine Stoltenberg je učestvovao na događaju na kome je predstavljen godišnji izveštaj o aktivnostima bloka za 2020.godinu, gde je među izazovima naveo „odlučno“ ponašanje Moskve i jačanje Pekinga.
U junu, pred samita lidera zemalja bloka, Stoltenberg je izjavio da će se učesnici sastanka dogovoriti oko zajedničkog stava o Kini. On je optužio Peking da ne deli evroatlanske vrednosti, ugnjetava manjine i koristi modernu tehnologiju da špijunira građane. Dodao je da Alijansa nema nameru da započinje hladni rat protiv Kine i da je spremna da sarađuje sa Kinom u pitanjima od zajedničkog interesa, uključujući kontrolu naoružanja.
Peking dosledno kritikuje ovakav stav Saveza, opisujući ga kao povratak u prošlost i vreme Hladnog rata. Kina je u septembru čak uložila protest zbog naduvavanja priče o „kineskoj nuklearnoj pretnji“. Kako je poručeno iz Pekinga, Kina vodi odbrambenu strategiju u ovoj oblasti i „održava svoj nuklearni arsenal na minimalno neophodnom nivou“. Istaknuto je i da Kina ni pod kojim okolnostima neće prva upotrebiti nuklearno oružje i da ga neće koristiti protiv država koje nemaju strateško oružje.
„Ako je NATO zaista zabrinut zbog kontrole naoružanja, onda bi Alijansa trebala da odustane od razmišljanja iz vremena Hladnog rata i ublaži politiku kakvu trenutno vodi“, izjavio je Vang Venbin, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
U junu 2021.godine specijalni predstavnik kineske vlade za evroazijska pitanja Li Hui naglasio je da Kina i Rusija brane poredak zasnovan na principima medjunarodnog prava.
„Uveren sam da će NR Kina i Rusija nastaviti da daju primer prijateljskih i dobrosusedskih odnosa između velikih sila, koje predstavljaju stožer globalne stabilnosti“, izjavio je Li Hui.
NATO se plaši da će izgubiti na značaju
Eksperti smatraju da Stoltenberg svojom antikineskom retorikom želi da demonstrira koliko je Alijansa korisna Vašingtonu i skreću pažnju na sledeću Stoltenbergovu poruku u Parlamentarskoj skupštini NATO: „Za Evropu je očigledno da se moramo držati sa Severnom Amerikom.“
„Možda vam Nensi Pelosi i drugi američki zvaničnici mogu reći da u SAD raste podrška za NATO. Postoji vrlo snažna podrška iz obe stranke, po mom mišljenju, ne samo zbog činjenice da razumeju da je s jačanjem Kine i rastom konkurencije u svetu veoma dobro imati prijatelje. SAD imaju 29 prijatelja i saveznika u NATO-u sa čime se ne može pohvaliti nijedna druga velika sila“, izjavio je generalni sekretar Alijanse.
Ova Stoltenbergova izjava je signal da će NATO nastaviti da prati pravac kojim idu SAD, naglasio je u razgovoru za RT Sergej Sudakov, dopisni član Akademije vojnih nauka.
Istovremeno, prema njegovim rečima, za SAD Kina je trenutno „najrelevantniji“ protivnik .
„Zbog toga će NATO članice sada da se fokusiraju na zajedničkog neprijatelja kog su stvarali dugi niz godina. Na kraju krajeva, sve ovo vreme NATO blok je bio fokusiran samo na strašnu buduću „agresiju“ Rusije. I tek sada shvata da je Kina veoma ozbiljan ekonomski igrač koji je naučio da se brani“, naglasio je ekspert.
Politolog Aleksandar Asafov smatra da Stoltenberg ispunujava zadatak SAD i pokušava da „proda“ zemljama NATO-a „dvostruku pretnju“ u obliku Rusije i Kine koje se zbližavaju jedna sa drugom.
„ U ovom slučaju, zadatak SAD je da „proda“ ovu pretnju zemljama Alijanse i da uništi ekonomske veze Kine sa zemljama EU. U te svrhe stvara se mitska pretnja strašne Kine zajedno sa Rusijom. Ovo je proces obuzdavanja Kine što je jedan od glavnih ciljeva postojanja NATO“, naglašava sagovornik.
„Da bi se kupovalo oružje mora da postoji neki neprijatelj. A dok je sa Rusijom već sve jasno, imidž Kine kao neprijatelja Evrope zahteva konsolidaciju ne samo od strane američkih zvaničnika, već i zvaničnika NATO. Stoltenberg smatra da je Kina njihov novi neprijatelj i da se moraju boriti protiv nje“, objašnjava eskspert.
On ovo vidi kao konsolidaciju ideja SAD, a ne evropskih. Evropske zemlje, baren neke od njih, mirno bi sarađivale sa Kinom, kao što su ranije sarađivale sa Iranom. Ali u ovom slučaju ne mogu da protivreče ni Amerikancima ni šefovima NATO, zaključuje Asafov.
