https://lat.sputnikportal.rs/20211009/od-evrope-bez-granica-do-evrope-sa-bodljikavim-zicama-1130532850.html
Od Evrope bez granica do Evrope sa bodljikavim žicama
Od Evrope bez granica do Evrope sa bodljikavim žicama
Sputnik Srbija
Intervencionistička zapadna politika izrodila je migrantske krize, a NATO i EU sada žanju ono što su posejali. Otuda se od Evrope bez granica došlo do Evrope sa... 09.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-09T22:20+0200
2021-10-09T22:20+0200
2021-10-09T22:20+0200
svet
evropska unija (eu)
nato
brisel
migrantska kriza
zatvaranje granice
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110113/63/1101136300_0:0:2048:1152_1920x0_80_0_0_d57f3fe7d19914fdbaf48d1ced3186d5.jpg
Naime, ministri spoljnih poslova Poljske, Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Danske, Estonije, Grčke, Mađarske, Litvanije, Letonije i Slovačke naveli su u pismu Evropskoj komisiji da „postoje pokušaji da se ilegalne migracije politički instrumentalizuju“, a da su se „fizičke barijere pokazale kao efikasna zaštita granice koja služi interesima cele EU, a ne samo članicama koje su zemlje ulaska“, te da bi na granicama trebalo podići zidove i ograde koje bi EU trebalo prioritetno da finansira, navodi EU obzerver.Bodljikave žicePrema Pavićevim rečima, interesantno je da potpisnice ovog zahteva ni približno ne predstavljaju celu Evropsku uniju i da je reč o, uslovno rečeno, manje značajnim državama-članicama.„Zna se ko su najznačajniji članovi EU – Francuska, Nemačka , Holandija, bogate zemlje Zapadne Evrope, a one nisu među državama koje stoje iza ovog pisma. Možda samo Austrija, ali ona je opet deo centralne Evrope. Tako da je ovde reč o zemljama centralne Evrope, novijim članicama plus Grčka, koje su više pogođene migrantskom krizom. Međutim, radi se o tome da one smatraju da za tu krizu nisu odgovorne, jer nisu oni bili ti koji su 2015. godine pozvali migrante da dođu, već je to učinila nemačka kancelarka Angela Merkel“, objašnjava Pavić.Interesantno je i to, dodaje naš sagovornik, što bi sve države-članice EU koje su uputile zahtev za podizanjem ograda na granicama, ipak volele da uđu u krug bogatih i moćnih u Evropskoj uniji, jer misle da tu teče med i mleko.„Međutim, ovo što se dešava je posledica postupaka tih bogatih klubova u EU, a još više u NATO-u kojima su oni rešili da pripadnu. NATO intervencije su najodgovornije za talase svih ovih migranatskih kriza koji zapljuskuju Evropu. To su posledice ljudske patnje i destrukcije koje je NATO naneo u Siriji, Libiji i Avganistanu, pa iako među ovih 12 državica ima zemalja koje su prema Srbiji prijateljski nastrojene, mora se primetiti da u njima nije bilo nekih velikih protesta protiv intervencija Alijanse. Ali, oni sada protestuju protiv posledica te pogubne intervencionističke zapadne politike, smatrajući da ne treba da plate cenu te politike“, ukazuje Pavić.„Liberalni talibani“ u BriseluOvakav zahtev, primećuje naš sagovornik, je sasvim očekivano naišao na protivljenje drugih članica EU.Sagovornik Sputnjika je mišljenja da ovaj zahtev neće biti usvojen na nivou EU.„Mislim da „liberalni talibani“ u Briselu to neće dozvoliti jer to ruši ceo njihov koncept otvorenih granica. Hrvatska je, na primer, dobila „ukor“ za tretman migranata na svojoj granici, a slično je prošla i Grčka. Jednostavno, Brisel je toliko daleko otišao u svojoj „probuđenosti“ u smislu da multi-kulti granice moraju da budu otvorene, protok ljudi slobodan, a svi koji su u nevolji moraju biti prihvaćeni, pa bi ukoliko izađe ovim zemljama u susret i dozvoli podizanje bodljikave žice na granicama EU išao protiv sopstvene ideološke matrice“, navodi Pavić.Pritisak neće statiSa druge strane, ističe politikolog, Brisel ima problem jer ovaj pritisak nezadovoljnih zemalja neće stati.„Javno mnjenje u ovim državama - članicama, ali i u bogatijim zemljama koje su podsticale migraciju, sve je više protiv prihvatanja migranata. Tako da je ovo samo još jedan kamen spoticanja unutar EU, još jedan povod za neke nove razdore i to ne može da se „ispegla“, jer su pogledi na svet dijametralno suprotni, a „liberalni talibani“ u Briselu sasvim sigurno nemaju iste ciljeve i viziju Evrope kakvu ima, recimo, Viktor Orban. Ovi prvi imaju viziju Evrope koja za 50 godina više neće ni biti evropska, biće neka nova Evropa pomešanih, međusobno sukobljenih kultura kojima bi ovi u Briselu da upravljaju, dok su Orban, zemlje Višegradske grupe i Austrija više za povratak nekim evropskim vrednostima, da Evropa ipak ostane kontinent Evropljana koji tu imaju hiljadugodišnje korene“, zaključuje Aleksandar Pavić.
brisel
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
eu, granice, migranti, nato
eu, granice, migranti, nato
Od Evrope bez granica do Evrope sa bodljikavim žicama
Intervencionistička zapadna politika izrodila je migrantske krize, a NATO i EU sada žanju ono što su posejali. Otuda se od Evrope bez granica došlo do Evrope sa bodljikavim žicama, ocenjuje politikolog Aleksandar Pavić povodom zahteva dvanaest članica EU da se podigne zid ili bodljikava žica na granicama Unije kako bi se sprečio ulazak migranata.
