https://lat.sputnikportal.rs/20211004/srbija-bi-mogla-da-postane-evropska-kapija-za-ruske-investicije-1130401361.html
Srbija bi mogla da postane evropska kapija za ruske investicije
Srbija bi mogla da postane evropska kapija za ruske investicije
Sputnik Srbija
Privredna saradnja Srbije i Rusije će se posle pandemijske 2020. brzo vratiti na kolosek rasta, a Srbija sa bescarinskom trgovinom sa EU bi mogla da bude kapija... 04.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-04T18:25+0200
2021-10-04T18:25+0200
2022-08-26T13:09+0200
srbija
rusija
privredna komora srbije
forum
privrednici
srbija – ekonomija
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/04/1130397116_0:132:1280:852_1920x0_80_0_0_2562aeb72144ef1ee712e9ca205b3db0.jpg
To je ocenjeno na otvaranju dvodnevnog srpsko-ruskog privrednog foruma u Privrednoj komori Srbije koji je okupio više od 100 predstavnika najvećih srpskih i ruskih kompanija iz oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, mašinogradnje, građevinarstva, auto industrije, naftnog i gasnog sektora, elektroenergetike.Pandemija kovida, kako je rečeno, nije bitno pogodila privrednu saradnju Srbije i Rusije i očekivanja su da će ona ne samo brzo biti vraćena na kolosek rasta.Kapija za ruske investicijeForum je, kako je to ocenio ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, važan kao prethodnica srpsko-ruskog Međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju, jer će moći da ponudi predloge i rešenja privrednika ne samo za unapređenje robne razmene, od koje se očekuje da u budućnosti dostigne četiri milijarde dolara. Pored toga cilj je da saradnja ne bude svedena samo na robnu razmenu već da bude podignuta na viši nivo zahvaljujući tehničko-tehnološkim inovacijama i saradnji u oblasti informativnih tehnologija.Za to, kako je rekao, postoje dva preduslova. Naše ekonomije su uspele da prevaziđu probleme koje je proizvela pandemija i da se stabilizuju što je bio prvi preduslov. Drugi je politička saradnja na najvišem nivou koja je rezultirala velikim investicionim projektima. U razgovorima predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića više od polovine tema o kojim su razgovarali bile su privredne, napomenuo je Bocan-Harčenko.O svemu tome svedoči prisustvo u Srbiji RŽD-a, Gasproma, Lukoila, istakao je on, ali i dodao da je garant uspeha saradnja na nivou srednjeg i malog biznisa, čime se trenutno ne možemo pohvaliti.Sofisticirane tehnologijeSrpski ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović ukazao je na nikada bolje odnose Rusije i Srbije, jedine države u Evropi koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ali i onaj sa Evroazijskom unijom, što je naša velika konkurentska prednost.„Srbija, zbog izuzetne kadrovske baze, odličnih povoljnosti za investitore, kao i mogućnosti bescarinskog izvoza u zemlje EU i u Tursku, može da bude centar ruskih ulaganja u Evropi, najbolji hab za ruske investitore“, ocenio je Popović. On smatra da posebno treba promovisati mogućnost formiranja zajedničkih srpsko-ruskih kompanija, uveren da je u tome budućnost uzajamno korisne privredne saradnje.Posebno je apostrofirao mogućnost podizanja saradnje po pitanju novih sofisticiranih tehnologija, a za to je potvrda i proizvodnja ruske vakcine Sputnjik V u našem Institutu za virusologiju i vakcine Torlak gde je već prizvedeno 1,5 miliona vakcine, a do kraja godine bi trebalo da bude i četiri miliona.Zajedniče firme za treća tržištaPo oceni direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS) Mihaila Vesovića, skup upravo treba da ukaže u kom smeru saradnja treba da