- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Tačka tri: Da li je EU uvela verbalni delikt u zemljama Zapadnog Balkana?

© AP Photo / Petr David JosekBalkanski i lideri članica EU na samitu u Brdu kod Kranja
Balkanski i lideri članica EU na samitu u Brdu kod Kranja - Sputnik Srbija, 1920, 06.10.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Jedina novina u Deklaraciji od 29 tačaka koja je usvojena na Samitu u Sloveniji, odnosi se na tačku tri kojom se zemljama Zapadnog Balkana „preporučuje“ način izveštavanja o EU. Ovu „preporuku“ EU sagovornici Sputnjika nazivaju instrumentom disciplinovanja.
Samit EU o Zapadnom Balkanu još nije bio završen, a dokument od 29 tačaka koji je procurio u javnost postao je predmet burnih reakcija i koliko god polazna stanovišta u analizama bila različita — komentatori u javnom prostoru se slažu u jednom — na Zapadu ništa novo. Izuzev tačke tri u kojoj stoji da se od zemalja Zapadnog Balkana očekuje da „neviđene razmere i domete podrške“ EU, kao najbližeg partnera u regionu, glavnog investitora i glavnog donatora, budu prepoznate i prenošene u javnim debatama i komunikaciji.
Za pravo komentatorima da dokument ne ostavlja prostor za velika očekivanja dala je i Angela Merkel izjavom da ne veruje u određivanje datuma, već u ispunjavanje obećanja.
„Jednom kada uslovi budu ispunjeni, priključenje može da se desi. Određivanje krajnjeg roka moglo bi za EU da bude pritisak, bez obzira da li će Zapadni Balkan ispuniti uslove koje im je postavio 27-člani blok ili ne“, rekla je Merkelova.

Sporna tačka prikriva prazninu dokumenta

Uz žaljenje što uprkos njegovim očekivanjima nisu navedeni rokovi vezani za proširenje EU, slovenački premijer Janez Janša optimistično je najavio spremnost većina članica EU da se tokom naredne decenije fokusira na evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. U pisanom tragu Samita, Deklaraciji koju su usvojili lideri EU uz saglasnost lidera Zapadnog Balkana, ne pominje se ništa novo — ni rokovi niti datumi u vezi sa nastavkom procesa proširenja. Novina je tačka tri.
Da li se „preporuka“ izneta u spornoj tački tri kosi sa pravom na slobodu govora, u kojoj meri je ona obavezujuća, te ko bi i na osnovu kog mehanizma procenjivao šta je to što bi moglo da šteti ugledu EU, razgovaramo sa novinarom Sinišom Ljepojevićem i Aleksandrom Gajićem, naučnim saradnikom Instituta za evropske studije.
Siniša Ljepojević primećuje da se ova tačka do sada nije pojavljivala ni u jednom dokumentu ni u jednoj zemlji, te da takva vrsta uslovljavanja svedoči o političkoj praznini sadašnje EU, ali i izvesnoj panici.

„Oni uvode verbalni delikt u zemljama koje još nisu članice EU“, smatra Ljepojević i dodaje da ukoliko EU zaista veruje da njena sudbina zavisi od toga šta se piše u medijima, recimo u Srbiji, onda je to loš znak.

Primećujući da u dokumentu nema ni iluzornog datuma kada bi neka zemlja Zapadnog Balkana mogla postati kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj Uniji, Ljepojević ocenjuje da je sporni član namerno stavljen kako bi se prikrila suštinska praznina ovog dokumenta.
„Ovo je pokušaj kupovine političkog vremena i održavanje iluzije ne samo o postojanju EU, već i o šansi preostalih zemalja ovog dela sveta da se pridruže evropskim integracijama.“

Idejno, ideološko i medijsko disciplinovanje

U razgovoru za Sputnjik dr Aleksandar Gajić podseća da je od Mastrihta EU zahtevala da svi koji žele da se kandiduju za punopravno članstvo, moraju da ispune određene norme i zadovolje vrednosti, odnosno da se saglase sa pravnim, političkim i vrednosnim sistemom EU. Međutim, u dokumentu Deklaracije novina je to što EU pokušava da obaveže države kojima se obraća na određeno ponašanje.

„S jedne strane, to je uslovljavanje, s druge pokazivanje određenog nezadovoljstva načinom na koji su percipirani u zemljama-članicama kandidata. Oni kao da pokušavaju da disciplinuju tamošnje vlasti i medijsku sferu na način da ih primoraju da evropsku agendu propagiraju u punom spektru, onako kako to oni žele.“

Gajić smatra da je zahtev iznet u tački tri pokazatelj narušenog ugleda EU ne samo na prostoru Zapadnog Balkana, već i na prostoru Evrope, gde više nema tako svetlu reputaciju.
„Ovde se traži aranžman u javnom i medijsko-propagandnom smislu, jer izgleda da EU gubi samopouzdanje i da vrednosni okviri koje su se smatrali neupitnim postaju sve više upitni. Oni uočavaju da u borbi ideja postoji konkurencija u kojoj oni nemaju privilegovan status. Tu treba tražiti razloge za idejno, ideološko i medijsko disciplinovanje.“

Dobrovoljci za potkazivanje iz nevladinog sektora

Na pitanje kome bi pripala uloga supervizora te ko bi mogao biti zadužen za markiranje kritičnih tonova o EU u javnom životu, sagovornici Sputnjika kažu da takav mehanizam jednostavno ne postoji, ali da bi za te svrhe mogle biti angažovane nevladine organizacije.
Ljepojević veruje da će mreža NVO biti zadužena da puni izveštaje o nekorektnom ili kritičkom odnosu prema EU. Briselska birokratija, smatra, može da se osloni na svoje lokalne saradnike, ali bez obzira na njihovu delatnost, nemoguće je sprovesti kontrolu medija.

„Kako bi uopšte EU mogla da kazni nekoga ko nije njen član zato što je neko napisao kritički osvrt na ono što se dešava u EU“?,pita se Ljepojević.

Iako ne postoji mehanizam koji bi kažnjavao neuočavanje „neviđenih razmera i dometa podrške EU“ zemljama Zapadnog Balkana, Gajić smatra da ostaje prostor za politički pritisak i dalja uslovljavanja napredovanja na putu ka članstvu u EU. Istovremeno, upozorava, to je vid cenzurisanja i nametanja jednog pogleda na svet i njegove dominacije.
„Reč je o pokušaju medijskog i političkog proskribovanja određenih aktera, ideja i mišljenja. EU uz pomoć dobrovoljaca zaduženih za potkazivanje može da kaže da postoji kriticizam, antievropsko ponašanje ili propaganda malignih uticaja van evropske sile i da uskrati pomoć ili finansiranja projekata.“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala