Peter Handke ponovo među Srbima: Da li smo prevazišli kokošje pamćenje?
15:28 10.10.2021 (Osveženo: 13:53 24.01.2022)
© Sputnik / Radoje Pantović
Pratite nas
Drame nobelovca Petera Handkea, jednog od najznačajnijih dramskih pisaca današnjice, konačno su se našle na repertoarima srpskih pozorišta. U utorak, 5. oktobra, na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu premijerno je izvedena predstava „Golmanov strah od penala“, a dan kasnije u KPGT-u u Beogradu „Veliki pad“.
Za 25. oktobar u KPGT-u zakazana je i premijera predstave „Don Huan“ po istoimenom Handkeovom romanu.
Mada Handke još od kraja šezdesetih godina važi za jednog od najvećih, ako ne i najvećeg dramskog pisca njegova dela su vrlo retko postavljana na srpske „daske koje život znače“. Bez obzira na njegovu svetsku slavu i podršku Srbiji u najtežim vremenima u modernoj istoriji, predstave po delima Petera Handkea našle su mesto na repertoarima srpskih pozorišta tek dve godine posle dobijanja Nobelove nagrade za književnost.
Prvi put na novosadskoj sceni
Direktor drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Milovan Filipović pretpostavlja da je „Golmanov strah od penala“ prva drama Petera Handkea koja se igra u tom teatru.
„Moj i utisak nekih ljudi s kojima sam razgovarao nakon premijere je da je predstava zaista uspela, da smo odgovorili zadatku i da smo taj specifičan stil Handkeovog pisanja uspeli da razumemo, dobro protumačimo i da ga učinimo vrlo komunikativnim sa publikom“, kaže Filipović za „Orbitu kulture“.
Smatra da Handkeove drame nisu igrane u srpskim pozorištima zbog njegovog načina pisanja proze koji je „vrlo introveratn“ i što se on bavi nekim misaonim tokovima junaka o kojima piše. Drame koje je Handke postavljao veoma su zahtevne, pre svega za reditelje koji se odlučuju da ih rade.
„Razmišljali smo da pored 'Golmanovog straha od penala' radimo i 'Časove u kojima nismo znali ništa jedni o drugima' ali na kraju smo došli do ovoga naslova. Svojevremeno je Vima Vendersa taj naslov isprovocirao da napravi film i mislim da sad imamo jednu posve drugačiju postavku tog dela, ali vrlo zanimljivu i vrlo komunikativnu“, dodaje Filipović.
Handke kao kućni pisac
Ljubiša Ristić, reditelj dve premijerne predstave po Handkeovim delima u KPGT-u podseća da je još uvek na repertoaru tog pozorišta „Psovanje publike“, a da su u poslednjih 20 godina izvođeni i „Kaspar“, „Užas praznine“, „Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Drine i Morave“ i „Kas preko Bodenskog jezera“, što je „svojevrsni festival Handkea“.
Peter Handke i Ljubiša Ristić
© Foto : Arhiva KPGT, ustupljeno Sputnjiku
„Ponosni smo što je Peter Handke naš kućni pisac i mi premijerama obeležavamo i njegovu Nobelovu nagradu ali i prijateljstvo koje imamo s njim. Ono što je zabluda kod nas, svi misle da je Handke veliki prijatelj srpskog naroda ali ne znaju da je najveći živi dramski pisac na svetu. On može da nam bude prijatelj ili ne, ali ono što je ključno to je da su to kapitalna dramsaka dela koja menjaju istoriju pozorišta u 20. veku. Baveći se sad i njegovim romanima mi nalazimo razlog da ih postavimo na scenu“, ističe Ristić.
Politika skida Handkea sa repertoara
Na pitanje zašto se Handkeovi komadi nisu igrali u srpskim teatrima, Ristić odgovara da se u našim pozorištima igraju neki drugi pisci.
„Ako biste da vam kažem iskreno a da ne budem suviše grub, to su uglavnom politički razlozi. Kao što Handke svuda nailazi na političke oponente i raznorazne protivnike, ima toga i kod nas. On nije nikakav srpski nacionalista, mada ima onih koji bi voleli da je jeste kao i onih koji ga mrze zato što misle da je srpski nacionalista“, smatra Ristić.
Dodaje da je Handke prosto najveći dramski pisac, a njegova kapitalna dela kao „Psovanje publike“, „Kaspar“ i „Kaspar Hauzer“ izmenila su svetsko pozorište. A to što je kod nas sve politika i politikantstvo to je glavni razlog zašto se Handkeova dela ne igraju.
„Čak i kad ga stave na repertoar kao u Narodnom pozorištu pre ne znam koliko godina, kreću priče– hoću-neću, neću-hoću, ova uprava, ona uprava, smenjivanja, nesmenjivana – na kraju skinu Handkea sa repertoara. Isto kao u Burgteatru u svoje vreme i kao u Komedi Fransez, nema tu nikakve tajne ni misterije. Zna se zašto oni ne igraju Handkea“, kaže Ristić.
Izdizanje iznad kokošjeg pamćenja
Dodaje da je pitanje da li naša pozorišta uopšte umeju da igraju Handkea jer je vrlo delikatan pisac, hermetičan za mnoge a njegova dela „nisu vodvilji, ni političke paškvile“.
„Bojim se da mi danas nemamo pozorišta koja su ozbiljno u stanju da se uhvate u koštac sa svim suptilnostima Handkeovog pisanja“, zaključio je Ristić.
Pesnik i prevodilac Vladimir D. Janković, organizator i voditelj šest tribina o Handkeovom delu ističe da su tri pozorišne premijere po njegovim delima ohrabrujući i lep znak. Smatra da je razlog Handkeovog odsustva iz naših pozorišta više umetničke, nego političke prirode.
Proba predstave "Veliki pad"
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Handke je generalno, kao stvaralac i pisac nekomercijalan, tako da se moglo desiti da je on zaobilažen više iz razloga njegove nepraktičnosti i tržišne nefunkcionalnosti.
„Drago mi je što je Ljubiša Ristić, jedan od naših najvećih pozorišnih stvaralaca doživeo svoj handkeovski rivajvl. Opet je tu sa Handkeom u našoj svakodnevnici što je takođe povoljno jer znači da mi kao narod, koji je preopterećen svojom ne samo politikom nego i nekim istoriografskim kokošjim pamćenjem, imamo kapacitet da se izdignemo iz tog plitkog doživljaja života i da shvatimo da neke vrednosti moraju imati mesta u našoj stvarnosti bez obzira na razne faktore, ideologije i slična, u suštini, zastranjenja“, ocenjuje Janković.