ide da bi bila poboljšana.Trgovinska razmena Srbije i Rusije u 2019. do izbijanja pandemije, bila je vredna 3,6 milijardi dolara, da bi u pandemijskoj 2020. godini pala na 2,2 milijarde.Uz ocenu da privredu obe zemlje kriza ipak nije puno pogodila, Vesović smatra da će ona biti vraćena na raniji kolosek konstantnog rasta.Sporazum sa Evroazijskom unijom i saradnja sa Ruskom Federacijom u proteklih 20 godina su pokazali da to pomaže otpornosti srpske ekonomije, ali i njenoj atraktivnosti za strane investitore, ocenio je on. To je, kako kaže, jedan od važnih argumenata kada se razgovara sa međunarodnim partnerima.Po njegovom mišljenju, ovakav skup ima za cilj da ojača ne samo trgovinske, nego i investicione veze i da pokažemo da, bez obzira koliko su energenti dominantni u razmeni, želimo veći broj ruskih proizvoda u svakodnevnoj potrošnji. Posebno je ukazao na težnju da saradnju podignemo na znatno veći tehnološki nivo i da promovišemo srpske i ruske inovativne kompanije.Nastavak u MoskviPotrebno je, smatra Vesović, da se srpske i ruske firme zajednički pojavljuju na trećim tržištima. Uprkos pandemiji za godinu i po dana imali smo više od deset manifestacija sa različitim regionima u Rusiji i ta saradnja sa regionalnim komorama će, kako je naglasio, biti nastavljena.Potpredsednik Ruskog izvoznog centra Nikita Gusakov je naglasio da je Rusija ključni partner Srbije za nabavku sirovina, ali da saradnja postoji u najrazličitijim granama. Potencijal koji postoji ipak još nije ostvaren i zadatak skupa je da načini novi iskorak, rast .Za dva dana foruma planirano je preko 100 bilateralnih susreta i postoji za to živo zanimanje srpskih kompanija. Forum u Rusiji će, kako je najavio, biti organizovan u decembru i Srbija će biti partner pa će dijalog započet u Beogradu biti nastavljen u Moskvi.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
srbija i rusija, privredna saradnja, privredni forum, privredna komora srbije, rast, cilj robna razmena četiri milijarde dolara, srbija hab za ruske investitore, bescarinski izvoz,
srbija i rusija, privredna saradnja, privredni forum, privredna komora srbije, rast, cilj robna razmena četiri milijarde dolara, srbija hab za ruske investitore, bescarinski izvoz,
Srbija bi mogla da postane evropska kapija za ruske investicije
18:25 04.10.2021 (Osveženo: 13:09 26.08.2022) Privredna saradnja Srbije i Rusije će se posle pandemijske 2020. brzo vratiti na kolosek rasta, a Srbija sa bescarinskom trgovinom sa EU bi mogla da bude kapija za Evropu za ruske kompanije i zajednička preduzeća.
To je ocenjeno na otvaranju dvodnevnog srpsko-ruskog privrednog foruma u Privrednoj komori Srbije koji je okupio više od 100 predstavnika najvećih srpskih i ruskih kompanija iz oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, mašinogradnje, građevinarstva, auto industrije, naftnog i gasnog sektora, elektroenergetike.
Pandemija kovida, kako je rečeno, nije bitno pogodila privrednu saradnju Srbije i Rusije i očekivanja su da će ona ne samo brzo biti vraćena na kolosek rasta.
Kapija za ruske investicije
Forum je, kako je to ocenio ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, važan kao prethodnica srpsko-ruskog Međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju, jer će moći da ponudi predloge i rešenja privrednika ne samo za unapređenje robne razmene, od koje se očekuje da u budućnosti dostigne četiri milijarde dolara. Pored toga cilj je da saradnja ne bude svedena samo na robnu razmenu već da bude podignuta na viši nivo zahvaljujući tehničko-tehnološkim inovacijama i saradnji u oblasti informativnih tehnologija.
