https://lat.sputnikportal.rs/20211016/hercegovac-koji-je-oterao-napolena-iz-moskve-video-1130733937.html
Hercegovac koji je oterao Napoleona iz Moskve /video/
Hercegovac koji je oterao Napoleona iz Moskve /video/
Sputnik Srbija
Ovog meseca obeležava se veliki jubilej – 250 godina od rođenja ruskog generala srpskog porekla Mihaila Miloradovića. 16.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-16T19:05+0200
2021-10-16T19:05+0200
2021-10-16T19:36+0200
rusija
rusija
mihail miloradović
rusija – društvo
čas istorije
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110801/37/1108013739_0:181:3076:1911_1920x0_80_0_0_153cc5ebd7c1f3a3cc86182e9a603baa.jpg
Rođen je 12. oktobra 1771. godine u Sankt Peterburgu, a potomak je srpske plemićke porodice Miloradović iz Hercegovine. Njegovi preci su se u Rusiju doselili u vreme Petra Prvog i skoro dva veka ova porodica slavno je služila novoj otadžbini.Njegov otac je bio učesnik rusko-turskih ratova u vreme Katarine Velike, da bi potom postao namesnik Malorusije.General Miloradović se ponosio srpskim korenima, a komandovao je ruskim gardijskim korpusom u ratovima protiv Šveđana, zatim Turaka kao i protiv Napoleonove armije. Posebno se istakao u ratu protiv Napoleona i u Borodinskoj bici, u kojoj je učestvovalo 10 srpskih generala.Odmalena se spremao za vojni poziv, a školovao se i u Nemačkoj i Francuskoj. Na studijama u Kenigsbergu, današnjem Kalinjingradu, jedan od profesora bio mu je i čuveni filozof Imanuel Kant.U vojničkoj karijeri je brzo napredovao, munjevito je sticao čin po čin, a bilo mu je samo 38 godina kada je dogurao do čina pešadijskog generala. Četiri godine kasnije car Aleksandar Prvi mu dodeljuje i titulu grofa i prvi stiče pravo da na epoletama nosi carev monogram.Bio je rođeni ratnik. Učestvovao je u preko 50 pobedonosnih bitaka. Imao je reputaciju izuzetno hrabrog, neustrašivog i odvažnog vojskovođe, veoma voljenog među vojnicima. Uvažavale su ga i ruske vojskovođe, ali i neprijatelji. Bio je omiljeni učenik velikog Aleksandra Suvorova, pod čijom komandom je ratovao protiv Turske i Poljske, a zbog vojničkih veština i brzine na bojnom polju od čuvenog Mihaila Kutuzova – ruskog vojskovođe srpskog porekla – dobio je nadimak „krilati general”.Francuzi su mu se divili i nazivali ga „ruskim Bajarom“, po čuvenom francuskom vojskovođi Pjeru Terailu, koga su savremenici karakterisali kao „viteza bez straha i mane“.Nosilac je mnogih ruskih i evropskih odlikovanja i važi za gotovo najodlikovanijeg aktivnog oficira ruske armije. Ostao je primer predanog služenja Rusiji, gde je poštovan i cenjen ne samo kao vojskovođa, nego i kao mudar, častan, pravedan i dostojanstven državnik koji je mnogo uradio i za Rusiju i za severnu rusku prestonicu –Sankt Peterburg, grad na čijem je čelu kao general-gubernator bio od 1818. godine, pa sve do svoje tragične smrti 14. decembra 1825. godine. Stradao je tokom čuvenog ustanka dekabrista na Senatskom trgu, pokušavajući da smiri pobunjene plemiće. Iskusni general, koji je prošao na desetine bojišta bez ranjavanja, ranjen je iz pištolja i izboden bajonetom. Pogođen je mučki – u leđa. Ubio ga je jedan od radikalnih pobunjenika – Petar Kahovski.Kao gubernator sproveo je antialkoholnu kampanju, smanjivši broj kafana u gradu i zabranivši kockanje u