https://lat.sputnikportal.rs/20211009/mogu-li-talibani-raspaliti-buktinju-sirom-azije-1130423696.html
Mogu li talibani raspaliti buktinju širom Azije
Mogu li talibani raspaliti buktinju širom Azije
Sputnik Srbija
Još je rano za ocene stvarnog učinka talibana na vlasti u Avganistanu, ali za sada nema mnogo osnova za optimizam u pogledu razvoja situacije u toj zemlji... 09.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-09T20:58+0200
2021-10-09T20:58+0200
2021-10-09T20:58+0200
svet
evropska unija (eu)
avganistan
sad
talibani
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/09/1129679528_0:0:3027:1703_1920x0_80_0_0_45f5681cea536ef52e8a18791a7f5bd0.jpg
Ovako bivši ambasador, novinar Dragan Bisenić, gleda na situaciju u Avganistanu u kome su pre nešto više od mesec dana, sa povlačenjem američkih trupa, na vlast došli talibani (organizacija zabranjena u Rusiji).Kako kaže, neosporno je da su do sada talibani proglasili Islamski emirat Avganistan i da je to sada jedna nepriznata država koja se suočava sa brojnim problemima.Potencijalna buktinja u Aziji„Skoro mesec dana posle preuzimanja vlasti mnoge mere, životno važne za funkcionisanje zemlje, kasne, dok su se talibani, čini se, radije usmerili na uobličavanje doslednog islamskog karaktera zemlje, prema njihovom shvatanju i tumačenju. To je, inače, bila karakteristika svih tih revolucionarnih organizacija političkog islama tokom Arapskog proleća, koje su se pre fokusirale na, recimo, kakve žene treba da imaju frizure, nego na to kako da uprave efikasno funkcionišu. U tom smislu ni talibani nisu izuzetak, ali Avganistan je specifična zemlja koja svoje brojne probleme može ili će moći da reši samo putem efikasne vlasti i neizostavne međunarodne pomoći“, kaže Bisenić.Prema njegovim rečima, od dolaska talibana na vlast cene hrane su porasle za više od 50 odsto, ali su avganistanska sredstva od oko 9 milijardi dolara ostala zamrznuta, pa je finansijski sistem gotovo paralizovan jer niko ne može da podigne svoj novac. Taj novac se, dodaje Bisenić, nalazi u američkim bankama, a američka strana je jasno rekla da će odmrznuti novac samo ukoliko talibani budu ispunjavali određene uslove.„Pred kolapsom je i zdravstveni sistem koji se takođe u velikoj meri oslanjao na međunarodnu pomoć, a zemlja bi mogla da ostane i bez električne energije jer polovinu svojih potreba podmiruje uvozom iz centralno-azijskih država kojima dosadašnje isporuke električne energije nisu plaćene. U zemlji se ne prikupljaju ni uplate od utrošene električne energije, pa stoga nema ni sredstava odakle bi se utrošene i buduće porudžbine platile. Otuda je i došla ocena evropskog predstavnika za spoljnu politiku Žozepa Borelja da se Avganistan suočava sa kolapsom celokupnog društvenog i ekonomskog sistema i da sve to može da se pretvori u veliku humanitarnu katastrofu“, objašnjava Bisenić i dodaje da je Borelj takođe ponovio zahtev da talibani treba da ispune određene uslove kako bi dobili međunarodnu podršku i izbegli najgori scenario.Stvaranje „istinskog islamskog okruženja“On napominje da je od dolaska talibana na vlast Evropska unija povećala humanitarnu pomoć Avganistanu, ali je zaustavila celokupnu razvojnu pomoć, a ovo je bio potez i drugih zemalja i Svetske banke.„U cilju izbegavanja najgoreg scenarija u Avganistanu održavaju se sastanci u Dohi, uz katarsko posredovanje. Međutim, sa američke strane se ističe da talibani nisu ispunili odredbe sporazuma iz Dohe. Reč je o sedam tačaka sporazuma od kojih je jedino ispunjeno da se ne napadaju američke trupe, dok talibani, na primer, nisu obrazovali otvorenu i inkluzivnu vladu, što od njih očekuju sve zemlje koje su uključene u rešavanje pitanja krize u ovoj zemlji, poput Kine i Rusije. Takođe, Amerikanci tvrde da talibani nisu prekinuli sve svoje odnose sa Al kaidom“, navodi Bisenić.Talibanskim vlastima u Kabulu, primećuje naš sagovornik, na ruku ne idu ni restriktivni potezi usmereni ka ženama, kojima su zabranili da pohađaju univerzitet sve dok se ne stvori, kako oni kažu, „istinsko islamsko okruženje“, a restriktivni potezi usmereni su i prema medijima.„Očigledno je da oni žele da stvore islamski emirat koji će funkcionisati po svim njihovim pravilima, te da pritom neće biti važno da li će biti ispunjeni svi uslovi iz sporazuma u Dohi“, kaže bivši ambasador.Dodatnu uznemirenost unose i informacije o tome da su talibani na severu zemlje navodno uspostavili specijalni bataljon bombaša samoubica, kako bi zaštitili granice sa Kinom i Tadžikistanom.„To ne znači da je ovo jedinica koja automatski deluje kao odred samoubica, već predstavlja poslednje sredstvo koje svedoči o njihovoj odlučnosti da se ispuni određeni zadatak. Te jedinice naziv Laškar-e-Mansuri i već su delovale ovog leta u zauzimanju Bagrama i Kabula i pripadaju dvema drugim elitnim jedinicama, takozvanom „Crvenom bataljonu“ i bataljonu „Badr 313“ koje su najspremnije i najopremljenije jedinice avgansitanskih talibana“, kaže Bisenić.Kako će reagovati talibaniČinjenica je, ukazuje novinar, da međunarodna zajednica od talibana očekuje da ispune određene uslove, ali je pitanje da li će oni te poruke razumeti kao ucenu i uslovljavanje njihovog ponašanja, kao i da li će ih to oterati u pravcu suprotnom od onog da pognu glavu i prihvate ispunjenje zahteva koji se od njih traže.„To ćemo uskoro videti, jer je veliko pitanje i koliko je unutar sebe taj talibanski pokret koherentan i ujedinjen da bi uopšte bio u stanju da sprovodi jedinstvenu politiku. Problemi su veliki i nagomilani, a Avganistanu su potrebni, pre svega, finansijski resursi da bi postao funkcionalna zemlja. Ukoliko do stabilizacije ne dođe u veoma kratkom roku, kasnije će biti sve teže da se uspostavi ujednačen sistem vlasti u zemlji. U tom smislu, da ne budemo baš potpuni pesimisti, možemo reći da je situacija u Avganistanu u ovom trenutku osetljiva, na granici sa opasnom“, zaključuje Dragan Bisenić.
avganistan
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
avganistan, talibani, azija, sad, eu
avganistan, talibani, azija, sad, eu
Mogu li talibani raspaliti buktinju širom Azije
Još je rano za ocene stvarnog učinka talibana na vlasti u Avganistanu, ali za sada nema mnogo osnova za optimizam u pogledu razvoja situacije u toj zemlji. Ukoliko se Avganistan u kratkom roku ne stabilizuje, otvoriće se prostor za tinjanje različitih sporova i sukoba koji se kasnije mogu pretvoriti u pravu buktinju u centralnoj Aziji.
Ovako bivši ambasador, novinar Dragan Bisenić, gleda na situaciju u Avganistanu u kome su pre nešto više od mesec dana, sa povlačenjem američkih trupa, na vlast došli talibani (organizacija zabranjena u Rusiji).
Kako kaže, neosporno je da su do sada talibani proglasili Islamski emirat Avganistan i da je to sada jedna nepriznata država koja se suočava sa brojnim problemima.
Potencijalna buktinja u Aziji
„Skoro mesec dana posle preuzimanja vlasti mnoge mere, životno važne za funkcionisanje zemlje, kasne, dok su se talibani, čini se, radije usmerili na uobličavanje doslednog islamskog karaktera zemlje, prema njihovom shvatanju i tumačenju. To je, inače, bila karakteristika svih tih revolucionarnih organizacija političkog islama tokom Arapskog proleća, koje su se pre fokusirale na, recimo, kakve žene treba da imaju frizure, nego na to kako da uprave efikasno funkcionišu. U tom smislu ni talibani nisu izuzetak, ali Avganistan je specifična zemlja koja svoje brojne probleme može ili će moći da reši samo putem efikasne vlasti i neizostavne međunarodne pomoći“, kaže Bisenić.
Prema njegovim rečima, od dolaska talibana na vlast cene hrane su porasle za više od 50 odsto, ali su avganistanska sredstva od oko 9 milijardi dolara ostala zamrznuta, pa je finansijski sistem gotovo paralizovan jer niko ne može da podigne svoj novac. Taj novac se, dodaje Bisenić, nalazi u američkim bankama, a američka strana je jasno rekla da će odmrznuti novac samo ukoliko talibani budu ispunjavali određene uslove.
