https://lat.sputnikportal.rs/20211009/nema-povratka-svi-giganti-imaju-svoj-kraj---i-fejsbukov-je-poceo-video-1130512262.html
Nema povratka: Svi giganti imaju svoj kraj - i Fejsbukov je počeo /video/
Nema povratka: Svi giganti imaju svoj kraj - i Fejsbukov je počeo /video/
Sputnik Srbija
Kad bi Fejsbuk bio država, bio bi najmnogoljudnija na planeti sa dve i po milijarde, koliko ima pretplatnika. Zato i smeta dubokoj državi, ne samo američkoj, i... 09.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-09T19:10+0200
2021-10-09T19:10+0200
2022-08-07T18:18+0200
svet
svet
analize i mišljenja
društvene mreže
stanko crnobrnja
svet sa sputnjikom
svet – politika
nauka i tehnologija
haos na internetu i pad društvenih mreža
fejsbuk
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/08/1130512022_0:228:3073:1956_1920x0_80_0_0_f0ab1e0bea1f5009511aac81685572ba.jpg
U tradiciji je američkog društva da su svi komunikacioni giganti dolazili u situaciju da se proglase za monopole, za pretnju demokratiji i da moraju da se rasparčaju, a Fejsbuk je upravo sada u toj fazi, kaže Crnobrnja, profesor Fakulteta za medije i komunikaciju, komentarišući ovonedeljni šestočasovni prekid rada Fejsbuka i njegovih servisa.„Proglašava se da on mora da se rasparča u zasebne korporacije, a onda će i demokratija biti zadovoljena, duboka država će moći to sve lakše da kontroliše“, navodi profesor u emisiji Svet sa Sputnjikom.Antimonopolski udar na FejsbukU prilog svojoj tezi on navodi da je jedan od senatora tokom svedočenja uzbunjivača iz Fejsbuka Frensis Hogen uporedio situaciju sa nekadašnjim udarom na američku duvansku industriju, koja je svojevremeno bila jako moćna. Podseća i da se Hogenova koncentrisala na tri stvari u delovanju Fejsbuka: da štetno deluje na decu i omladinu, seje razdor i slabi demokratiju.Među korisnicima pad Fejsbuka doživljen je maltene kao „digitalna apokalipsa“, a odmah su počele da se šire i brojne teorije zavere - jedna od njih je da je Fejsbuk sam oborio svoje servise da bi otklonio uočene greške. Prema zvaničnoj verziji, radilo se o nenamernoj grešci prilikom konfiguracione promene u koordinaciji mrežnog saobraćaja između centara za obradu podataka.Šestočasovni poremećaj u radu Fejsbuka dogodio se u danu kad je objavljen intervju uzbunjivača i bivše menadžerke kompanije Frensis Hogen koja je ustvrdila da firma stavlja interese profita iznad interesa javnosti, te da je, između ostalog, znao za štetno dejstvo Instagrama na mlade, posebno devojke, a da ništa nije preduzeo. Pozvala je Kongres da zahteva od Fejsbuka da napravi promene, dok su mejnstrim mediji plasirali tezu da je došlo vreme da se promene zakoni koji daju previše slobode društvenim mrežama.Po mišljenju Crnobrnje, sve ovo pokazuje da je cilj da se dokaže da Fejsbuk zloupotrebljava korisnike i „valja se“ u pravcu nekog novog pokušaja antimonopolskog udara.„Tako su svojevremeno rasturili i radiotelevizijsku difuziju, pa i kinematografiju. Amerika ima ogromno iskustvo u razbijanju vertikalnih integracija: kako jedan mediji naraste do mere da ugrožava demokratiju, a ne tržište i kapital, počinje da se razgrađuje njegova moć“, objašnjava Crnobrnja.Snouden je „izdajnik“ a uzbunjivač iz Fejsbuka svedoči u SenatuVojislav Rodić, IT konsultant i direktor preduzeća „I Net“, ukazuje da najnovija dešavanja vezana za Fejsbuk nisu neočekivana. U decembru 2020. godine 48 američkih država podnosi antimonopolsku tužbu protiv Fejsbuka.Zatim se pojavila Hogenova, koja sa 37 godina