Dana 21. juna 2020. došlo je do prstenastog pomračenja Sunca i fotograf se pobrinuo da ga ne propusti. Odlučio je da ode u Ali na Tibetu da ga snimi, jer je tamo vreme sunčano tokom cele godine. Međutim, tokom prstenastog pomračenja, po celom nebu bili su tamni oblaci.
Neizvesnost je bila velika, ali u roku od jednog minuta od prstenastog pomračenja, Sunce je projurilo kroz oblake i fotograf je imao sreće da uhvati taj trenutak. Posle je Sunce ponovo nestalo.
Ali, Tibet, Kina, 21. juna 2020.
Kao treći oficir, fotograf je te noći stražario na mostu broda, kada je na nebu primetio sićušnu belu traku koja se približava kao zmija. Imao je osećaj da postoji nešto u vazduhu, da će se nešto veliko dogoditi i odmah je znao da je to ono što čeka. Uzeo je kameru, otišao do krila mosta, zauzeopoložaj i počeo da čeka.
Nekoliko minuta kasnije, nebo je bilo puno jarkozelenih svetala koja su igrala u mraku i sijala preko svega na svom putu. Fotograf je smatrao da je njegova misija da podeli ovu lepotu sa svetom.
Prilaz Karskom moru, Rusija, 30. novembra 2020.
U perspektivi koja podseća na svemirkse misije, lunarni horizont je krunisan planetarnim polumesecom. Međutim, ovo nije Zemlja koja se uzdiže iznad Meseca snimljena sondom koja kruži oko našeg satelita.
Ovo je Venera neposredno pre nego što je Mesec zakloni, posmatrano sa Zemlje, pri dnevnom svetlu. Mesečev kameniti horizont izgleda veoma mračno, za razliku od blistavog polumeseca planete obavijenog belim oblacima.
Forges-les-Bains, Île-de-France, Francuska, 19. juna 2020.
Kalifornijska nebula, poznata i kao NGC 1499, snimljena je tokom sedam noći 2021. godine korišćenjem širokopojasnih i uskopojasnih filtera, sa ukupnim vremenom integracije od 16 sati.
Nebula ili maglina predstavlja oblak sačinjen od gasova ili prašine: ova nebula je duga oko 100 svetlosnih godinai udaljena 1.000 svetlosnih godina od Zemlje. Nazvana je Kalifornija jer izgleda kao da podseća na obrise američke države Kalifornije.
Sirovi podaci su prethodno obrađeni i zvezde su uklonjene pomoću programa zvanog Starnet, a zatim su kasnije ubačene tokom naknadne obrade prirodnije boje za zvezde.
U finalnoj verziji su prisutni hemijski elemnti obojeni u različite boje. Iako boje na ovoj slici nisu prave boje, uskopojasni filtri otkrivaju mnogo više skrivenih gasova koji nisu vidljivi na širokopojasnoj slici.
Vajvoter, Kolorado, SAD, 16. – 31. Januar, 6. i 28. februar, 2. mart 2021.
U februaru 2021. godine Etna je pokazala intenzivnu vulkansku aktivnost izbacujući stupove pepela i fontane lave visoke više od 500 metara. Oni su se uglavnom nalazili u blizini novog jugoistočnog kratera koji je izlio brojne tokove lave u dolinu Bove. Bili su kratkog trajanja, ali praćeni intenzivnom aktivnošću koja je slomila strukturu kratera, iz kojeg su se na sve strane slivali tokovi.
25. februara, planina Etna je ponovo pokazala intenzivnu aktivnost, a fotograf je pronašao tačan položaj tako da se Mesec nađe blizu kratera, neposredno iznad. Vulkanski oblaci i vrele struje dale su Mesecu neobičan razliveni izgled sa toplom bojom zbog sjaja i pepela.
Milo, Sicilija, Italija, 25. februara 2021.
Početak astronomske zore obično označava kraj snimanja za pejzažnog astrofotografa, jer Mlečni put i njegove divne boje brzo blede. Ali ovaj kratki period između noći i početka novog dana oduvek je bio poseban trenutak za fotografa.
Prvo svetlo, jedva primetno za oči na samom početku, oklevajućiistiskuje noć i nekoliko trenutaka kasnije kupa pejzaž u nežnom plavetnilu. To je kao obećanje za početak nečeg novog.
Tirol, Austrija, 21. februara 2021.
Fotograf je te hladne januarske večeri snimao sa još dva prijatelja. Nisu planirali snimanje meteora, već udaljene galaksije i magline. Nakon što su postavili kameru za snimanje galaksija, fotograf i njegovi prijatelji videli su jarkozeleni meteor kako gori pred njihovim očima dok se probija kroz Zemljinu atmosferu.
Svi su bili zadivljeni i nakon što su došli do daha, jedan od prijatelja je spomenuo da je fotografska kamera bila usmerena u smeru komete, ali je fotograf pomislio da nema šanse da je uhvati jer je zumirao do kraja.
Kada je proverio kameru video je da je bilo savršeno. Fotograf je napravio grešku i objektiv nije zumiran, što je bila savršena kompozicija za meteor. Tako je nastala ova neverovatna slika.
