https://lat.sputnikportal.rs/20211002/perverzna-igra-moci--podmicivanje-lobiranje-medijska-propagandna-industrija-video-1130257900.html
Perverzna igra moći — podmićivanje, lobiranje, medijska propagandna industrija /video/
Perverzna igra moći — podmićivanje, lobiranje, medijska propagandna industrija /video/
Sputnik Srbija
Perverzna igra moći – podmićivanje, lobiranje, medijska propagandna industrija /video/
2021-10-02T18:20+0200
2021-10-02T18:20+0200
2021-10-02T18:20+0200
svet
svet
sloboda
neoliberalizam
intervju
pravoslavlje
davor džalto
sputnjik video
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111349/80/1113498019_0:0:3184:1791_1920x0_80_0_0_b39706fe4c56164f48c9b68e99dab97b.jpg
Ta priča zamagljuje i čini nevidljivim uticaj religije na Zapadu upravo na kreiranje onog što zovemo liberalizam, liberalno društvo i liberalna demokratija. Liberalizam, koji je konzervativna ideologija, gotovo je nezamisliv bez protestantskog ambijenta i protestantskih korena, ocenjuje naš sagovornik.„Liberalna“ kritika pravoslavlja — priča ljudi koji ne znaju ništa„Toliko je šumova koji se proizvode u javnoj sferi koji nastaju tako što neki ljudi pričaju o stvarima o kojima ništa, ili skoro ništa ne znaju. Kad se to pojednostavi i svede na jednu apstraktnu parolu, onda se čini da je liberalizam po definiciji super i progresivan, a religija vezana sa konzervativizmom, a to nije tako. Priča je mnogo komplikovanija, pogotovo u pravoslavnom kontekstu“, ističe Džalto.Za njega je jedan od motiva za pisanje knjige „Anarhizam i carstvo nebesko“ (koja je promovisana tokom njegovog boravka u Beogradu) „demistifikacija mnogih od tih narativa koji funkcionišu ne samo u javnoj sferi, već i u akademskoj literaturi“.Apsurdne ekonomske teorije — vrhunac naučne misliPrema njegovim rečima, reč je o „bolesti ideoloških konstrukcija moći“, gde ako nema religioznih narativa, biće neki drugi, sekularizovani religijski narativi koji će se koristiti da bi se opravdale strukture moći.Neoliberalni koncept korporacija — perverzna igra moćiDžalto koji je tokom boravka u Beogradu učestvovao na tribini o Dostojevskom, uporedio je Velikog inkvizitora sa neoliberalnim menadžerom. Prema njegovim rečima, u Velikom inkvizitoru može se videti personifikacija svakog autoritarnog poretka moći, autoritarne figure koja je na vrhu piramide moći, bilo da je reč o političkom, crkvenom ili nekom drugom kontekstu.U jednom mnogo kompleksnijem smislu Veliki inkvizitor predstavlja projekciju moći koja je potrebna nekoj zajednici ili društvu da na nju prebaci odgovornost za svoju slobodu.Plasiranje korporacijskih interesa — podmićivanje, lobiranje, propagandaPrema njegovim rečima, veoma često se dešava da su mnoge korporacije i pojedinačno, pogotovo u konglomeratima, daleko moćniji od pojedinih država. Samim tim se dešava da su državne strukture moći ili neko ko je uslovljen da deluje onako kako ukazuju interesi centara moći izvan države, a veoma često su i dovedeni da bi sprovodili interese tih korporacija.Teško je danas naći primere nekih potpuno funkcionalnih demokratija koje bi ispunjavale ideale ili zadata očekivanja od demokratskih sistema, dodaje on. Mnoge od demokratskih tekovina koje su uspostavljene danas se urušavaju, između ostalog i pod korporativnim pritiskom, ali to nije jedina stvar.Zašto su crkve loše u političkim igramaGovoreći o krizi u Crnoj Gori tokom ustoličenja mitropolita Joanikija, Džalto koji kaže da je poznat kao kritičar Crkve, smatra da je u toj situaciji crkveno rukovodstvo delovalo koliko je moguće smisleno i pomirljivo, s obzirom da su neki neoprezni potezi mogli da dovedu do veće eskalacije i tragičnijih posledica.Prema njegovim rečima, Đukanovićevo insistiranje na formiranju takozvane Crnogorske pravoslavne crkve nije toliko neobično. U nizu zemalja gde postoji problem sa društvenom kohezijom ili fundiranja identiteta državnog, nacionalnog ili etničkog, religija je jedan od logičnih puteva kako da se dođe do nekog stepena kohezivnosti i da se utemelji identitet neke države koja je skorijeg datuma ili u kojoj postoje razne tenzije koje treba prevazići.On smatra da se crkve uglavnom loše snalaze u političkim igrama, jer su to igre neravnopravnih partnera. Često se previđa i od strane crkvenih struktura i vernika da je država ta koja ima monopol sile i da je u daleko povoljnijoj poziciji da diktira uslove dijaloga ili saradnje.
