Srpski paradoks: Proizvodimo dovoljno hrane, a plaćamo kao da ništa nemamo
15:45 16.10.2021 (Osveženo: 13:09 26.08.2022)
© Sputnik / Stefan Đurić
Pratite nas
Izgleda kao svojevrsan paradoks. Srbija proizvodi dovoljno hrane čija je cena na svetskoj pijaci otišla u visine kao nikada pre. To je, međutim, nije spasilo od poskupljenja. Već smo se suočili sa višim cenama osnovnih životnih namirnica, a na redu je i poskupljenje električne energije koje, takođe, iz sopstvenih izvora, imamo dovoljno za naše potrebe.
Ipak iščekujemo povećanje cene struje za privredu što će dodatno pogurati sve ostale cene. Zato se danas oglasila Unija poslodavaca apelujući na Elektroprivredu Srbije da kupce u privredi zaštiti od fluktuacije cena na tržištu u uslovima kada nema inflacije. U suprotnom će, upozoravaju, biti ugrožen opstanak značajnog broja srpskih preduzeća. U nekima, poput hemijske industrije, električna energija čini više od 60 odsto ukupnih troškova.
Plaćamo kao da ništa nemamo
Na globalnom nivou hrana je za godinu dana poskupela 32 odsto. Cena električne energije u Evropi sa 50 evra po megavat satu, koliko je iznosila polovinom avgusta, pre deset dana je skočila na čak 200 evra.
Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, inflaciju koja je 5,7 odsto viša nego u isto vreme prošle godine, 60 odsto su opredelile cene neprerađene hrane i energenata, koji čine jednu četvrtinu potrošačke korpe.
Nismo ni do sada bili pošteđeni uticaja svetskog tržišta, pa smo tako malinu, čiji smo jedan od najvećih proizvođača u svetu, uvek kupovali na kašičicu, jer joj je cenu kod kuće diktirala ona iz inostranstva gde je i odlazio najveći deo roda. Ali bez maline se nekako i može. Isto smo ove godine doživeli sa cenom ulja i sada je pitanje gde je tome kraj, pogotovo kada su u pitanju cene osnovnih životnih namirnica.
Od brašna, hleba, ponajviše ulja, do mesa, sve je već poskupelo, a očekuju se i nova poskupljenja
© Sputnik / Lola Đorđević
Šta može država
Kako se zaštiti od uticaja rasta svetskih cena kod nas i da li se uopšte možemo zaštiti pošto smo deo tog liberalizovanog svetskog tržišta?
Profesor međunarodne trgovine na Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Predrag Bjelić za Sputnjik kaže da je nesporno da smo mi sami sebi dovoljni sa nekim resursima, ali isto tako i da smo vezani za svetsko tržište. Prerada, odnosno proizvodnja i prodaja je u rukama privatnih firmi i zašto bi, kako kaže, neko sada prodavao na domaćem tržištu jeftinije, ako može da izveze skuplje.
On, pri tom, ističe da naša država može da zabrani izvoz i da je toga bilo u ranijim godinama u slučaju pšenice, kukuruza. Može i da propiše kvotu i kao što imamo kvote za uvoz, mogu da se uvedu kvote za izvoz kada su u pitanju egzistencijalni proizvodi koji utiču na standard stanovništva. Takve mere se, ističe naš sagovornik, uvode radi stabilnosti domaćeg tržišta.
„Tržište jeste liberalizovano, ali što se tiče poljoprivrede tu vlada poseban režim. Čak i EU ima jednu od najrigoroznijih poljoprivrednih politika gde ona u stvari strogo kontroliše izvoz i uvoz. Trgovina poljoprivrednim proizvodima nije u potpunosti liberalizovana. To je jedini sektor koji je isključen zato što mnoge zemlje intervenišu i imaju svoju poljoprivrednu politiku. Pored EU i zemlje EFTA , Norveška i Švajcarska, imaju još rigorozniju kontrolu, a i Rusija je zbog sankcija počela da stimuliše razvoj svoje privrede. U tom sektoru poljoprivrede zemlje su u velikoj meri zatvorene“, napominje profesor međunarodne trgovine.
Kako EU štiti svoje
On ukazuje i na to da smo mi u specifičnoj situaciji jer sa Evropskom unijom, koja ima zajedničku poljoprivrednu politiku koja ograničava i strogo reguliše izvoz, uvoz i proizvodnju na domaćem tržištu, Srbija ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji omogućava slobodno trgovanje, što je i uticalo da naglo poraste izvoz naših poljoprivrednih proizvoda u EU .
Na pitanje da li te mehanizme koje ima EU kako bi štitila svoju poljoprivrednu proizvodnju može da primenjuje i Srbija kao potpisnica SSP- a, on ukazuje na ono što nas ograničava.
„Većina tih instrumernata su subvencije i to mi ne bismo mogli da primenjujemo naprosto zato što tu treba novca. Morate da imate značajan poljoprivredni budžet da biste mogli na taj način to da usmeravate. Svetska trgovinska organizacija (STO) se generalno protivi takvim merama i sada se u ovoj novoj rundi vode pregovori da se te mere postepeno ukidaju, odnosno da se ta domaća podrška domaćim poljoprivrednim proizvođačima u vidu subvencija smanji, jer ona defakto dovodi do distorzije na svetskom tržištu“, ističe Bjelić.
Prodaja robe iz robnih rezervi je kratkoročna mera, a zabrana izvoza bi mogla da bude i kontraproduktivna
© Sputnik / Aleksej Maljgavko
/ SAD pokrenula deglobalizaciju
Na konstatciju da je u poslednje vreme STO u drugom planu i da nije uspela da se izbori sa protekcionističkim merama SAD usmerenim prema Kini, pa čak i američkim saveznicima – EU, Kanadi, Meksiku, on ukazuje da je došlo do preraspodele moći, da se njena poluga pomera, jer su članice STO postale i Kina i Rusija i da se tu sada uspostavljaju neki novi odnosi, novi principi. Mora da se napravi novi globalni dogovor, jer potezi koje SAD preduzimaju vode ka procesu deglobalizacije, naglašava Bjelić. Kako ističe, sankcije i sukobi nikome ne odgovaraju jer stvaraju pometnju, a u takvim uslovima trgovina koju obavljaju preduzeća je nesigurna.
Prednost Srbije
U ovakvoj situaciji kada postoji veliki rast cena na svetskom tržištu čiji smo deo, Srbija po mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta, ipak ima bitnu prednost:
„Velika je stvar da mi imamo proizvode da ne zavisimo od uvoza, ali takođe moramo imati u vidu da smo vezani za svetsko tržište i da bilo kakvo ograničenje na dugi rok, pa i izvoza tih proizvoda može takođe da izazove negatiovne posledice po nas. Ako tim preduzećima zabranite da izvoze iz Srbije oni će ostvarivati mnogo manje cene nego na svetskom tržištu i onda neće biti stimulisana da to i dalje proizvode.“
Pažljivo s merama
Možda ne odmah, ali bi u narednim godinama, kako dodaje, odustali od proizvodnje pa bi bila smanjena ponuda u Srbiji. Veća tražnja od ponude bi opet dovela do poremećaja i rasta cena.
„Država može da interveniše prodajom robe iz robnih rezervi, da poveća ponudu na domaćem tržištu i da pokuša tako da spusti cene, ali to je opet kratkoročna mera. Znači da moramo da budemo veoma pažljivi kada te mere primenjujemo. Možda uvesti ograničenja do nekog nivoa. Ono koliko je potrebno za domaće tržište ostaviti, a ostalo dozvoliti izvoz“, zaključio je Bjelić.