Za to, kako je rekao, postoje dva preduslova. Naše ekonomije su uspele da prevaziđu probleme koje je proizvela pandemija i da se stabilizuju što je bio prvi preduslov. Drugi je politička saradnja na najvišem nivou koja je rezultirala velikim investicionim projektima. U razgovorima predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića više od polovine tema o kojim su razgovarali bile su privredne, napomenuo je Bocan-Harčenko.
O svemu tome svedoči prisustvo u Srbiji RŽD-a, Gasproma, Lukoila, istakao je on, ali i dodao da je garant uspeha saradnja na nivou srednjeg i malog biznisa, čime se trenutno ne možemo pohvaliti.
Sofisticirane tehnologije
Srpski ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović ukazao je na nikada bolje odnose Rusije i Srbije, jedine države u Evropi koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ali i onaj sa Evroazijskom unijom, što je naša velika konkurentska prednost.
„Srbija, zbog izuzetne kadrovske baze, odličnih povoljnosti za investitore, kao i mogućnosti bescarinskog izvoza u zemlje EU i u Tursku, može da bude centar ruskih ulaganja u Evropi, najbolji hab za ruske investitore“, ocenio je Popović. On smatra da posebno treba promovisati mogućnost formiranja zajedničkih srpsko-ruskih kompanija, uveren da je u tome budućnost uzajamno korisne privredne saradnje.
Posebno je apostrofirao mogućnost podizanja saradnje po pitanju novih sofisticiranih tehnologija, a za to je potvrda i proizvodnja ruske vakcine Sputnjik V u našem Institutu za virusologiju i vakcine Torlak gde je već prizvedeno 1,5 miliona vakcine, a do kraja godine bi trebalo da bude i četiri miliona.
Zajedniče firme za treća tržišta
Po oceni direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS) Mihaila Vesovića, skup upravo treba da ukaže u kom smeru saradnja treba da ide da bi bila poboljšana.
Trgovinska razmena Srbije i Rusije u 2019. do izbijanja pandemije, bila je vredna 3,6 milijardi dolara, da bi u pandemijskoj 2020. godini pala na 2,2 milijarde.
Uz ocenu da privredu obe zemlje kriza ipak nije puno pogodila, Vesović smatra da će ona biti vraćena na raniji kolosek konstantnog rasta.
Sporazum sa Evroazijskom unijom i saradnja sa Ruskom Federacijom u proteklih 20 godina su pokazali da to pomaže otpornosti srpske ekonomije, ali i njenoj atraktivnosti za strane investitore, ocenio je on. To je, kako kaže, jedan od važnih argumenata kada se razgovara sa međunarodnim partnerima.
Po njegovom mišljenju, ovakav skup ima za cilj da ojača ne samo trgovinske, nego i investicione veze i da pokažemo da, bez obzira koliko su energenti dominantni u razmeni, želimo veći broj ruskih proizvoda u svakodnevnoj potrošnji. Posebno je ukazao na težnju da saradnju podignemo na znatno veći tehnološki nivo i da promovišemo srpske i ruske inovativne kompanije.
Potrebno je, smatra Vesović, da se srpske i ruske firme zajednički pojavljuju na trećim tržištima. Uprkos pandemiji za godinu i po dana imali smo više od deset manifestacija sa različitim regionima u Rusiji i ta saradnja sa regionalnim komorama će, kako je naglasio, biti nastavljena.
Potpredsednik Ruskog izvoznog centra Nikita Gusakov je naglasio da je Rusija ključni partner Srbije za nabavku sirovina, ali da saradnja postoji u najrazličitijim granama. Potencijal koji postoji ipak još nije ostvaren i zadatak skupa je da načini novi iskorak, rast .
Za dva dana foruma planirano je preko 100 bilateralnih susreta i postoji za to živo zanimanje srpskih kompanija. Forum u Rusiji će, kako je najavio, biti organizovan u decembru i Srbija će biti partner pa će dijalog započet u Beogradu biti nastavljen u Moskvi.
