https://lat.sputnikportal.rs/20211006/tacka-tri-da-li-je-eu-uvela-verbalni-delikt-u-zemljama-zapadnog-balkana-1130463509.html

Tačka tri: Da li je EU uvela verbalni delikt u zemljama Zapadnog Balkana?

Tačka tri: Da li je EU uvela verbalni delikt u zemljama Zapadnog Balkana?

Sputnik Srbija

Jedina novina u Deklaraciji od 29 tačaka koja je usvojena na Samitu u Sloveniji, odnosi se na tačku tri kojom se zemljama Zapadnog Balkana „preporučuje“ način... 06.10.2021, Sputnik Srbija

2021-10-06T20:39+0200

2021-10-06T20:39+0200

2021-10-07T11:13+0200

region

slovenija

samit

region – politika

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/06/1130463800_0:0:3073:1730_1920x0_80_0_0_f8ee7f7507ab1610e7928bf05f716e0e.jpg

Samit EU o Zapadnom Balkanu još nije bio završen, a dokument od 29 tačaka koji je procurio u javnost postao je predmet burnih reakcija i koliko god polazna stanovišta u analizama bila različita — komentatori u javnom prostoru se slažu u jednom — na Zapadu ništa novo. Izuzev tačke tri u kojoj stoji da se od zemalja Zapadnog Balkana očekuje da „neviđene razmere i domete podrške“ EU, kao najbližeg partnera u regionu, glavnog investitora i glavnog donatora, budu prepoznate i prenošene u javnim debatama i komunikaciji.Za pravo komentatorima da dokument ne ostavlja prostor za velika očekivanja dala je i Angela Merkel izjavom da ne veruje u određivanje datuma, već u ispunjavanje obećanja.„Jednom kada uslovi budu ispunjeni, priključenje može da se desi. Određivanje krajnjeg roka moglo bi za EU da bude pritisak, bez obzira da li će Zapadni Balkan ispuniti uslove koje im je postavio 27-člani blok ili ne“, rekla je Merkelova.Sporna tačka prikriva prazninu dokumentaUz žaljenje što uprkos njegovim očekivanjima nisu navedeni rokovi vezani za proširenje EU, slovenački premijer Janez Janša optimistično je najavio spremnost većina članica EU da se tokom naredne decenije fokusira na evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. U pisanom tragu Samita, Deklaraciji koju su usvojili lideri EU uz saglasnost lidera Zapadnog Balkana, ne pominje se ništa novo — ni rokovi niti datumi u vezi sa nastavkom procesa proširenja. Novina je tačka tri.Da li se „preporuka“ izneta u spornoj tački tri kosi sa pravom na slobodu govora, u kojoj meri je ona obavezujuća, te ko bi i na osnovu kog mehanizma procenjivao šta je to što bi moglo da šteti ugledu EU, razgovaramo sa novinarom Sinišom Ljepojevićem i Aleksandrom Gajićem, naučnim saradnikom Instituta za evropske studije.Siniša Ljepojević primećuje da se ova tačka do sada nije pojavljivala ni u jednom dokumentu ni u jednoj zemlji, te da takva vrsta uslovljavanja svedoči o političkoj praznini sadašnje EU, ali i izvesnoj panici.Primećujući da u dokumentu nema ni iluzornog datuma kada bi neka zemlja Zapadnog Balkana mogla postati kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj Uniji, Ljepojević ocenjuje da je sporni član namerno stavljen kako bi se prikrila suštinska praznina ovog dokumenta.„Ovo je pokušaj kupovine političkog vremena i održavanje iluzije ne samo o postojanju EU, već i o šansi preostalih zemalja ovog dela sveta da se pridruže evropskim integracijama.“Idejno, ideološko i medijsko disciplinovanjeU razgovoru za Sputnjik dr Aleksandar Gajić podseća da je od Mastrihta EU zahtevala da svi koji žele da se kandiduju za punopravno članstvo, moraju da ispune određene norme i zadovolje vrednosti, odnosno da se saglase sa pravnim, političkim i vrednosnim sistemom EU. Međutim, u dokumentu Deklaracije novina je to što EU pokušava da obaveže države kojima se obraća na određeno ponašanje.Gajić smatra da je zahtev iznet u tački tri pokazatelj narušenog ugleda EU ne samo na prostoru Zapadnog Balkana, već i na prostoru Evrope, gde više nema tako svetlu reputaciju.„Ovde se traži aranžman u javnom i medijsko-propagandnom smislu, jer izgleda da EU gubi samopouzdanje i da vrednosni okviri koje su se smatrali neupitnim postaju sve više upitni. Oni uočavaju da u borbi ideja postoji konkurencija u kojoj oni nemaju privilegovan status. Tu treba tražiti razloge za idejno, ideološko i medijsko disciplinovanje.“Dobrovoljci za potkazivanje iz nevladinog sektoraNa pitanje kome bi pripala uloga supervizora te ko bi mogao biti zadužen za markiranje kritičnih tonova o EU u javnom životu, sagovornici Sputnjika kažu da takav mehanizam jednostavno ne postoji, ali da bi za te svrhe mogle biti angažovane nevladine organizacije.Ljepojević veruje da će mreža NVO biti zadužena da puni izveštaje o nekorektnom ili kritičkom odnosu prema EU. Briselska birokratija, smatra, može da se osloni na svoje lokalne saradnike, ali bez obzira na njihovu delatnost, nemoguće je sprovesti kontrolu medija. Iako ne postoji mehanizam koji bi kažnjavao neuočavanje „neviđenih razmera i dometa podrške EU“ zemljama Zapadnog Balkana, Gajić smatra da ostaje prostor za politički pritisak i dalja uslovljavanja napredovanja na putu ka članstvu u EU. Istovremeno, upozorava, to je vid cenzurisanja i nametanja jednog pogleda na svet i njegove dominacije.„Reč je o pokušaju medijskog i političkog proskribovanja određenih aktera, ideja i mišljenja. EU uz pomoć dobrovoljaca zaduženih za potkazivanje može da kaže da postoji kriticizam, antievropsko ponašanje ili propaganda malignih uticaja van evropske sile i da uskrati pomoć ili finansiranja projekata.“

slovenija

2021

Vesti

sr_RS

slovenija, samit, region – politika