Srpski svet napadnut od antisrpskog polusveta
© Sputnik / Nikola Joksimović
Pratite nas
Termin „srpski svet“ napadnut je i o njemu je počelo da se govori kao velikoj regionalnoj pretnji iako je još uvek je nedefinisan. U tome se prepoznaje jedna od karakteristika „polusveta“, naviklog da sudove donosi ne na osnovu činjenica, nego vođen poluinformacijama i instiktivno.
Ovako je na tribini pod nazivom „Sloboda i samostalnost Republike Srpske“, održanoj u Beogradu, o ideji srpskog sveta govorio politikolog Dušan Proroković.
Srpski svet i polusvet
„Razloge za ovu antisrpsku histeriju treba tražiti na nekoliko strana, to je poseban fenomen. Ambijent za razvoj takvog diskursa dugo je pripreman, često i uprkos pokušajima srpske strane da se otvorena pitanja rešavaju, a tenzije smiruju“, istakao je Proroković.
Dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosti Predrag Ćeranić smatra da ovaj termin smeta „bosanskom loncu netrpeljivosti“, ali on je integrativni termin, sličan terminu „otvoreni Balkan“.
Očuvanje izvornog Dejtona jedina garancija za opstanak Srpske
Opšti zaključak tribine je da je očuvanje izvornog Dejtonskog sporazuma a ne njegovog „duha“, kao i Ustava BiH, najbolja su zaštita Republike Srpske i njenih prava.
Danas svi vide da sadašnja BiH ne funkcioniše valjano, ne zato što ne deluje u okviru Dejtonskog sporazuma, već zato što se od njega jednostrano udaljava, smatra nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović. Konačni cilj je da se konstitutivnost triju ravnopravnih naroda relativizuje i zameni političkom voljom većinskog naroda.
„Razgradnji BiH ne doprinosi Republika Srpska, koja je prinuđena da štiti svoja legitimna prava konstitutivnog naroda i ravnopravnog entiteta, već nacionalistički pojedinci iz političkog rukovodstva većinskog bošnjačkog naroda koji, korz zalaganje za funkcionalnu BiH žele da svoju brojnu nadmoć pretvore u političku nadmoć nad ostala dva konstitutivna naroda“, konstatuje Jovanović.
U normalnim okolnostima, izvorni Dejtonski sporazum najbolji je okvir za očuvanje samostalnosti Republike Srpske, dodaje on. Ako bi promene međunarodnih okolnosti trajnije ugrozile ili obezvredile Dejtonski sporazum, samostalnost Republike Srpske bila bi ugrožena. Stoga bi bilo svrsishodno osigurati je na drugi međunarodno prihvatljiv način. Jedan od njih je, prema Jovanovićevim rečima, ako bi međunarodna zajednica dosadašnji kredo o modelu multietničnosti zamenila modelom nacionalnih država, čime bi se Republika Srpska našla u istom šeširu sa Kosovom na osnovu prava na samoopredeljenje. Takav eventualni razvoj povećao bi izglede za miran razlaz entiteta i kantona u BiH.
„S obzirom da je mogućnost takvog radikalnog zaokreta međunarodne zajednice krajnje neizvesna, Republika Srpska treba da jača svoj autoritet i legitimitet time što će insistirati na očuvanju integralnog Dejtonskog sporazuma i predvoditi napore za trajno ostvarenje mirnog i demokratskog suživota bez stranog protektorata“, zaključio je Jovanović.
Postoje odgovori za pokušaje destabilizacije Srpske
Prema rečima politikologa Nenada Kecmanovića, ova godina kritična je i u njoj će Republika Srpska ili postati slobodna i samostalna, minimalno izvorno dejtonska, ili će biti utopljena u bošnjačku BiH. Uprkos izjavi da se neće mešati u unutrašnja pitanja drugih zemalja, američki predsednik Džo Bajden poslao je Metjua Palmera i Gabrijela Eskobara u BiH – prvog da sprovodi izbornu reformu, drugog da preti Miloradu Dodiku, a narednih desetak meseci, prema Kecmanovićevim rečima, u Srpskoj će biti obeleženi „skandalima, aferama, protestima, štrajkovima, za koje, to se i ne krije, postoji gotov scenario pod firmom legitimne opozicije, slobode medija i legalnog nevladinog sektora“.