Cook Station, Mizuri, SAD, 19. januara 2021.
Nebula nazvana Pile koje trči je vidljiva sa južne hemisfere i nalazi se u sazvežđu Kentaur, koje je udaljeno oko 6.000 svetlosnih godina.
Ovo je verzija nebule bez zvezda, koja naglašava različite oblike, strukture i boje oblaka, snimljene uskopojasnimfilterom. Slika je dobijena robotskim teleskopom kompanije Chilescope.
Chilescope, Rio Hurtado, Čile, 17. i 18. maja i 16. juna 2020.
Polumesec pluta u okeansko plavoj atmosferi iznad tihih, užarenih peščanih dina, a crvenilo zalaska sunca izbledelo je u plavi sumrak. Fotograf je duboko zašao u dine i na kraju pronašao ono što je zamislio za ovu fotografiju.
Ova kombinovana tehnika integriše četiri slike, sve snimljene te večeri istim i sa istog mesta. Slike su kombinovane u Fotošopu i zajedno efektivno ponavljaju uzvišenu scenu kojoj je fotograf prisustvovao te večeri.
Nacionalni park Dolina smrti, Kalifornija, SAD, 25. februara 2020.
Prostranstvo kosmičke prašine, zvezda i maglina duž ravni galaksije Mlečni put čine veličanstven prsten na ovoj slici. Panorama pokriva celu galaksiju vidljivu sa planete Zemlje. To je ambiciozan mozaik od 360 stepeni za koji je fotografu trebalo dve godine da ga završi. Korišćene su lokacije na severnoj hemisferi u Kini i lokacije na južnoj hemisferi na Novom Zelandu.
Poput užarenog dragulja postavljenog u prstenu Mlečnog puta, izbočina galaktičkog centra je na samom vrhu. Svetla planeta Jupiter je svetionik tik iznad centralne izbočine i levo od crvene džinovske zvezde Antaresa. Duž ravni i skoro 180 stepeni od galaktičkog centra na dnu prstena nalazi se područje oko Oriona. Prsten Mlečnog puta obuhvata dve značajne galaksije na južnom nebu, Magelanove oblake.
Sičuan i Ćingaj, Kina; Jezero Pukaki, Novi Zeland, januar, februar i avgust 2020; januar 2021.
Ova velika lepa projekcija krasila je obod Sunca tokom nekoliko dana i snimljena je u dobrim uslovima vidljivosti. Dobri uslovi vidljivosti ovde se odnose na stabilnost Zemljine atmosfere, a ne na nebo bez oblaka. Tek kada je atmosferska turbulencija mala, mogu se jasno videti fini detalji i strukture.
Bufalo, Njujork, SAD, 17. juna 2020.
Kada je ceo svet bio u potpunom zatvaranju i kada je zbog pandemije bilo ograničeno kretanje, astrofotografija je postala fokus mnogih fotografa. Ova fotografija rezimira 2020. godinu - skučena, ali puna nade.
Šestogodišnja ćerka fotografa, koja je uvek veoma zainteresovana za fotografisanje, bilaje tu tokom postavljanja seta. Sedela je i pokazivala zvezde koje se pojavljuju jedna po jedna na nebu svojoj plišanoj igrački, a to je fotografu dalo savršenu priliku da je ubaci u kadar koji je obuhvatio poruku iza fotografije.
Vindzor, Engleska, 20-21 januar 2021.
Ovo je svetli lunarni oreol. Kada je fotograf napravio ovu fotografiju bilo je minus 16 stepeni Celzijusa i vazduh je bio ispunjen malim kristalima leda koji su omogućili ovaj oreol.
Ovako pravilan oreol češće se vidi oko Sunca. Mesečina mora biti prilično jaka da bi oreol bio vidljiv, pa je češća u danima punog meseca.
Te noći je Mesec bio 90% osvetljen, tako da je bio skoro pun. Sa leve strane možete videti gradska svetla Ostersunda u Švedskoj. U donjem desnom uglu u oreolu možete videti kako prelazi sazvežđe Orion. U prvom planu nalaze se tragovi zeca koji je odskakutao do drveća.
Ostersund, Švedska, 25. januara 2021.
Ova slika prikazuje zimsku auroru na jednom od najprepoznatljivijih vodopada na Islandu - vodopad bogova, moćni Goðafoss. Temperatura je bila oko minus 10 stepeni, mirno i vedro vreme sa punim mesecom neverovatno je osvetlilo područje, što je znatno olakšalo stvaranje slike.
Prelepe nijanse Meseca, pomešane sa polarnom svetlošću i mešavinom poluzaleđenog vodopada, i snopovi svetlosti po nebu učinili su ovu noć nezaboravnom za fotografa.
Goðafoss, Island, 6. februara 2020.
Ovo je slika Sunca, Meseca i planeta Sunčevog sistema (osim Zemlje) snimljena tokom godine pacova u Kini. U ovoj posebnoj godini, fotograf je imao veliku sreću što je napravio slike ovih nebeskih tela, a za studenta koji se astrofotografijom bavi samo jednu godinu to je bilo veliko postignuće.
Yongtai, Fujian, Kina, 14. avgust 2020. - 21. januar 2021.