ima dugo iskustvo u Silicijumskoj dolini, a pre dve godine primljena je u Fejsbukov tim koji je trebalo da se bavi problemima uticaja društvenih mreža.Njena svedočenja kao uzbunjivača nedavno je u nastavcima objavio „Vol strit džornal“, a tim povodom Hogenovu su čak poredili s Edvardom Snoudenom. Rodić, međutim, primećuje da je Snouden progonjen kao izdajnik dok je ona dobila status zaštićenog uzbunjivača a zatim i s odobravanjem dočekana na svedočenju u Senatu.Sada imamo situaciju u kojoj je s jedne strane država a s druge kompanija teška 1.000 milijardi dolara i tu prirodno postoji interesni sukob, jer je svakoj državi jedan od zadataka regulacija, kaže Rodić na pitanje da li država pokušava da disciplinuje Fejsbuk.Pandemija je, dodaje Crnobrnja, pokrenula proces temeljnog menjanja planete.„Bilo bi dobro da shvatimo da je taj proces nepovratan i da ne treba previše očekivati da će se internet vratiti u neko zlatno vreme kad je bio slobodan. Sad se to menja. Francuski predsednik Emanuel Makron je rekao – mediji su poruka. Poruka interneta je bila apsolutna medijska sloboda, ali ta poruka nije odgovarala dubokim državama. Na sceni je ograničavanje ljudskih sloboda, a jedan od načina ograničavanja je reformatiranje mreža“, upozorava naš sagovornik.
https://lat.sputnikportal.rs/20211006/pokusaj-odbrane-u-1300-reci-vlasnik-fejsbuka-tvrdi-da-mu-profit-nije-vazniji-od-ljudi-1130441835.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211006/ogroman-skandal-koji-trese-fejsbuk-stigao-do-senata--i-nema-veze-sa-padom-mreza-1130441029.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211005/pouke-pada-fejsbuka-ovo-nije-nista-sta-bi-moglo-da-se-desi-1130428675.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, analize i mišljenja, društvene mreže, stanko crnobrnja, svet sa sputnjikom, svet – politika, nauka i tehnologija, haos na internetu i pad društvenih mreža, fejsbuk
svet, analize i mišljenja, društvene mreže, stanko crnobrnja, svet sa sputnjikom, svet – politika, nauka i tehnologija, haos na internetu i pad društvenih mreža, fejsbuk
Nema povratka: Svi giganti imaju svoj kraj - i Fejsbukov je počeo /video/
19:10 09.10.2021 (Osveženo: 18:18 07.08.2022) Kad bi Fejsbuk bio država, bio bi najmnogoljudnija na planeti sa dve i po milijarde, koliko ima pretplatnika. Zato i smeta dubokoj državi, ne samo američkoj, i zato je, smatra profesor Stanko Crnobrnja, i počelo njegovo „raspakivanje“, slično nekadašnjem udaru na duvansku industriju, a sve sa ciljem da se lakše kontroliše.
U tradiciji je američkog društva da su svi komunikacioni giganti dolazili u situaciju da se proglase za
monopole, za pretnju demokratiji i da moraju da se rasparčaju, a
Fejsbuk je upravo sada u toj fazi, kaže Crnobrnja, profesor Fakulteta za medije i komunikaciju, komentarišući ovonedeljni
šestočasovni prekid rada Fejsbuka i njegovih servisa.
„Proglašava se da on mora da se rasparča u zasebne korporacije, a onda će i demokratija biti zadovoljena, duboka država će moći to sve lakše da kontroliše“, navodi profesor u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Antimonopolski udar na Fejsbuk
U prilog svojoj tezi on navodi da je jedan od senatora tokom
svedočenja uzbunjivača iz Fejsbuka Frensis Hogen uporedio situaciju sa nekadašnjim udarom na američku duvansku industriju, koja je svojevremeno bila jako moćna. Podseća i da se Hogenova koncentrisala na tri stvari u delovanju Fejsbuka: da štetno deluje na
decu i omladinu, seje razdor i slabi demokratiju.
