- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Američki vojnici u tajnoj misiji na Tajvanu - zbog Kine

© AFP 2022 / JACK GUEZ Američki marinci pored vojnih vozila severno od Kuvajtske pustinje u blizini granice sa Irakom 15. marta 2003.
Američki marinci pored vojnih vozila severno od Kuvajtske pustinje u blizini granice sa Irakom 15. marta 2003. - Sputnik Srbija, 1920, 07.10.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Američki vojni specijalci i kontigent marinaca nalaze se u tajnoj misiji na Tajvanu, gde obučavaju vojne snage na tom ostrvu. Cilj američke vojske je da osnaži vojne snage na Tajvanu zbog navodne opasnosti od vojne invazije Kine, koja to ostrvo smatra delom svoje teritorije.
Obuku za kopnene jedinice Tajvana drži dvadesetak američkih specijalaca, dok sa tajvanskom mornaricom rade američki marinci, tvrdi „Vol strit džurnal“, pozivajući se na izvore iz američke administracije.

Američke snage u tajnoj misiji na Tajvanu godinu dana

Američke snage su u tajnoj misiji na Tajvanu već godinu dana, navodi američki medij.
Kako navodi „Vol strit džurnal“, američki specijalci stigli su na Tajvan zbog zabrinutosti da bi Kina mogla da izvrši invaziju u skoroj budućnosti, što nagoveštavaju i učestali letovi kineskih borbenih aviona u blizini, a samo za proteklih nedelju dana zabeleženo ih je 150.
Ranije su američki vojni zvaničnici naveli da bi Peking mogao da uz pomoć vojne sile prisajedini Tajvan u roku od šest godina, ali ima i glasova koji navode da bi taj rok mogao da bude kraći.
Ministar odbrane Tajvana Čiju Kvo-čeng nedavno je upozorio da bi Kina mogla da izvede vojnu akciju na Tajvanu do 2025. godine.
Bela kuća i Pentagon odbili su da komentarišu navode o američkim trupama na Tajvanu, navodi „Vol strit džurnal“ i dodaje da odgovora nije bilo ni iz Tajpeja. Američki vojnici na Tajvanu se rotiraju, tvrdi američki medij.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine, koja smatra Tajvan neotuđivim delom svoje teritorije, zatražilo je od SAD da se drži ranijih dogovora i da smanji vojnu pomoć Tajvanu.
Američko vojno prisustvo na ostrvu ranije su pominjali i neki azijski mediji, ali nisu govorili o specijalnim jedinicama, već samo o marincima.

Novi pristup Amerike tajvanskom pitanju

Iako su američke jedinice na Tajvanu brojčano male, radi se o novom pristupu u kom SAD žele da osposobe vojne snage Tajpeja za moguću borbu protiv kineske invazije, umesto da da samo prodaju oružje, navodi „Vol strit džurnal“.
Amerika je Tajvanu u poslednjih nekoliko godina prodala oružje vredno milijarde dolara, a ali američki zvaničnici veruju da Tajvan mora da u odbranu ulaže još više i još pametnije, piše američki medij.
„Tajvan je veoma zapostavio nacionalnu odbranu u prvih 15 godina 21. veka, kupujući previše skupocene opreme koja bi mogla da bude uništena u prvih nekoliko sati konflikta, a premalo one koja je jeftinija, ali ubojitija, kao što su protivbrodske rakete, „pametne“ pomorske mine i nedovoljno investirajući u dobro obučene rezervne i pomoćne vojne snage, što bi moglo da zakomplikuje vojne planove Kine“, kazao je Mat Potinger, profesor Stenford univerziteta i nekadašnji pomoćnik savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji Donalda Trampa.
Kristofer Majer, koji je kasnije postao pomoćnik za specijalne operacije državnog sekretara za odbranu SAD, svedočio je u maju pred Komitetom za oružane službe Senata kako Amerika treba da razmotri slanje trupa na Tajvan kako bi povećala njegove vojne kapacitete.
On je tada, iako nije potvrdio da se trupe nalaze na Tajvanu, rekao da bi američki specijalci mogli da obuče tajvanske snage kako da se bore protiv amfibijskog iskrcavanja ili za druge operacije potrebne za odbranu ostrva.
Dok neki aspekti američkog angažovanja mogu biti označeni kao vojna tajna, takođe su veoma politički osetljivi zbog narušenih i zategnutih odnosa SAD i Kine, piše „Vol strit džurnal“.
Kina bi vojno prisustvo SAD na Tajvanu mogla da vidi i kao kršenje prethodnih sporazuma. U jednom od njih, kojim su uspostavljeni zvanični odnosi između SAD i Kine 1979. godine, Vašington se složio da prekine odbrambeni ugovor sa Tajpejom i povuče snage sa ostrva.

Bajden nastavio gde je Tramp stao

Administracija Donalda Trampa olabavila je pravila koja su ograničavala kontakt američkih zvaničnika sa vlastima Tajvana, a sličnim putem nastavila je i administracija Džoa Bajdena.
Pre nego što je Donald Tramp napustio Belu kuću, njegova administracija skinula je oznaku tajnosti sa američkog strateškog okvira za Indopacifik, koji pokazuje ciljeve SAD u tom regionu.
Jedan od njih odnosi se i na Tajvan i kaže da će „Kina preduzeti sve odlučnije korake kako bi na prisilan način prisajedinila Tajvan“ i preporučuje da SAD „omoguće Tajvanu da razvije efektivnu asimetričnu odbrambenu strategiju i sposobnosti koje će obezbediti bezbednost, slobodu od prinude, fleksibilnost i sposobnost da se suoče sa Kinom pod svojim uslovima“, piše američki medij.
Strategija takođe poziva na američko vojno prisustvo „kredibilno za borbu“ kako bi se sprečila „kineska dominacija u regionu, uključujući i Tajvan“.
Administracija Džoa Bajdena nije zamenila ovaj dokument po preuzimanju vlasti, niti ga je tehnički primenila, ali su zvaničnici nove administracije priznali da postoje određene teme u politici prema Kini u kojima postoji kontinuitet dve admninistracije, navodi „Vol strit džurnal“.
Vojna parada, Kina - Sputnik Srbija, 1920, 06.10.2021
SVET
„Kina već ima kapacitete, ali neće tek tako započeti rat“
Južno kinesko more - Sputnik Srbija, 1920, 01.10.2021
SVET
Novi hladni rat počinje u Južnom kineskom moru
Kina SAD - Sputnik Srbija, 1920, 22.09.2021
SVET
Američka strategija suzbijanje Kine: Našli nove saveznike — EU I Francuska su samo uljezi
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala