Dobio je nadimak „novi šerif“, a za Sputnjik kaže: Sve je krenulo iz Rusije
© Foto : FIBA
Pratite nas
Danilo Anđušić, srpski košarkaš koji nastupa za Monako, u intervjuu za Sputnjik pričao je o igranju u Kneževini, saradnji sa Zvezdanom Mitrovićem i Majk Džejmsom, ali i o prošlosti i zanimanjima van terena.
Anđušić se posle nekoliko godina odsustva vratio u najviši elitni rang evropske košarke, što mu je i bio cilj posle najbolje sezone u karijeri.
Njegove partije su impresivne na startu nove takmičarske godine u Evroligi, zbog čega je od renomiranog specijalizovanog portala Jurohups dobio simboličnu titulu „novog šerifa u Evroligi“.
„Nekadašnji igrač Partizana prvi je strelac ekipe sa prosekom od 13,5 poena, uz sjajan procenat šuta za tri poena od 57 odsto. Izaziva pažnju, baš kao i njegov novi tim“, navodi se u tekstu.
👌 𝖡𝖺𝗇𝗀 𝗕𝗮𝗻𝗴 🎯@Djusa33 pic.twitter.com/dWM2XqC31M
— AS Monaco Basket (@ASMonaco_Basket) October 13, 2021
Srpski bek prethodne dve takmičarske godine igrao je za francuski Burg, a posebno impresivan bio je u sezoni 2020/21 u kojoj je kako na individualnom, tako i na timskom planu bio jako uspešan.
„Nekoliko puta prošle sezone sam napominjao da mi je glavni cilj da na leto pređem u klub koji igra Evroligu. To mi je bila najveća želja i smatrao sam da sam u ovom trenutku spreman za to. Naravno bile su razne opcije, pričalo se o mnogim timovima i različitim stvarima, ali kada je došla ponuda Monaka... Nije bila laka odluka, ali u razgovoru sa Zvezdanom Mitrovićem, kada smo pričali o mojoj ulozi, kako me vidi u ekipi, takođe i ambicija kluba, organizacija, sve mi se to svidelo“, rekao je Anđušić na početku razgovora za Sputnjik.
Na čelu stručnog štaba kluba iz Kneževine nalazi se pomenuti crnogorski stručnjak kom je ovo drugi mandat u Monaku, pošto je prethodno u klubu bio od 2015. do 2018.
U odluci Anđušića da napusti Burg i pređe u Monako prevagnuo je, kako je već rekao, razgovor sa trenerom koji mu je do detalja predočio šta očekuje od njega.
„Zbog toga sam doneo relativno brzu odluku, pošto sam već krajem juna potpisao ugovor. Nisam želeo da čekam ili da gledam druge opcije, smatrao sam da je to najbolja stvar u ovom trenutku za mene i verujem da će se pokazati da nisam pogrešio“, kaže reprezentativac Srbije.
Anđušić je prethodne dve sezone bio lider i nosilac Burga, te mu je bilo važno da i u narednom klubu ima sličnu ulogu.
„Jeste, bila je priča da ću biti jedan od nosioca ekipe. Najvažnije je da se napravi pravi tim i da se ostvaruju rezultati kakvi se očekuju od ekipe. U razgovoru sa Zvezdanom sam shvatio da ću imati važnu ulogu u njegovom sistemu, to je ono što me je privuklo da potpišem i dođem u Monako“.
Anđušić igra odlično na početku sezone, na premijeri u Evroligi bio je najefikasniji u pobedi protiv Panatinaikosa i vidi se da mu prija sistem crnogorskog trenera.
Jedan od razloga za dobru igru je i odlična hemija među košarkašima, što se možda i najbolje videlo u snimku u kom saigrači cepaju majicu Danilu jer je postao otac.
Tu srpsku tradiciju pomenuo je Francuz Leo Vesterman koji je proveo nekoliko godina igrajući za Partizan, i on mu je prvi pocepao jedan deo majice.
„Istina je da imamo dobru hemiju, što je jedna od najvažnijih stvari kako bi tim funkcionisao onako kako treba. Svi su dobri momci, svi se družimo, svi su pozitivni i gladni uspeha. Nemam nikakvih zamerki i verujem da ćemo biti još bolji kako sezona bude odmicala. Imamo par košarkaša koji su se priključili pre dve nedelje, Majk Džejms i Vil Tomas, ali i oni su se jako lepo uklopili i svi smo kliknuli na pravi način“, ističe srpski košarkaš.
Upravo je Majk Džejms najzvučnije pojačanje Kneževa, košarkaš koji je prethodne dve godine proveo igrajući za moskovski CSKA i kratko Bruklin Netse u NBA.
Za Džejms svašta može da se kaže, a Anđušić smatra da se radi o predrasudama i da je u pitanju momak na mestu.
„Mnogi ljudi imaju predrasude u vezi njega zbog tih stvari koje ga prate u dosadašnjoj karijeri. Što se tiče košarke ne treba trošiti reči, pokazuje već dugi niz godina na kom nivou igra. Jedan je od najboljih košarkaša i strelaca Evrolige. Njegovim dolaskom naš tim izgleda još ozbiljnije i opasnije za druge ekipe“, kaže Anđušić.
„Normalan je momak, druži se sa svima, nemam ništa loše da kažem za njega. Sjajno se uklopio, lider je ekipe, odlično je prihvaćen i za sada sve funkcioniše na pravi način“, dodao je.
Dolazak Amerikanca rasteretio je spoljnu liniju Monaka jer je pažnja protivničkih odbrana uglavnom fokusirana na njega, te igrači poput Anđušića imaju više prostora.
„Dosta je lakše. Uvek mi je drago da takav jedan igrač igra zajedno sa mnom, on čini da svi pored njega postaju bolji. Sa njim smo, kao što sam i rekao, mnogo opasniji tim“.
Dolaskom Džejmsa porasle su i ambicije kluba.
„U početku je bila priča da uzmemo koliko možemo. Znali smo da smo autsajderi u Evroligi, ali bili smo spremni da se borimo i da pokušamo da uzmemo koliko god pobeda do kraja regularnog dela. Nisu bili postavljeni određeni ciljevi, ali sada sa poslednjih nekoliko pojačanja, i sa timom koji smo sklopili, niko to nije rekao naglas, ali verujem da je svima u glavama Top 8 koji nije nedostižan. Imamo kvalitet da to i ostvarimo“, kaže Anđušić.
„To je što se tiče Evrolige, da ne zaboravimo na šampionat Francuske, sigurno da nam je jedan od ciljeva da uzmemo titulu. Bila bi velika stvar kada bismo to uspeli, za klub i za sve nas jer bi to bila prva titula za Monako u Francuskoj“, dodao je.
Anđušić pre ove sezone nikada nije sarađivao sa Mitrovićem, i za Sputnjik kaže da mu prija rad crnogorskog trenera.
„Dosta je drugačiji od naše staromodne škole. Vrhunski je trener, to je mnogo puta u karijeri pokazao, a ono što mi se najviše sviđa je to što sa njim možeš da pričaš o svim stvarima. Što o košarci, što o stvarima van košarke. Ono što se dešava na terenu zna da odvoji od trenutaka kada smo van istog. To su stvari koje znače za igrače i mogu da uliju dodatno samopouzdanje, pošto možeš da se osloniš na njega u svakom trenutku. Imamo dobar odnos i mislim da generalno sa svim igračima ima dobar odnos. To ga izdvaja od drugih, zna da izvuče maksimum i to su mi neki prvi utisci. Zbog tih stvari je lako raditi s njim“, rekao je bivši košarkaš, između ostalog, Partizana.
Anđušića su Monaku preporučile partije u Burgu. Proveo je dve godine u klubu nadomak Liona i Ženeve, i bio je jedan od najzaslužnijih za istorijske rezultate kluba.
„Do sada su to dve ključne sezone u mojoj karijeri. Takođe i dve najbolje, što na individualnom, što na timskom planu. Pored priznanja koje sam dobio i sjajnih partija, pravili smo istorijske rezultate. Prvi put u istoriji plasirali smo se u Evrokup, zatim smo otišli u Top 16 što niko nije očekivao. U dve godine zaredom bili smo među najboljih pet ekipa u šampionatu“, rekao je Anđušić.
Od organizacije, preko trenera, saigrača, grada, sve je bilo savršeno za srpskog košarkaša.
„Pronašao sam se u Burgu od prvog trenutka kada sam došao. Svi u klubu su me prihvatili kao svog, osećao sam se kao kod kuće. Pomogli su dosta porodici i meni. Olakšali su mi period adaptacije. Mogao sam samo da se fokusiram na košarku što mi je bilo jako bitno. Sarađivao sam sa Savom Vučevićem koji mi je dao šansu i lidersku ulogu, to mi je jako prijalo, a to sam i tražio u tom trenutku karijere“.
Anđušić dodaje da mu je najdraže što je klub rastao zajedno uz njega, a pored trenera Sava Vučevića veliku zahvalnost ima i za njegovog pomoćnika Bobana Savovića.
Anđušić ima 30 godina, nalazi se u formi života, a da bi mogao da igra na elitnom nivou u Evroligi pokazao je još pre pet godina kada je u dresu ruskog kluba Parme Perm beležio sjajne partije.
„Istina je da je sve krenulo od Parme. Tamo sam prvi put dobio lidersku ulogu, pokazao sam da mi ona prija i da mogu da se nosim sa tim. Posle Parme, to je taj period u Burgu, rad koji sam uložio se slegao, i generalno sve što sam radio, način na koji sam trenirao, spremao se i verovao da će doći trenutak, sve je to uticalo. Ima i toga da sam sazreo, stekneš potrebno iskustvo koje je mnogo bitno u tom periodu karijere. Osećam da sam u najboljim godinama, dosta sam opušteniji, rasterećenije igram, a to dolazi iskustvom“, ističe košarkaš Monaka.
