Maline, kupine, šljive i ljubav prema zemlji: Kako u Srbiji može da se živi od rada na svom imanju
© Foto : Sputnjiku ustupio portal Plodna zemlja
Pratite nas
„Život na selu nije lak. Zahteva mnogo odricanja – sedenja pored televizora, odlaska u kafiće, rada u fabrikama koje su otišle u stečaj ili onih u kojima stranci pišu pravila. Ako je to odricanje od života, ja se evo odmah odričem svega toga“, kaže tridesetdevetogodišnji Veselin Ilić, koji je rešio da ostane na zemlji predaka i nastavi tradiciju voćara.
Zajedno sa suprugom Mirjanom, ovaj mladi čovek radi na svojoj plodnoj zemlji smeštenoj u selu Grad, u neposrednoj blizini srednjovekovne tvrđave Koznik, na oko 12 kilometara između Brusa i Aleksandrovca.
„Rođeni smo na selu i i oduvek smo i živeli na njemu. Živimo u porodičnoj kući u selu Grad sa sinom Andrijom, ćerkicom Vanjom i mojim roditeljima. Poljoprivredno gazdinstvo Koznik osnovali smo 2005. godine i od tada priča o proizvodima Koznik raste i razvija se“, priča Veselin Ilić.
Za rad i trud i plod su i nagrađivani kao najveći proizvođači maline, a dobili su i više nagrada kao proizvođači rakije.
„Moja supruga i ja smo shvatili da nam život na selu nije problem i samo smo nastavili tamo gde su moji preci stali – sa proširenjem zasada. Radimo puno, angažujemo i sezonske radnike tokom berbe voća, a kad je sezona, Mirjana spremi i po tri obroka svaki dan za preko 20 radnika u malinjacima“.
Želimo da dočekujemo goste u našem domaćinstvu, da budemo dobri domaćini ljudima iz čitavog sveta i iz naše lepe Srbije, kažu Ilići.
© Foto : Sputnjiku ustupio portal Plodna zemlja
Ova godina je bila dobra što se tiče cene i za malinu i kupinu. Ilići imaju zasejano 80 ari maline sorte „vilamet“, a oko hektar pod kupinom.
Osim maline i kupine, Ilići imaju i oko 3.000 stabala šljive – „čačanske rodne“, „čačanske lepotice“ i „stenleja“, ali i 300 komada autohtonih sorti „ranke“, „belošljive“, koje su preko 70 godina na imanju Ilića. Starih stabala nema puno, tu ih je zasadio Veselinov deda kao mladić.
„I ’ranka‘ i ‘belošljiva‘ interesantne su za naše uslove jer su samoodržive, ne zahtevaju prskanje, čak nije potrebno ni orezivati ih. Ono što je najvažnije daju rakiju vrhunskog kvaliteta koja se razlikuje od drugih po specifičnoj aromi i mirisu. Ovde su idealni uslovi za šljivu počev od ruže vetrova, nagiba terena, nadmorske visine. Čista i netaknuta priroda, planinski potoci“, navodi Ilić.
Moj favorit među šljivama su „ranka“ i „čačanska lepotica“ jer su najbolje sorte za pečenje rakije, kaže Veselin.
© Foto : Sputnjiku ustupio portal Plodna zemlja
Kada su visoke temperature i suše, Ilići ne brinu jer su sagradili akumulaciju za navodnjavanje i skoro svi zasadi su nam pod sistemom „kap po kap“.
„Naše zasade održavamo uglavnom kao što su to činili i naši preci – kopanje, plevljenje, košenje. Okolina je čista, netaknuta priroda i ne koristimo hemikalije, osim plavog kamena, sumpora i pepela, jer nemaju štetnih efekata“.
Nedaleko od domaćinstva Ilića nalazi se divlja borovnica u bukovoj šumi. Od nje se pravi slatko i sok. Slatko se pravi i od šumskih jagoda, ali i divljih „kitnjajki“ koje beru po poljima.
„Svoje voće uglavnom plasiramo u obližnje hladnjače, a deo šljiva ostavljamo za rakiju. Cena voća dosta varira. Bude sezona kad je cena dobra i tada se dobro zaradi, ali isto tako bude i loših godina pa smo zbog toga moja supruga i ja odlučili da idemo korak dalje – u preradu sopstvenog voća u gotov proizvod“.
Ilići sakupljaju i šumske plodove od kojih prave različite proizvode
© Foto : Sputnjiku ustupio portal Plodna zemlja
Prerađuju sve što gaje na sopstvenom imanju i što im je priroda podarila u okruženju Koznika.
„Pored svega što nam je priroda podarila ovde u Gradu su nepregledne livade i šume zbog kojih smo se odlučili da započnemo i sa pčelarstvom, kako zbog oprašivanja našeg voća tako i zbog bogate flore koja nas okružuje. Imamo tridesetak košnica, pčele nam daju odličan med sakupljen sa obližnjih livada i šuma oplemenjen mirisom maline i kupine“.
Sa plasmanom proizvoda su zadovoljni, prodaju po sistemu „od usta do usta“. Kada jednom kupe, zadovoljni potrošači uvek rado preporuče dalje. Poslednjih godina i društvene mreže su dale puno novih kupaca.
Veselin posebno ističe to što su ponosni jer žive i rade u blizini srednjovekovne tvrđave Koznik. U istorijskim dokumentima se prvi put pronalazi kao mesto izdavanja povelje kneza Lazara za lavru hilandarsku 8. avgusta 1381.
Kuvaju se džemovi, prave slatka, sokovi, sirupi, a recept je nasleđen od davnina. Prave i bez šećera. Sve se sprema na šporetu na drva i varjačom.
© Foto : Sputnjiku ustupio portal Plodna zemlja
„Brojne legende koje okružuju tvrđavu govore o ogromnom radu uloženom da se utvrđenje pretvori u glavnu odbrambenu liniju kao ključna tačka ovog prostora. Mitovi ispredaju priču o prokletoj Jerini koja je zavela takav kuluk, da su čak i životinje bile upregnute kako bi iznele građevinski materijal na uzvišenje grada. I danas živi legenda po kojoj su jedino koze mogle izneti građevinski materijal uz strme litice, zbog čega je novopodignuti grad poneo naziv Koznik“.
„Rešeni smo da istrajemo u svojoj misiji povratka na selo. Želimo da budemo pioniri u tom procesu i da damo primer ostalima: da jakom voljom, upornošću, odricanjem i ljubavlju sve možete da postignete. Želimo da ponudimo zdravu hranu, sokove, džemove, slatko…“, zaključuju za portal Plodna zemlja domaćini Veselin i Mirjana Ilić.
13 Oktobar 2020, 20:35