njima, znatno je popravio stanje gradskih zatvora i položaj zatvorenika, osvetlio je centar ruske carske prestonice, izgradio predgrađa Petrograda, podstakao izgradnju niza prosvetnih instituta i kulturnih institucija, pripremio ulazak prvih parobroda u akvatoriju Neve i Finskog zaliva, aktivno se zalagao za ukidanje kmetstva…Nikada se nije ženio i nije imao potomstvo, iako je važio za izuzetno lepog čoveka i pravog kavaljera u koga su bile zaljubljene mnoge poznate žene tog doba. Poslednja njegova ljubav bila je prvakinja baleta Boljšoj teatra Jekaterina Telešova, u koju je bio zaljubljen i ruski diplomata, pesnik, dramaturg i kompozitor Aleksandar Gribojedov. Zbog toga Miloradovića nazivaju i „suparnikom Gribojedova“, ali i „spasiteljom Puškina“, pošto je slavnog pesnika spasio od strahota izgnanstva u Sibir.General Miloradović je toliko cenjen u Rusiji da mu je u Sankt Peterburgu podignut spomenik, u vojnoj galeriji najznamenitijeg muzeja „Ermitaž“ čuva se njegov portret, a Centralna banka Rusije je svojevremeno izdala monetu sa njegovim likom.Osim toga, 38. toboljski pešadijski puk, koji je postojao više od dva veka – sve do 1918. godine – nosio je njegovo ime, a u njegovu čast komponovan je i „Marš generala Miloradoviča“. Čak je i jedno koralno ostrvo u Tihom okeanu, u arhipelagu Tuamotu, nazvano po njemu.Kao nosilac Ordena svetog Aleksandra Nevskog, sahranjen je u muzeju Blagoveštenske crkve u okviru Lavre Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu, pokraj legendarnog Suvorova. Natpis nad njegovim grobom glasi: „Ovde počivaju ostaci pešadijskog generala, nosioca svih ruskih ordena i nosioca odlikovanja svih evropskih država, grofa Mihaila Andrejevića Miloradovića“.
https://lat.sputnikportal.rs/20161016/Miloradovic-Rusija-general-1108487992.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
general mihail miloradović hercegovac srbin u rusiji borodinska bitka
general mihail miloradović hercegovac srbin u rusiji borodinska bitka
Hercegovac koji je oterao Napoleona iz Moskve /video/
19:05 16.10.2021 (Osveženo: 19:36 16.10.2021) Ovog meseca obeležava se veliki jubilej – 250 godina od rođenja ruskog generala srpskog porekla Mihaila Miloradovića.
Rođen je 12. oktobra 1771. godine u Sankt Peterburgu, a potomak je srpske plemićke porodice Miloradović iz Hercegovine. Njegovi preci su se u Rusiju doselili u vreme Petra Prvog i skoro dva veka ova porodica slavno je služila novoj otadžbini.
Njegov otac je bio učesnik rusko-turskih ratova u vreme Katarine Velike, da bi potom postao namesnik Malorusije.
General Miloradović se ponosio srpskim korenima, a komandovao je ruskim gardijskim korpusom u ratovima protiv Šveđana, zatim Turaka kao i protiv Napoleonove armije. Posebno se istakao u ratu
protiv Napoleona i u Borodinskoj bici, u kojoj je učestvovalo 10 srpskih generala.
Odmalena se spremao za vojni poziv, a školovao se i u Nemačkoj i Francuskoj. Na studijama u Kenigsbergu, današnjem Kalinjingradu, jedan od profesora bio mu je i čuveni filozof Imanuel Kant.
U vojničkoj karijeri je brzo napredovao, munjevito je sticao čin po čin, a bilo mu je samo 38 godina kada je dogurao do čina pešadijskog generala. Četiri godine kasnije car Aleksandar Prvi mu dodeljuje i titulu grofa i prvi stiče pravo da na epoletama nosi carev monogram.
