Kuhinje u Srbiji više ne mirišu na zapršku: Domaćice „kuvaju“ na klik
© Depositphotos.com / Bodnarphoto
Pratite nas
Kultura naručivanja hrane stasala je u Srbiji. Dostavljači raznose dve porudžbine po satu, a razlozi za to su raznoliki: manjak slobodnog vremena zbog obaveza, premor, lenjost, apetit za specifičnim jelom, lakoća poručivanja putem aplikacija... Razvoju kulture naručivanja doprineo je i kovid 19, zbog kog je porudžbina proletos bilo upola više nego inače.
Dostavljačka industrija raste. Restorani masovno pribegavaju isporučivanju hrane, pogotovo od kada je prošle godine pandemija korona virusa građane zatvorila u kuće, a ugostiteljima ispraznila lokale. Dostavljači obroka tada su raznosili tri porudžbine za sat vremena.
Kultura naručivanja u Srbiji
Iako se broj porudžbina vratio na dve po času s „popuštanjem“ mera, mnogi restorani nastavili su da isporučuju obroke, uglavnom putem aplikacija, a pojedini, novootvoreni, zasnovali su ceo svoj posao na dostavi. Osim hrane, danas se isporučuju čak i knjige, kozmetika, lekovi...
Osim hrane, danas se isporučuju čak i knjige, kozmetika, lekovi...
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Osnivač Udruženja ugostitelja Srbije Mladen Stojanović kaže da aplikacije za dostavu hrane podstiču rast ugostiteljstva, jer mušterijama pružaju detaljan prikaz ugostiteljskih ponuda i omogućavaju brzo i lako poručivanje obroka, a restoranima povećavaju obim posla.
„Pandemija korona virusa je dosta doprinela tome, s obzirom na to da mnogo ljudi zbog zabrane kretanja ili iz sigurnosnih razloga ne posećuje restorane kao ranije. Dostavom je dosta povećan obim posla restoranskog osoblja. Potrebni su osoblje za pripremu hrane, dostavljači, ljudi koji se javljaju na telefon i primaju porudžbine... Tržište rada otvorilo je puno pozicija, što svima nama znači, da zapošljavamo i proširujemo ponudu“, ističe Stojanović za „Sputnjik“.
Na povećan obim dostava uticali su i „brz“ način života i nedostatak slobodnog vremena, dodaje Stojanović, zbog kojih je ljudima poručivanje hrane prešlo u naviku.
„S obzirom na to da je ponuda proširena, vlasnici restorana i poslodavci su to iskoristili da koriguju cene u svoju korist. Budimo realni, sve to košta, da li će vam neko drugi pripremiti ili vi sami. Cene su pristupačne, a sve je vrlo dostupno“, predočava Stojanović.
Hrana „na klik“ od trpeze
Izvor „Sputnjika“ koji se bavi dostavom obroka u Beogradu otkriva nam da hranu obično poručuju mlađi ljudi, starosti od 18 do 35 godina. Najtraženija hrana su burgeri, potom pice, zatim jela od piletine i palačinke. Prosečna cena porudžbine je 1.250 dinara, računajući i dostavu.
Beograđani hranu poručuju za sva tri glavna obroka dnevno, a posebno za večeru. Dostavljači najviše posla imaju od 8 do 10 sati, zatim od 15 do 17 i od 21 do 23 časa. Najčešće naručuju ljudi koji žive u Starom gradu i na Novom Beogradu, potom Voždovcu, Karaburmi i u Mirijevu.
Obroke obično poručuju mlađi ljudi, starosti od 18 do 35 godina. Najtraženija hrana su burgeri, potom pice, zatim jela od piletine i palačinke.
© Foto : Pixabay
Marko R. iz Beograda, koji zbog situacije s korona virusom radi od kuće, poručuje hranu uglavnom u toku radnog vremena, jer tada, zbog obaveza, ne može sam da je spremi. Kako kaže, obroke je pre pandemije naručivao povremeno, a danas to čini oko tri puta nedeljno.
„S aplikacijama je izbor mnogo lakši. Bolje mi je da poručim preko aplikacije nego telefonom, što oduzima više vremena. Ovako samo nađem u jelovniku šta hoću, znam da će mi hrana doći za sat vremena, mogu da platim karticom, što je veoma bitno. Dosta je promenjena paradigma poslovanja dostavljača, što meni odgovara“, napominje Marko.
On obično poručuje kuvana jela i roštilj. Naručivanje mu je prešlo u naviku, pa ponekad poruči hranu i kada to nije neophodno. Zbog učestalog naručivanja mesečno troši više novca nego ranije, ali razlika, kaže, nije značajna.
„Živim sam i obezbeđujem hranu samo za sebe. U takvoj situaciji, jedan obrok za jednu osobu ne košta drastično više kada ga naručite nego kada ga spremite sami. Dostava ne obezbeđuje samo hranu. Ona vam štedi vreme, pa dan možete da isplanirate na drugi način. Ako to vrednujete više nego vreme koje provodite u kuhinji spremajući hranu, onda se isplati“, rezonuje Marko.
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Republičkog zavoda za statistiku, prosečna mesečna zarada u Srbiji je 65.070 dinara. Prosečna mesečna potrošačka korpa je skoro 76.500, a minimalna oko 39.500 dinara.
