https://lat.sputnikportal.rs/20211014/nije-mi-se-mesao-u-posao-pustio-me-da-se-sam-snalazim-goran-markovic-o-ocu-radetu-1130675600.html

„Nije mi se mešao u posao, pustio me da se sam snalazim“: Goran Marković o ocu Radetu

„Nije mi se mešao u posao, pustio me da se sam snalazim“: Goran Marković o ocu Radetu

Sputnik Srbija

Nije mi se mešao u posao, ništa mi nije sugerisao i to je najbolje što je mogao da uradi. Svet je pun dece velikih umetnika koji ništa nisu uradili. Rade je... 14.10.2021, Sputnik Srbija

2021-10-14T13:48+0200

2021-10-14T13:48+0200

2021-10-14T13:48+0200

kultura

goran marković

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0e/1130675753_0:365:1479:1197_1920x0_80_0_0_1757a3b643f48bc4d51adfb06f454bae.jpg

Izložba o doajenu jugoslovenskog i srpskog glumišta Radetu Markoviću, povodom stogodišnjice od rođenja, otvorena je u njegovoj kući – Beogradskom dramskom pozorištu. Ovaj teatar već godinama scenom nazvanom po svojim velikanima Oliveri i Radetu Markoviću, čuva sećanje na glumce čiji je rad jedan od temelja ove kuće. Izložbom fotografija koja na jedinstven način prati pozorišni život glumca impresivne biografije obeležava se stogodišnjica rođenja Radeta Markovića.Umetnik koji je radom i talentom zavredio da se nazove jednim od najvećih i najpostojanijih imena srpskom glumišta u periodu od Drugog svetskog rata do novog milenijuma, na filmu je odigrao 81 ulogu, a na pozorišnim scenama preko dve stotine uloga.Profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu na kojoj je izveo četiri klase, Rade je tokom pet decenija rada stekao nepodeljena priznanja kritike, publike i kolega pre svega zbog duboke odanosti i posvećenosti pozivu, ali i zbog neprestanog traganja za novim glumačkim izazovom, kojim je nastojao da pomeri standarde u glumi. Otuda i ne čudi što je, po rečima kolega i prijatelja, do poslednjeg trenutka pripremao uloge, učio tekstove, igrao raznorodan repertoar na pozorišnim scenama Beograda.„Beogradsko dramsko pozorište lepo neguje uspomenu na mog oca, vrlo pažljivo to rade“, kaže reditelj Goran Marković za Sputnjik uoči otvaranja izložbe posvećene stogodišnjici rođenja Radeta Markovića.Rade je gradio Beogradsko dramsko, čak i fizički„Moj otac je jedan od osnivača tog pozorišta. Posle Drugog svetskog rata to je bilo jedno pozorište na kraju grada na koje niko nije ozbiljno računao. A ono je posle izraslo u jedan veoma značajan teatar. Moj otac i jedna grupa mlađih glumaca zapravo je sve vreme gradila to pozorište, čak i fizički. Sadili su i drveće oko pozorišta. To mesto je bilo predviđeno za dom kulture na kraju grada, a izraslo je u najznačajniji teatar pedesetih i šezdesetih godina u Beogradu“, podseća Goran Marković, dodajući da upravo iz tih razloga Rade Marković i Beogradsko dramsko čine jedinstvenu celinu i zapravo su neodvojivi.Kao dete glumaca koje je odrastalo u tom pozorištu, Goran je bio i svedok nastajanja nekih od izloženih fotografija.„Ja sam praktično rođen u tom pozorištu i znam od samih početaka kako je to izgledalo. Vrlo je interesantno da je od tog jednog skrajnutog potpuno nebitnog mesta ono postalo tako značajno. Ali u jednom trenutku je BDP imalo svoju krizu kada je krajem pedesetih, početkom šezdesetih godina skinuta s repertoara izvanredna predstava „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa. I to je pozorište koštalo dosta, glumci su ga napustili, a predstava je premeštena u Atelje 212. Prvo je odigrana premijera u slikarskom ateljeu Miće Popovića, a onda je predstava premeštena u Atelje 212. I tako je nastalo jedno drugo pozorište - Atelje 212. To je bilo vreme kada su teatri bili značajne institucije i svi događaji koji su bili vezani za repertoar i za to na koji način ljudi igraju, su bili važni za kulturu naše zemlje“, seća se Goran Marković uz konstataciju da su bili mnogo važniji nego sada.Bata, Đuza, Rade, Zoran… igrali su drugačijeNa pitanje koja su njegova lična sećanja na oca i kako iz perspektive umetnika sagledava mesto Radeta Markovića u istoriji srpskog glumišta, Marković odgovara da je u prvom redu to poseban stil glume, različit od ostalih i zbog toga popularan.„Oko Beogradskog dramskog su bili okupljeni ljudi koji su igrali moderno za to vreme. U drugim pozorištima kao što je Narodno ili Jugoslovensko dramsko, gajena je jedna prilično klasična gluma koja je na neki način bila staromodna. Ali ovi koji nisu bili obavezni da ikog imitiraju ili podražavaju, igrali su drugačije. Igrali su moderno, igrali su filmski na neki način. I pravi filmski glumci su zapravo odatle i izašli. Kao dete se sećam Bate Živojinovića koji je svoju prvu i jedinu pozorišnu ulogu igrao u „Korenima“ u BDP. Prve korake su tu načinili i Ljuba Tadić i Đuza Stojiljković, Zoran Radmilović… Ljudi koji su umnogome formirali ukus, u tom su pozorištu glumački nastupali kao mladi. Beogradsko dramsko je zaista gajilo jedan stil glume koji se razlikovao od ostalih i po tome je Rade bio veoma značajan i na neki način zbog toga je bio i popularan.Pamti i ono čemu ga je otac podučio kada je o umetnosti reč„Svet je pun dece velikih umetnika koji ništa nisu uradili. Mene je moj otac pustio niz vodu i ja sam se sam snalazio u životu. I to je možda najveća usluga koju mi je učinio. Nije hteo uopšte da se meša u moj posao, nije čak ni gledao moje filmove do same premijere. Na neki način bio je malo i suzdržan, nije hteo ni da hvali, smatrao je da je i to pogrešno. Imali smo jedan sasvim ljudski odnos koji se nije mnogo odnosio na posao kojim se bavimo i to je možda bila najbolja veza između nas dvojice.“

2021

Vesti

sr_RS

kultura, goran marković