„Srećom, to je u Srpskoj već viđeno u poslednjih dvadesetak godina, pa postoje i odgovori. Da li će ovog puta biti efikasni“, zapitao se Kecmanović i dodao da je Srpskoj nametnut rizik da napravi presudan korak od negative slobode („slobode od“) ka pozitivnoj slobodi („slobodi za“).
„Uostalom, gledajući realno stanje na terenu, BiH se već raspala, samo što globalni diplomatski i medijski moćnici to još neće da priznaju, nego žure da u 12 i 5 nešto na brzinu i silom preokrenu“, zaključio je Kecmanović.
Danas Srpska ima saveznike u svetu
Profesor banjalučkog fakulteta političkih nauka Željko Budimir, novinar Siniša Ljepojević, politikolog Aleksandar Pavić i stručnjak za međunarodne odnose Srđan Perišić ukazali su na međunarodne aspekte BiH krize.
Prema Budimirovim rečima, globalna liberalna hegemonija SAD nakon Avganistana ostaje samo san vašingtonskih globalističkih elita, a geopolitički projekat nedejtonske BiH kao rukavca takve politike postaje teško održiv.
„Današnja BiH je „građevina“ prepuna naprslina jer je osnovni vezivni element, Dejtonski sporazum, toliko derogiran da je opstanak Republike Srpske ozbiljno ugrožen. Sa druge strane, opstanak srpskog naroda u BiH je politički održiv samo kroz Republiku Srpsku kao Dejtonskim sporazumom definisanu ustavnu kategoriju. Vraćanje na temelje Dejtona je politički minimum. U suprotno jedini izlaz je samostalnost Republike Srpske“, zaključio je on.
Sa kojim moralnim pravom Zapad vrši pritiske na Republiku Srpsku, zapitao se Aleksandar Pavić. Nakon „humanitarnih intervencija“, što je oblanda u koji su zapadne sile uvile svoju grabež i novi/stari imperijalizam, a koje su donosile samo smrt, glad, destrukciju i ratove širom sveta, nakon što su SAD od Avganistana napravile najveću fabriku heroina na svetu, zapadne sile nemaju moralnog prava da vrše pritiske na Srpsku.
„Ako se ne udovoljava zahtevu Srpske za povratak izvornom Dejtonu, dok se istovremeno život u BiH svakodnevno pretvara u srpsku borbu za goli opstanak – šta Srpska drugo može da uradi nego da traži, ako ne može povratak na izvrni Dejton, pravo da samostalno odlučuje o tome kako će i sa kim će da živi“, podvukao je Pavić.
Prema Ljepojevićevim rečima, u sadašnjoj fazi prioritet je odbrana Republike Srpske unutar formalnog državnog okvira BiH, dok borba za samostalnost dolazi tek posle toga.
„U tom istorijskom poslu treba imati na umu da je za svaku društvenu zajednicu najvažnije, pored njene odlučnosti, da ima i saveznike, da obezbedi podršku. Republika Srpska sada ima saveznike, nije sama“, rekao je on.
Prema Perišićevim rečima, za rasplet BiH krize republika Srpska će čekati još samo nekoliko godina jer će Zapad već naredne godine, koja je u BiH izborna, pokušati da nametne svoja poslednja rešenja. Pokušaće da Milorada Dodika isključi iz izborne trke i da podrži dolazak na vlast prozapadnih partija u Srpskoj. Zbog toga politika Banjaluke ne sme da se menja, a jedina strategija mora da bude beskompromisnost, upornost i istrajnost.
Međutim, SAD će teško da postignu svoje ciljeve, s obzirom da njihova hegemonija slabi, a da su saveznice Srpske sile u usponu, Rusija i Kina, zaključio je Perišić.
Kako se vrši bošnjakizacija Bosne
Prema rečima ambasadora BiH u Zagrebu Aleksandra Vranješa, „bošnjakizacija Bosne“, koju podržava deo međunarodne zajednice , koja je na nasilan način pokušala „izgradnju države“ BiH kakva se nije mogla postići ni ratom, ni mirovnim inicijativama, niti u Dejtonu, nije ništa drugo do manifestacija bošnjačkog hegemonizma.
„Iz tog hegemonističkog projekta i danas je prisutna težnja ka unitarizaciji BiH umotana u „oblandu“ o građanskoj državi, te na taj način možemo tumačiti i savremene političke poteze bošnjačke političke elite, počevši od zloupotreba Ustavnog suda BiH, pa do sve češćih poziva na rat kao izraza nestrpljenja za konačno ostvarenje „bošnjakizacije Bosne““, zaključio je Vranješ.