Među korisnicima pad Fejsbuka doživljen je maltene kao
„digitalna apokalipsa“, a odmah su počele da se šire i brojne
teorije zavere - jedna od njih je da je Fejsbuk sam oborio svoje servise da bi otklonio uočene greške. Prema
zvaničnoj verziji, radilo se o nenamernoj grešci prilikom konfiguracione promene u koordinaciji mrežnog saobraćaja između centara za obradu podataka.
Šestočasovni poremećaj u radu Fejsbuka dogodio se u danu kad je objavljen intervju uzbunjivača i bivše menadžerke kompanije Frensis Hogen koja je ustvrdila da firma stavlja interese profita iznad interesa javnosti, te da je, između ostalog, znao za štetno dejstvo Instagrama na mlade, posebno devojke, a da ništa nije preduzeo. Pozvala je Kongres da zahteva od Fejsbuka da napravi promene, dok su mejnstrim mediji plasirali tezu da je došlo vreme da se promene zakoni koji daju previše slobode društvenim mrežama.
Po mišljenju Crnobrnje, sve ovo pokazuje da je cilj da se dokaže da Fejsbuk zloupotrebljava korisnike i „valja se“ u pravcu nekog novog pokušaja antimonopolskog udara.
„Tako su svojevremeno rasturili i radiotelevizijsku difuziju, pa i kinematografiju. Amerika ima ogromno iskustvo u razbijanju vertikalnih integracija: kako jedan mediji naraste do mere da ugrožava demokratiju, a ne tržište i kapital, počinje da se razgrađuje njegova moć“, objašnjava Crnobrnja.
Snouden je „izdajnik“ a uzbunjivač iz Fejsbuka svedoči u Senatu
Vojislav Rodić, IT konsultant i direktor preduzeća „I Net“, ukazuje da najnovija dešavanja vezana za Fejsbuk nisu neočekivana. U decembru 2020. godine 48 američkih država podnosi
antimonopolsku tužbu protiv Fejsbuka.
„To je prvi put da je država pokušala da pokaže mišiće prema korporaciji koja u ovom trenutku teška negde između 920 i 1000 milijardi dolara. Ta tužba pokazuje opšti konsenzus da nešto nije uredu sa Big tehom (tehnološkim gigantima)“, kaže Rodić, dodajući da je tužba propala jer nije sročena kako valja, ali da i kad bude uzeta na razmatranje to će biti proces koji će trajati godinama.
Zatim se pojavila Hogenova, koja sa 37 godina ima dugo iskustvo u Silicijumskoj dolini, a pre dve godine primljena je u Fejsbukov tim koji je trebalo da se bavi problemima uticaja društvenih mreža.
Njena svedočenja kao uzbunjivača nedavno je u nastavcima objavio „Vol strit džornal“, a tim povodom Hogenovu su čak poredili s Edvardom Snoudenom. Rodić, međutim, primećuje da je Snouden progonjen kao izdajnik dok je ona dobila status zaštićenog uzbunjivača a zatim i s odobravanjem dočekana na svedočenju u Senatu.
Sada imamo situaciju u kojoj je s jedne strane država a s druge kompanija teška 1.000 milijardi dolara i tu prirodno postoji interesni sukob, jer je svakoj državi jedan od zadataka regulacija, kaže Rodić na pitanje da li država pokušava da disciplinuje Fejsbuk.
Po mišljenju Stanka Crnobrnje, pod plaštom humanosti i priče o štetnom uticaju na mlade Senat šalje poruku suosnivaču Fejsbuka Marku Zakerbergu da „dođe momenat preokreta u kom se moćne kompanije prestrojavaju, milom ili silom“.
Pandemija je, dodaje Crnobrnja, pokrenula proces temeljnog menjanja planete.
„Bilo bi dobro da shvatimo da je taj proces nepovratan i da ne treba previše očekivati da će se internet vratiti u neko zlatno vreme kad je bio slobodan. Sad se to menja. Francuski predsednik Emanuel Makron je rekao – mediji su poruka. Poruka interneta je bila apsolutna medijska sloboda, ali ta poruka nije odgovarala dubokim državama. Na sceni je ograničavanje ljudskih sloboda, a jedan od načina ograničavanja je reformatiranje mreža“, upozorava naš sagovornik.
