Američka „buldožer“ diplomatija: U Srbiju stiže i treći Holbrukov specijalac
18:45 14.10.2021 (Osveženo: 20:00 20.10.2021)
© Flickr / RickyNJBalkan i uticaj SAD
© Flickr / RickyNJ
Pratite nas
Kako su mediji i najavljivali, za američkog ambasadora u Beogradu imenovan je Kristofer Hil, a uz Metjua Palmera i Gabrijela Eskobara, taj trojac zadužen za Balkan biće repriza "Holbrukove predstave", čiji je cilj da se stvori utisak da smo u devedesetim, kaže analitičar Srđa Trifković.
Palmer, Hil i Eskobar, osim što su činovnici američke administracije, povezani su naime sa pokojnim Ričardom Holbrukom koji je, podseća Trifković, zbog politike prema Balkanu dobio nadimak „Buldožer“.
Ime Ričarda Holbruka ostao je upamćeno u Srbiji po rešenjima koja je donosio, što u BiH, što na Kosovu, uglavnom na štetu Srba. Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma nasledio ga je Metju Palmer, koji je od nedavno zadužen za reformu pravosuđa u BiH. Za Kristofora Hila, koji je viđen za novog američkog ambasadora u Beogradu, govorilo se da je „desna ruka Holbruka“, a bio je i deo tima na pregovorima u Rambujeu, čiji je neuspeh doveo do bombardovanja SRJ.
Pokušaj reprize Holbrukove metode
Gabrijel Eskobar, sadašnji specijalni savetnik Amerike za Balkan, takođe je prošao „obuku Holbrukove diplomatije“.
S obzirom da se popuna „Holbrukovog trojca“ poklapa baš u vreme najveće kriza na Kosmetu koja je na ivici oružanog sukoba, kao i sve vidljivijeg kretanja događaja BiH u pravcu ukidanja Republike Srpske, postavlja pitanje da li se sa njima vraća i Holbrukova „buldožer diplomatija“.
Profesor dr Srđa Trifković, spoljnopolitički analitičar i bivši direktor Instituta za međunarodne odnose Rokford u državi Ilinois, kaže da je ovo pokušaj da se uspostavi paralela i stvori utisak nadmoći koji je vladao u vreme kad je Ričard Holbruk na ovim prostorima bio "bog i batina".
„Paralela je u tome da oni u scenografskom smislu žele da stvore utisak da imamo reprizu Holbrukove predstave, što u suštini nije slučaj. Odnosno, imamo reprizu jednog diplomatskog teatra u kome oni kroz prostu predstavu pokušavaju da iscede od Srba pristanak i kompromise za koja nemaju ovlašćenje, a da eskaliraju pretnje i aktivne mere, ako Srbi to odbiju,“ uveren je Trifković.
Srpsko NE danas nema posledice
Po njegovom mišljenju, u Srbiji ne postoji dovoljna spoznaja da je američki Stejt department institucija koja zapravo teži da nameće sukcesivnim administracijama svoju već formiranu političku i ideološku liniju u određenim delovima sveta pa i Balkana.
„Pri tom u svom često arogantnom i nasilnom nastupu oni pokušavaju da stvore utisak da imaju veća ovlašćenja nego što je to slučaj. To smo videli i sa Brajanom Hojt Lijem i (nekadašnjim ambasadorom SAD za ratne zločine Pjer-Rišarom) Prosperom i naravno sada sa ovom gospodom (Palmer Hil, Eskobar). Jer oni žele da stvore utisak da je na najvišem nivou Bele kuće - Saveta za nacionalnu bezbednost, već prelomljena odluka kako stvari treba da se odvijaju na ovim prostorima i da će, Srbija i Srbi van Srbije, ukoliko ne legnu na rudu, biti grubo kažnjeni. Što nije tačno,“ tvrdi naš sagovornik.
Kako objašnjava, situacija kada se zaoštravaju odnosi u Indo-pacifičkom basenu, stvaranje nove odbrambene strukture SAD-a i Velike Britanije i Australije, zveckanje oružjem u vezi sa Tajvanom, odvlače gro pažnje američkih donosilaca odluka.
„Kada pokušavaju da dovedu do smirivanja odnosa sa Rusijom upravo jer ne žele da se angažuju u punoj meri na dva fronta – i protiv ruskog uticaja na evropskom tlu, i u suzbijanju Kine u Indo-pacifičkom prostoru, dakle u toj situaciji ova gospoda pokušavaju sa folirantskom glumom u kojoj su dobro izvežbani da stvore utisak da su odluke već uveliko pale i da je svaki otpor uzaludan,“ kaže Trifković.
Evropi ne odgovaraju tenzije
Naš sagovornik dodaje da, s druge strane, ni Evropljani ne žele da se angažuju u punoj meri, pogotovu ne u situaciji kada su unutar EU odnosi poremećeni.
„Dakle, u toj situaciji zaoštravanje odnosa na našim prostorima koje bi uključivalo i vojne pretnje i sankcije jednostavno ne dolaze u obzir. I zato bi sa srpske strane trebalo da postoji svest da ovoga puta čvrsto NE ne nosi cenu. Odnosno, Palmer, Eskobar i Hil su kao uterivači dugova koji vam dođu na vrata i počnu da prete da će da vam slome nogu. U ovom slučaju oni će pokušati na sličan način da nastupe kao i Holbruk devedesetih, ali mislim da će sve ostati samo na pokušaju“, kaže on.
Drugim rečima, neće biti ni sankcija, niti pretnje oružanom silom, uveren je Trifković.
Hil povučen iz penzije
Trifković napominje i da je Hil povučen iz diplomatske penzije da bi se pojavio na ovom području, ali da ne očekuje da će napraviti neki kopernikanski obrt. A na pitanje zašto je Kristofer Hil povučen iz penzije ako se tako nešto od njega ne očekuje, Trifković odgovara:
„Zato što misle da će sama reputacija Kristofora Hila kao tvrdog i opasnog protivnika koji voli da diktira uslove i režira unapred zacrtane ishode impresionirati (čitaj zastrašiti) Srbe.“
Diplomate su, zaključuje Trifković, ljudi koji ne donose ključne odluke: oni sprovode politike, ali ponekad žele da u tom sprovođenju na ovaj ili onaj način stvore utisak da toj njihovoj unapred zacrtanoj politici - nema alternative.