„Pred kolapsom je i zdravstveni sistem koji se takođe u velikoj meri oslanjao na međunarodnu pomoć, a zemlja bi mogla da ostane i bez električne energije jer polovinu svojih potreba podmiruje uvozom iz centralno-azijskih država kojima dosadašnje isporuke električne energije nisu plaćene. U zemlji se ne prikupljaju ni uplate od utrošene električne energije, pa stoga nema ni sredstava odakle bi se utrošene i buduće porudžbine platile. Otuda je i došla ocena evropskog predstavnika za spoljnu politiku
Žozepa Borelja da se Avganistan suočava sa kolapsom celokupnog društvenog i ekonomskog sistema i da sve to može da se pretvori u veliku humanitarnu katastrofu“, objašnjava Bisenić i dodaje da je Borelj takođe ponovio zahtev da talibani treba da ispune određene uslove kako bi dobili međunarodnu podršku i izbegli najgori scenario.
Stvaranje „istinskog islamskog okruženja“
On napominje da je od dolaska talibana na vlast Evropska unija povećala humanitarnu pomoć Avganistanu, ali je zaustavila celokupnu razvojnu pomoć, a ovo je bio potez i drugih zemalja i Svetske banke.
„U cilju izbegavanja najgoreg scenarija u Avganistanu održavaju se sastanci u Dohi, uz katarsko posredovanje. Međutim, sa američke strane se ističe da talibani nisu ispunili odredbe sporazuma iz Dohe. Reč je o sedam tačaka sporazuma od kojih je jedino ispunjeno da se ne napadaju američke trupe, dok talibani, na primer, nisu obrazovali otvorenu i inkluzivnu vladu, što od njih očekuju sve zemlje koje su uključene u rešavanje pitanja krize u ovoj zemlji, poput Kine i
Rusije. Takođe, Amerikanci tvrde da talibani nisu prekinuli sve svoje odnose sa Al kaidom“, navodi Bisenić.
Talibanskim vlastima u Kabulu, primećuje naš sagovornik, na ruku ne idu ni restriktivni potezi usmereni ka ženama, kojima su zabranili da pohađaju univerzitet sve dok se ne stvori, kako oni kažu, „istinsko islamsko okruženje“, a restriktivni potezi usmereni su i prema medijima.
„Očigledno je da oni žele da stvore islamski emirat koji će funkcionisati po svim njihovim pravilima, te da pritom neće biti važno da li će biti ispunjeni svi uslovi iz sporazuma u Dohi“, kaže bivši ambasador.
Dodatnu uznemirenost unose i informacije o tome da su talibani na severu zemlje navodno uspostavili
specijalni bataljon bombaša samoubica, kako bi zaštitili granice sa Kinom i Tadžikistanom.
„To ne znači da je ovo jedinica koja automatski deluje kao odred samoubica, već predstavlja poslednje sredstvo koje svedoči o njihovoj odlučnosti da se ispuni određeni zadatak. Te jedinice naziv Laškar-e-Mansuri i već su delovale ovog leta u zauzimanju Bagrama i Kabula i pripadaju dvema drugim elitnim jedinicama, takozvanom „Crvenom bataljonu“ i bataljonu „Badr 313“ koje su najspremnije i najopremljenije jedinice avgansitanskih talibana“, kaže Bisenić.
Kako će reagovati talibani
Činjenica je, ukazuje novinar, da međunarodna zajednica od talibana očekuje da ispune određene uslove, ali je pitanje da li će oni te poruke razumeti kao ucenu i uslovljavanje njihovog ponašanja, kao i da li će ih to oterati u pravcu suprotnom od onog da pognu glavu i prihvate ispunjenje zahteva koji se od njih traže.
„To ćemo uskoro videti, jer je veliko pitanje i koliko je unutar sebe taj talibanski pokret koherentan i ujedinjen da bi uopšte bio u stanju da sprovodi jedinstvenu politiku. Problemi su veliki i nagomilani, a Avganistanu su potrebni, pre svega, finansijski resursi da bi postao funkcionalna zemlja. Ukoliko do stabilizacije ne dođe u veoma kratkom roku, kasnije će biti sve teže da se uspostavi ujednačen sistem vlasti u zemlji. U tom smislu, da ne budemo baš potpuni pesimisti, možemo reći da je situacija u Avganistanu u ovom trenutku osetljiva, na granici sa opasnom“, zaključuje Dragan Bisenić.
