https://lat.sputnikportal.rs/20211009/najmocniji-svih-vremena-prva-psiholoska-analiza-vladara-koji-je-potpuno-promenio-srbiju-video-1130512510.html
Najmoćniji svih vremena: Prva psihološka analiza vladara koji je potpuno promenio Srbiju /Video/
Najmoćniji svih vremena: Prva psihološka analiza vladara koji je potpuno promenio Srbiju /Video/
Sputnik Srbija
Cara Dušana vidimo samo kao banalnu silu, a promenio je Srbiju prateći vizantijski uzor i napravio revoluciju u položaju žene u porodici, nije dobio pravo... 09.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-09T18:06+0200
2021-10-09T18:06+0200
2021-10-10T13:28+0200
društvo
car dušan
psihoanaliza
kralj milutin
srbija – društvo
aleksandar misojčić
stefan dečanski
carica jelena
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/08/1130510099_0:148:500:429_1920x0_80_0_0_218fc825c0cd7c56699411837892c458.jpg
„GRAD - Psihobiografija cara Dušana“, ovo je naslov knjige porodičnog terapeuta kojoj se bavio analizom genograma Nemanjića. Porodični mit otkrio je odakle je snagu crpeo po mnogima najmoćniji Srbin svih vremena - Dušan Silni. Dušan Silni bez zasluženog mesta u srpskom mitu Koristeći istorijske izvore, autor je sagledao tri generacije Nemanjića, kako se to radi u porodičnoj psihoterapiji. Analizirao je jednog od najmoćnijih i najsurovijih vladara Srednjeg veka, Milutina Nemanjića, njegovog sina Stefana Dečanskog i unuka Dušana Silnog. Misojčić objašnjava koliko je sukob Milutina i Stefana ostavio traga na Dušana u najranijem detinjstvu, odredio ga kao budućeg moćnog vladara. „GRAD“ je zapravo Konstantinopolj, mesto u kome je car Dušan odrastao u izbegličkoj porodici, nakon što je deda iz Srbije proterao porodicu Stefana Dečanskog. „Hipotezirajući, došao sam do mog doživljaja da je zapravo deda Milutin bio lik sa kojim se Dušan mnogo više identifikovao, nego sa ocem. Taj sukob oca i dede je u velikoj meri obeležio Dušanovo rano detinjstvo i čini se rano ga približio ideji surovosti. Taj doživljaj da je porodično direktno pomešano sa dinastičkim, vladarskim, da nisu samo porodica, nego mnogo više od toga, bila je svest koju je Dušan rano imao. Čini se da je rastao u najbolji izdanak te porodice, kao da je gajen tako da pamti, a ne greši“, kaže Misojčić. Rastao kao izbeglica – fasciniran Carigradom On se posebno bavio činjenicom da je car Dušan rastao kao izbeglica, jer odrastanje u migracionoj porodici nosi posebne karakteristike, zbog razlike između porodične i socijalne kulture, trebao je da balansira, da zadrži identitet, a istovremeno da se uklopi u novu sredinu. Istovremeno, mali Dušan bio je fasciniran Carigradom. „Taj grad je sigurno bio duboko utkan u dečakove fantazije. Možemo samo da zamislimo kako je Konstantinopolj u tom momentu izgledao, on je bio glavni grad sveta u tom trenutku, možemo da zamislimo i kako je Milutinova Srbija tada izgledala, to je kontrast, i sudbina velikih da budu proterani tamo gde su mnogi želeli da budu. Sve što je sijalo na razne načine je privlačilo Dušana, ali nije bilo njegovo. Te rane dečje fantazije između ostalog bile su razlog njegove velike fascinacije vizantijskim uzorom koji je zaista pratio tokom svoje vladavine“. Zbog odnosa dede prema ocu, ideja kajanja, kada lako poveruješ, pa se prevariš, rano se utkala u njega. Dušan nije lako verovao, ali je verovao Jeleni, ženi koju je odabrao, na način na koji je birao svoje vojnike. Odabrao i nije pogrešio, kao što i sa vojnicima nije grešio. Presudan uticaj Jelene Bila je to bugarska princeza, jedna od najobrazovanijih žena svog vremena, dostojanstvena, pomalo pretenciozna, isto kao i Dušan, samo na njen način. Politički mudra i rečita, Jelena je vodila Dušanove bitke, pa čak i pod oklopom na bojnom polju, da bi ostvarila ambiciju i polako uticala na to da se njena reč vrlo jasno i glasno čuje na srpskom dvoru. „Pogledajte čuveni susret Dušana i Kantakuzina, tenzija između njih dvojice, da li će zajedno ili jedan protiv drugog. Tu su bila tri