Anđušić je posle odličnih partija u dresu Parme prešao u toku sezone u Uniks. Iz današnje perspektive to možda nije bila najbolja odluka jer se stvari u klubu iz Kazanja nisu najbolje odvijale, ali Danilo ne žali i na to iskustvo gleda drugačije.
„Naravno, sve to mi je pomoglo, pogotovo u kasnijim odlukama koje sam donosio. U trenutku kada sam bio u Parmi dobio sam ponudu koju nisam mogao da odbijem. Zbog toga sam se odlučio na taj potez i ne žalim. Mnogo toga sam naučio, iako nisam imao ulogu kakvu sam želeo i kakvu sam mislio. To me je podstaklo da još više radim“.
Iako ne voli zimu, košarkašu Monaka jako se svideo period period proveden u Rusiji.
„Jako mi je prijao, uvek pričam da sam se tamo baš pronašao. Nosim lepa sećanja i mogao bih ponovo da se vratim. Osim zime, koja traje dugo, a nisam tip koji preterano voli to godišnje doba, ali navikao sam se na ljude, život, sistem, te dve godine su mi bile sjajne i ništa ružno nemam da kažem“.
Posle kratke priče o Rusiji vratili smo se na početke srpskog reprezentativca.
„Jako je velika šteta što je Srbija izgubila klub takvog kvaliteta“, kaže Anđušić na samo pominjanje Hemofarma koji danas ne postoji u obliku u kom je bio pre 10 i više godina.
Srpski košarkaš u Vršac je otišao sa 15 godina i tu je proveo neke najlepše godine.
„Uvek mi je krivo kada pričamo o tom periodu i što više ne postoji. U tom trenutku Hemofarm je bio klub u kom su svi želeli da igraju jer su uslovi, život, sve kada se uzme u obzir, bili sjajni. Iz godine u godinu je vladala dobra atmosfera u klubu i između igrača. Po tome se razlikovao od drugih klubova. Da ne pričam o radu sa mlađim kategorijama“, kaže Anđušić i dodaje:
„U to vreme smo imali možda i najbolju školu, pored FMP-a. Klub je iznedrio velike košarkaše, da ih ne nabrajam sada sve, nekoga ću zaboraviti. Ulagali su u decu i to se videlo, kada sam odlučio da odem u Hemofarm sa 15 godina, to je za sve bila čudna odluka jer sam išao iz Beograda. Ali, kada sam otišao video sam o čemu se radi i sigurno da je bio pravi potez“.
Posle Hemofarma usledio je odlazak u klub o, kako kaže, ne treba da troši mnogo reči.
„Partizan je moja ljubav od ranog detinjstva. Samim tim što sam potpisao za Partizan ispunio sam jedan od snova. Prvi put sam zaigrao u Evroligi, prvi put pred toliko navijača, osvojio prvu titulu i Kup. Taj period mi je jedan od najlepših. Zahvalan sam na tim trenucima koje sam proživeo u Partizanu“, kaže srpski igrač.
Anđušić je dres Partizana nosio u dve sezone, od 2011. do 2013, a zatim je i prvi deo sezone 2015/16 proveo u klubu iz Humske.
Dva puta je nosio dres crno-belih, a na pitanje da li će i treći kaže da ne isključuje tu mogućnost, ali i da isto tako to ne zavisi samo od njega, te da ne zna.
Anđušić želi da se zadrži na evroligaškom nivou i to mu je trenutno jedan od glavnih ciljeva.
„Naravno da idem korak po korak, ali isto tako imam ciljeve i planove. Glavni cilj mi je da ostanem na ovom nivou takmičenja, da pružam najbolje moguće partije, a onda ćemo videti“, kratko kaže.
Za kraj pitali smo Anđušića šta voli da radi u slobodno vreme, koji su to sportovi koje najviše prati?
„Pratim Premijer ligu i generalno fudbal. Od malena sam veliki ljubitelj ovog sporta, kada god imam vremena volim da pogledam. Pogotovo nedeljom popodne, to mi je idealno vreme da legnem na kauč i da gledam fudbal. To je jedna od stvari koje volim da pratim“.
„U poslednje vreme dosta pratim i Formulu 1, za to sam se zainteresovao, a pored toga, normalno, volim da uživam sa porodicom“.
Pre nekoliko nedelja na društvenim mrežama jedna slika srpskog košarkaša postala je viralna. U pitanju je fotografija sa Monačaninom, a ujedno i vozačem Ferarija – Šarlom Leklerom.
„Bila mi je velika želja da ga upoznam jer sam ga zavoleo uz Netfliksovu seriju „Drive to survive”, i kao vozača i kao lika. Kada sam video da dolazi na utakmice Monaka bilo mi je jako drago, a onda kada se pojavio želeo sam da ga upoznam i da popričamo. Nadam se da ćemo se videti ovde u Monaku. Super je momak, videćemo ako nam obaveze dopuste da se bolje upoznamo“, zaključio je Danilo Anđušić.
