https://lat.sputnikportal.rs/20211006/zasto-neki-jezici-nemaju-reci-za-zelenu-i-plavu-boju-1130438543.html
Zašto neki jezici nemaju reči za zelenu i plavu boju
Zašto neki jezici nemaju reči za zelenu i plavu boju
Sputnik Srbija
Zašto neki jezici nemaju reči za zelenu i plavu boju
2021-10-06T19:57+0200
2021-10-06T19:57+0200
2021-10-06T19:57+0200
nauka i tehnologija
lepe vesti
stil života
društvo
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/05/1130438213_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_60703320fd91f02c2c02b1d1402b13cc.jpg
Jedna od glavnih zagonetki sa kojima se suočavaju nauke o jeziku jeste kako najbolje objasniti faktore i procese koji oblikuju uočene obrasce jezičke raznolikosti danas. Leksikon boja je posebno zanimljiv iz ove perspektive.U nedostatku izraza u nekim zemljama, lingvisti su počeli da koriste reč „gru“, koja se na engleskom jeziku odnosi na kombinaciju zelene i plave. Ali tek sada su lingvisti i psiholozi iz Engleske, Francuske i Holandije pronašli teoriju zašto mnogi govornici ne razlikuju nijanse koje suštinski odvajaju plavu od zelene. Iako je reč „gru“ 1955. skovao američki filozof Nelson Gudman, ove godine je postavljena je teorija o nemogućnosti da se plava i zelena vide kao zasebne boje umesto nijanse iste boje, prenosi Sputnjik mundo.Na mestima gde ima više sunčeve svetlosti (onima koja su bliže ekvatoru i imaju manju godišnju oblačnost), poput Centralne Amerike i Istočne Afrike, „jezici su imali znatno manju verovatnoću odvajanja zelene od plave“. „Ovo sugeriše da doživotna izloženost jakom svetlu onemogućava čitave zajednice da razlikuju plavu i zelenu u svom jeziku“, navodi se u studiji objavljenoj u časpisu „Sajens report“. Kako objašnjavaju naučnici, ljudi koji su najviše izloženi sunčevoj svetlosti razvijaju „stanje koje se naziva lens brunescence, što otežava razlikovanje dve nijanse“. Međutim, otkrili su da kultura i topografija takođe igraju važnu ulogu: kod ljudi koji žive u blizini velikih vodenih površina – poput mora ili jezera – veća je verovatnoća da će imati reč za plavu boju, koja je inače u prirodi vrlo retka.
https://lat.sputnikportal.rs/20200505/istina-o-plavim-ocima-svi-plavooki-imaju-zajednickog-pretka-i-jednu-supermoc-zasto-ljudi-imaju-plave-oci-nauka-genetika-1122506047.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
jezici koji nemaju reči za plavu i zelenu leksikon jezika plava boja istraživanje lingvisti psiholozi naučnici
jezici koji nemaju reči za plavu i zelenu leksikon jezika plava boja istraživanje lingvisti psiholozi naučnici
Zašto neki jezici nemaju reči za zelenu i plavu boju
Neki jezici nemaju reči za označavanje zelene i plave boje, već ih nazivaju zajedničkim pojmom „gru“ (grue).
Jedna od glavnih zagonetki sa kojima se suočavaju nauke o jeziku jeste kako najbolje objasniti faktore i procese koji oblikuju uočene obrasce jezičke raznolikosti danas. Leksikon boja je posebno zanimljiv iz ove perspektive.
Jezici se razlikuju po broju termina za osnovne boje i po tome koje razlike tačno se upotrebljavaju za imenovanje. Neki jezici razlikuju samo „crno“, „belo“ i „crveno“, dok drugi prave mnogo više razlika, uključujući „zelenu“ i „plavu“.
U nedostatku izraza u nekim zemljama, lingvisti su počeli da
koriste reč „gru“, koja se na engleskom jeziku odnosi na kombinaciju zelene i plave. Ali tek sada su lingvisti i psiholozi iz Engleske, Francuske i Holandije pronašli teoriju zašto mnogi govornici ne razlikuju nijanse koje suštinski odvajaju plavu od zelene. Iako je reč „gru“ 1955. skovao američki filozof Nelson Gudman, ove godine je postavljena je teorija o nemogućnosti da se plava i zelena vide kao zasebne boje umesto nijanse iste boje,
prenosi Sputnjik mundo.
Na mestima gde ima više sunčeve svetlosti (onima koja su bliže ekvatoru i imaju manju godišnju oblačnost), poput Centralne Amerike i Istočne Afrike, „jezici su imali znatno manju verovatnoću odvajanja zelene od plave“.
„Ovo sugeriše da doživotna izloženost jakom svetlu
onemogućava čitave zajednice da razlikuju plavu i zelenu u svom jeziku“, navodi se u studiji objavljenoj u časpisu „
Sajens report“. Kako objašnjavaju naučnici, ljudi koji su najviše izloženi sunčevoj svetlosti razvijaju „stanje koje se naziva lens brunescence, što otežava razlikovanje dve nijanse“. Međutim, otkrili su da kultura i topografija takođe igraju važnu ulogu: kod ljudi koji žive u blizini velikih vodenih površina – poput mora ili jezera – veća je verovatnoća da će imati reč za plavu boju, koja je inače u prirodi vrlo retka.