prestolonaslednika, dva cara i patrijarh i zamislite, Jelena prva uzima reč. To je fascinantno, porodični terapeut tu odmah prepozna ulogu žene u porodičnom sistemu. Ona je bila ravnopravni član Mletačke republike, kao i Dušan, i to nešto govori. Ima jedno pismo gde papa kaže, ako hoćeš nešto kod Srba da isposluješ, moraš da dođeš i do cara i do carice. To govori da je ona i te kako imala uticaj na Dušana, odnosno na političke prilike u to vreme“, objašnjava Misojčić. On dodaje da se u porodičnoj terapiji istražuju slabosti i snage nekog para, njihova snaga bio je isti kulturološki milje, dinastije su živele slično, ali i krv, Dušana je rodila Bugarka, a Jeleni je po majci baba bila Srpkinja. „Verujem da se kod njih desilo nešto suprotno od onoga što se dešava danas. Oni su izgradili dobar partnerski odnos iz koga se rodila emocionalnost. U današnje vreme povuku nas emocije, afektivitet, strast, tek kada uđemo u odnos uočimo određene razlike koje su nekad i nepremostive. Jelena je morala biti strpljiva sa Dušanom, njen uticaj je polako rastao, dokle god je bila na političkoj sceni imala je sve veći uticaj“. Vizantija kao veliki uzor Aleksandar Misojčić ističe važnost činjenice da je car Dušan u reformama sledio vizantijski uzor, to povezuje sa ranom fascinacijom Vizantijom i Gradom, ali dodaje da je imao ambivalentan odnos prema autoritetima, divio im se, ali ih nije preterano poštovao. Ambivalentan odnos, smatra, i mi danas imamo prema jednoj od najvećih ličnosti nacionalne istorije. On kaže da je današnji mit o Dušanu pomeren, da srpski car nema mesto koje zaslužuje. „Da li naša deca idu u crkvu Svetog Marka da vide gde su mošti jednog od pet careva koje je Evropa imala u to vreme? Kako se nama kao narodu desilo da neki drugi vladari, ne kažem nezasluženo, zauzmu nacionalni mit? Zamišljanje Dušana danas kroz banalnu silu i teritoriju vrlo je pojednostavljeno. Nemanjići, da bi vladali, prvo su morali da pobede svoje, kaže autor psihobiografije. On podseća da je jedini koji nije pobedio da bi dobio krunu, već je nasledio, bio njegov sin Uroš, simbolično, njegov lak dolazak na vlast bio je i kraj dinastije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
car dušan, dušan silni, psihoanaliza, knjiga, aleksandar misojčić, kralj milutin, stefan dečanski, carica jelena, car dušan, dušan silni, psihoanaliza, aleksandar misojčić, kralj milutin, stefan dečanski, carica jelena,
car dušan, dušan silni, psihoanaliza, knjiga, aleksandar misojčić, kralj milutin, stefan dečanski, carica jelena, car dušan, dušan silni, psihoanaliza, aleksandar misojčić, kralj milutin, stefan dečanski, carica jelena,
Najmoćniji svih vremena: Prva psihološka analiza vladara koji je potpuno promenio Srbiju /Video/
18:06 09.10.2021 (Osveženo: 13:28 10.10.2021) Cara Dušana vidimo samo kao banalnu silu, a promenio je Srbiju prateći vizantijski uzor i napravio revoluciju u položaju žene u porodici, nije dobio pravo mesto u nacionalnom mitu, kaže za Sputnjik psihijatar Aleksandar Misojčić, autor psihobiografije cara Dušana Silnog, suverena koji je vladao najvećom teritorijom koju je Srbija ikada imala.
„GRAD - Psihobiografija cara Dušana“, ovo je naslov knjige porodičnog terapeuta kojoj se bavio analizom genograma Nemanjića. Porodični mit otkrio je odakle je snagu crpeo po mnogima najmoćniji Srbin svih vremena - Dušan Silni.
Dušan Silni bez zasluženog mesta u srpskom mitu
Koristeći istorijske izvore, autor je sagledao tri generacije Nemanjića, kako se to radi u porodičnoj psihoterapiji. Analizirao je jednog od najmoćnijih i najsurovijih vladara Srednjeg veka, Milutina Nemanjića, njegovog sina Stefana Dečanskog i unuka Dušana Silnog.
Misojčić objašnjava koliko je sukob Milutina i Stefana ostavio traga na Dušana u najranijem detinjstvu, odredio ga kao budućeg moćnog vladara. „GRAD“ je zapravo Konstantinopolj, mesto u kome je car Dušan odrastao u izbegličkoj porodici, nakon što je deda iz Srbije proterao porodicu Stefana Dečanskog.