Bio je rođeni ratnik. Učestvovao je u preko 50 pobedonosnih bitaka. Imao je reputaciju izuzetno hrabrog, neustrašivog i odvažnog vojskovođe, veoma voljenog među vojnicima. Uvažavale su ga i ruske vojskovođe, ali i neprijatelji. Bio je omiljeni učenik velikog Aleksandra Suvorova, pod čijom komandom je ratovao protiv Turske i Poljske, a zbog vojničkih veština i brzine na bojnom polju od čuvenog Mihaila Kutuzova – ruskog vojskovođe srpskog porekla – dobio je nadimak „krilati general”.
Francuzi su mu se divili i nazivali ga „ruskim Bajarom“, po čuvenom francuskom vojskovođi Pjeru Terailu, koga su savremenici karakterisali kao „viteza bez straha i mane“.
Nosilac je mnogih ruskih i evropskih odlikovanja i važi za gotovo najodlikovanijeg aktivnog oficira ruske armije. Ostao je primer predanog služenja Rusiji, gde je poštovan i cenjen ne samo kao vojskovođa, nego i kao mudar, častan, pravedan i dostojanstven državnik koji je mnogo uradio i za Rusiju i za severnu rusku prestonicu –Sankt Peterburg, grad na čijem je čelu kao general-gubernator bio od 1818. godine, pa sve do svoje tragične smrti 14. decembra 1825. godine. Stradao je tokom čuvenog ustanka dekabrista na Senatskom trgu, pokušavajući da smiri pobunjene plemiće. Iskusni general, koji je prošao na desetine bojišta bez ranjavanja, ranjen je iz pištolja i izboden bajonetom. Pogođen je mučki – u leđa. Ubio ga je jedan od radikalnih pobunjenika – Petar Kahovski.
Kada su mu izvadili metak iz pluća, rekao je: „Hvala Bogu, ovo nije vojnički metak. Sada sam srećan!“. Kada je preminuo od zadobijenih rana bilo mu je samo 54 godine.
Kao gubernator sproveo je antialkoholnu kampanju, smanjivši broj kafana u gradu i zabranivši kockanje u njima, znatno je popravio stanje gradskih zatvora i položaj zatvorenika, osvetlio je centar ruske carske prestonice, izgradio predgrađa Petrograda, podstakao izgradnju niza prosvetnih instituta i kulturnih institucija, pripremio ulazak prvih parobroda u akvatoriju Neve i Finskog zaliva, aktivno se zalagao za ukidanje kmetstva…
Nikada se nije ženio i nije imao potomstvo, iako je važio za izuzetno lepog čoveka i pravog kavaljera u koga su bile zaljubljene mnoge poznate žene tog doba. Poslednja njegova ljubav bila je prvakinja baleta Boljšoj teatra Jekaterina Telešova, u koju je bio zaljubljen i ruski diplomata, pesnik, dramaturg i kompozitor Aleksandar Gribojedov. Zbog toga Miloradovića nazivaju i „suparnikom Gribojedova“, ali i „spasiteljom Puškina“, pošto je slavnog pesnika spasio od strahota izgnanstva u Sibir.
General Miloradović je toliko cenjen u Rusiji da mu je u Sankt Peterburgu podignut spomenik, u vojnoj galeriji najznamenitijeg muzeja „Ermitaž“ čuva se njegov portret, a Centralna banka Rusije je svojevremeno izdala monetu sa njegovim likom.
Osim toga, 38. toboljski pešadijski puk, koji je postojao više od dva veka – sve do 1918. godine – nosio je njegovo ime, a u njegovu čast komponovan je i „Marš generala Miloradoviča“. Čak je i jedno koralno ostrvo u Tihom okeanu, u arhipelagu Tuamotu, nazvano po njemu.
Kao nosilac Ordena svetog Aleksandra Nevskog, sahranjen je u muzeju Blagoveštenske crkve u okviru Lavre Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu, pokraj legendarnog Suvorova. Natpis nad njegovim grobom glasi: „Ovde počivaju ostaci pešadijskog generala, nosioca svih ruskih ordena i nosioca odlikovanja svih evropskih država, grofa Mihaila Andrejevića Miloradovića“.