Naime, ministri spoljnih poslova Poljske, Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Danske, Estonije, Grčke, Mađarske, Litvanije, Letonije i Slovačke naveli su u pismu Evropskoj komisiji da „postoje pokušaji da se ilegalne migracije politički instrumentalizuju“, a da su se „fizičke barijere pokazale kao efikasna zaštita granice koja služi interesima cele EU, a ne samo članicama koje su zemlje ulaska“, te da bi na granicama trebalo podići zidove i ograde koje bi EU trebalo prioritetno da finansira, navodi EU obzerver.
Prema Pavićevim rečima, interesantno je da potpisnice
ovog zahteva ni približno ne predstavljaju celu Evropsku uniju i da je reč o, uslovno rečeno, manje značajnim državama-članicama.
„Zna se ko su najznačajniji članovi EU – Francuska, Nemačka , Holandija, bogate zemlje Zapadne Evrope, a one nisu među državama koje stoje iza ovog pisma. Možda samo Austrija, ali ona je opet deo centralne Evrope. Tako da je ovde reč o zemljama centralne Evrope, novijim članicama plus Grčka, koje su više pogođene migrantskom krizom. Međutim, radi se o tome da one smatraju da za tu krizu nisu odgovorne, jer nisu oni bili ti koji su 2015. godine pozvali migrante da dođu, već je to učinila nemačka kancelarka Angela Merkel“, objašnjava Pavić.
Interesantno je i to, dodaje naš sagovornik, što bi sve države-članice EU koje su uputile zahtev za podizanjem ograda na granicama, ipak volele da uđu u krug bogatih i moćnih u Evropskoj uniji, jer misle da tu teče med i mleko.
„Međutim, ovo što se dešava je posledica postupaka tih bogatih klubova u EU, a još više u NATO-u kojima su oni rešili da pripadnu. NATO intervencije su najodgovornije za talase svih ovih migranatskih kriza koji zapljuskuju Evropu. To su posledice ljudske patnje i destrukcije koje je NATO naneo u Siriji, Libiji i Avganistanu, pa iako među ovih 12 državica ima zemalja koje su prema Srbiji prijateljski nastrojene, mora se primetiti da u njima nije bilo nekih velikih protesta protiv intervencija Alijanse. Ali, oni sada protestuju protiv posledica te pogubne intervencionističke zapadne politike, smatrajući da ne treba da plate cenu te politike“, ukazuje Pavić.
„Liberalni talibani“ u Briselu
Ovakav zahtev, primećuje naš sagovornik, je sasvim očekivano naišao na protivljenje drugih članica EU.
„Zanimljivo je da se tome protivi Hrvatska, a mislim da razlog najviše leži u tome što oni neće da žicom ili zidom odvoje Hrvate u Bosni i Hercegovini od Hrvatske. Dakle, svako tu gleda neki svoj interes, kako zemlje koje stoje iza ovog zahteva, tako i one koje su protiv ograda na granicama. U tom smislu Mađarska i može da se razume jer Orban ima neka ideološka opredeljenja i protivi se migracijama i tim kvaziliberalnim vrednostima, ali Mađarska je članica i EU i NATO pakta, pa iako je i ona bila deo problema, sada vidimo da protestuje zbog posledica koje su nastale. Tako da i tu ima malo licemerja, jer oni sada zapravo odbijaju da žanju ono što su sami posejali“, kategoričan je Pavić.
Sagovornik Sputnjika je mišljenja da ovaj zahtev neće biti usvojen na nivou EU.
„Mislim da
„liberalni talibani“ u Briselu to neće dozvoliti jer to ruši ceo njihov koncept otvorenih granica. Hrvatska je, na primer, dobila „ukor“ za tretman migranata na svojoj granici, a slično je prošla i Grčka. Jednostavno, Brisel je toliko daleko otišao u svojoj „probuđenosti“ u smislu da multi-kulti granice moraju da budu otvorene, protok ljudi slobodan, a svi koji su u nevolji moraju biti prihvaćeni, pa bi ukoliko izađe ovim zemljama u susret i dozvoli podizanje
bodljikave žice na granicama EU išao protiv sopstvene ideološke matrice“, navodi Pavić.
Sa druge strane, ističe politikolog, Brisel ima problem jer ovaj pritisak nezadovoljnih zemalja neće stati.
„Javno mnjenje u ovim državama - članicama, ali i u bogatijim zemljama koje su podsticale migraciju, sve je više protiv prihvatanja migranata. Tako da je ovo samo još jedan kamen spoticanja unutar EU, još jedan povod za neke nove razdore i to ne može da se „ispegla“, jer su pogledi na svet dijametralno suprotni, a „liberalni talibani“ u Briselu sasvim sigurno nemaju iste ciljeve i viziju Evrope kakvu ima, recimo, Viktor Orban. Ovi prvi imaju viziju Evrope koja za 50 godina više neće ni biti evropska, biće neka nova Evropa pomešanih, međusobno sukobljenih kultura kojima bi ovi u Briselu da upravljaju, dok su
Orban, zemlje Višegradske grupe i Austrija više za povratak nekim evropskim vrednostima, da Evropa ipak ostane kontinent Evropljana koji tu imaju hiljadugodišnje korene“, zaključuje Aleksandar Pavić.