„Hipotezirajući, došao sam do mog doživljaja da je zapravo deda Milutin bio lik sa kojim se Dušan mnogo više identifikovao, nego sa ocem. Taj sukob oca i dede je u velikoj meri obeležio Dušanovo rano detinjstvo i čini se rano ga približio ideji surovosti. Taj doživljaj da je porodično direktno pomešano sa dinastičkim, vladarskim, da nisu samo porodica, nego mnogo više od toga, bila je svest koju je Dušan rano imao. Čini se da je rastao u najbolji izdanak te porodice, kao da je gajen tako da pamti, a ne greši“, kaže Misojčić.
Rastao kao izbeglica – fasciniran Carigradom
On se posebno bavio činjenicom da je car Dušan rastao kao izbeglica, jer odrastanje u migracionoj porodici nosi posebne karakteristike, zbog razlike između porodične i socijalne kulture, trebao je da balansira, da zadrži identitet, a istovremeno da se uklopi u novu sredinu. Istovremeno, mali Dušan bio je fasciniran Carigradom.
„Taj grad je sigurno bio duboko utkan u dečakove fantazije. Možemo samo da zamislimo kako je Konstantinopolj u tom momentu izgledao, on je bio glavni grad sveta u tom trenutku, možemo da zamislimo i kako je Milutinova Srbija tada izgledala, to je kontrast, i sudbina velikih da budu proterani tamo gde su mnogi želeli da budu. Sve što je sijalo na razne načine je privlačilo Dušana, ali nije bilo njegovo. Te rane dečje fantazije između ostalog bile su razlog njegove velike fascinacije vizantijskim uzorom koji je zaista pratio tokom svoje vladavine“.
Zbog odnosa dede prema ocu, ideja kajanja, kada lako poveruješ, pa se prevariš, rano se utkala u njega. Dušan nije lako verovao, ali je verovao Jeleni, ženi koju je odabrao, na način na koji je birao svoje vojnike. Odabrao i nije pogrešio, kao što i sa vojnicima nije grešio.
Bila je to bugarska princeza, jedna od najobrazovanijih žena svog vremena, dostojanstvena, pomalo pretenciozna, isto kao i Dušan, samo na njen način. Politički mudra i rečita, Jelena je vodila Dušanove bitke, pa čak i pod oklopom na bojnom polju, da bi ostvarila ambiciju i polako uticala na to da se njena reč vrlo jasno i glasno čuje na srpskom dvoru.
„Pogledajte čuveni susret Dušana i Kantakuzina, tenzija između njih dvojice, da li će zajedno ili jedan protiv drugog. Tu su bila tri prestolonaslednika, dva cara i patrijarh i zamislite, Jelena prva uzima reč. To je fascinantno, porodični terapeut tu odmah prepozna ulogu žene u porodičnom sistemu. Ona je bila ravnopravni član Mletačke republike, kao i Dušan, i to nešto govori. Ima jedno pismo gde papa kaže, ako hoćeš nešto kod Srba da isposluješ, moraš da dođeš i do cara i do carice. To govori da je ona i te kako imala uticaj na Dušana, odnosno na političke prilike u to vreme“, objašnjava Misojčić.
On dodaje da se u porodičnoj terapiji istražuju slabosti i snage nekog para, njihova snaga bio je isti kulturološki milje, dinastije su živele slično, ali i krv, Dušana je rodila Bugarka, a Jeleni je po majci baba bila Srpkinja.
„Verujem da se kod njih desilo nešto suprotno od onoga što se dešava danas. Oni su izgradili dobar partnerski odnos iz koga se rodila emocionalnost. U današnje vreme povuku nas emocije, afektivitet, strast, tek kada uđemo u odnos uočimo određene razlike koje su nekad i nepremostive. Jelena je morala biti strpljiva sa Dušanom, njen uticaj je polako rastao, dokle god je bila na političkoj sceni imala je sve veći uticaj“.
Vizantija kao veliki uzor
Aleksandar Misojčić ističe važnost činjenice da je car Dušan u reformama sledio vizantijski uzor, to povezuje sa ranom fascinacijom Vizantijom i Gradom, ali dodaje da je imao ambivalentan odnos prema autoritetima, divio im se, ali ih nije preterano poštovao.
Ambivalentan odnos, smatra, i mi danas imamo prema jednoj od najvećih ličnosti nacionalne istorije. On kaže da je današnji mit o Dušanu pomeren, da srpski car nema mesto koje zaslužuje.
„Da li naša deca idu u crkvu Svetog Marka da vide gde su mošti jednog od pet careva koje je Evropa imala u to vreme? Kako se nama kao narodu desilo da neki drugi vladari, ne kažem nezasluženo, zauzmu nacionalni mit? Zamišljanje Dušana danas kroz banalnu silu i teritoriju vrlo je pojednostavljeno. Nemanjići, da bi vladali, prvo su morali da pobede svoje, kaže autor psihobiografije.
On podseća da je jedini koji nije pobedio da bi dobio krunu, već je nasledio, bio njegov sin Uroš, simbolično, njegov lak dolazak na vlast bio je i kraj dinastije.