https://lat.sputnikportal.rs/20210809/davor-dzalto-razlaz--jedino-resenje-za-mirnu-bosnu-1128315201.html
https://lat.sputnikportal.rs/20190122/jugoslavija-raspad-kjiga-davor-dzalto-comski--1118604743.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
davor džalto, moć, korporacije, neoliberalizam, propaganda, veliki inkvizitor, dostojevski, pravoslavlje, davor džalto, moć, korporacije, neoliberalizam, propaganda, veliki inkvizitor, pravoslavlje, dostojevski
davor džalto, moć, korporacije, neoliberalizam, propaganda, veliki inkvizitor, dostojevski, pravoslavlje, davor džalto, moć, korporacije, neoliberalizam, propaganda, veliki inkvizitor, pravoslavlje, dostojevski
Perverzna igra moći — podmićivanje, lobiranje, medijska propagandna industrija /video/
Za mnoge od „liberala“ koji apriori odbacuju religiju i vide je kao nešto što je nužno vezano sa retrogradnim, zaostalim i predmodernim idejama i tradicijama, ne bi bilo loše da nešto i pročitaju i saznaju, kaže Davor Džalto, jedan od najznačajnijih savremenih pravoslavnih mislilaca i profesor religije i demokratije na Univerzitetu u Stokholmu.
Ta priča zamagljuje i čini nevidljivim uticaj religije na Zapadu upravo na kreiranje onog što zovemo liberalizam, liberalno društvo i liberalna demokratija. Liberalizam, koji je konzervativna ideologija, gotovo je nezamisliv bez protestantskog ambijenta i protestantskih korena, ocenjuje naš sagovornik.
„Liberalna“ kritika pravoslavlja — priča ljudi koji ne znaju ništa
„Toliko je šumova koji se proizvode u javnoj sferi koji nastaju tako što neki ljudi pričaju o stvarima o kojima ništa, ili skoro ništa ne znaju. Kad se to pojednostavi i svede na jednu apstraktnu parolu, onda se čini da je liberalizam po definiciji super i progresivan, a religija vezana sa konzervativizmom, a to nije tako. Priča je mnogo komplikovanija, pogotovo u pravoslavnom kontekstu“, ističe Džalto.
Za njega je jedan od motiva za pisanje knjige „Anarhizam i carstvo nebesko“ (koja je promovisana tokom njegovog boravka u Beogradu) „demistifikacija mnogih od tih narativa koji funkcionišu ne samo u javnoj sferi, već i u akademskoj literaturi“.
„Pravoslavna tradicija je toliko komplikovana i bogata idejama s kojima možete vezati anarhističke koje se pojavljuju u moderni. Neki rani nagoveštaji tih ideja mogu se naći i u ranoj hrišćanskoj tradiciji. To što su određene ideje koje su sklone da tolerišu vertikalnu strukturu moći i opresivne ideologije bile dominantne, to je jedna stvar i nju, naravno, treba kritikovati, ali po tome pravoslavlje nije specifično.“
Apsurdne ekonomske teorije — vrhunac naučne misli
Prema njegovim rečima, reč je o „bolesti ideoloških konstrukcija moći“, gde ako nema religioznih narativa, biće neki drugi, sekularizovani religijski narativi koji će se koristiti da bi se opravdale strukture moći.
„I to je ono što se desilo sa hrišćanstvom u rimskoj imperiji, sekularnim religijskim narativima u liberalizmu, kad je buržoasko društvo uspostavljeno, levičarskim marksističkim idejama u SSSR-u itd. I danas se neke apsurdne ekonomske teorije promovišu kao vrhunac naučne misli, a da nije reč ni o čemu drugom nego o ideologiji koja je u službi odbrane i afirmacije korporativnih interesa“, naglašava naš sagovornik.
Neoliberalni koncept korporacija — perverzna igra moći
Džalto koji je tokom boravka u Beogradu učestvovao na tribini o
Dostojevskom, uporedio je
Velikog inkvizitora sa neoliberalnim menadžerom. Prema njegovim rečima, u Velikom inkvizitoru može se videti personifikacija svakog autoritarnog poretka moći, autoritarne figure koja je na vrhu piramide moći, bilo da je reč o političkom, crkvenom ili nekom drugom kontekstu.
U jednom mnogo kompleksnijem smislu Veliki inkvizitor predstavlja projekciju moći koja je potrebna nekoj zajednici ili društvu da na nju prebaci odgovornost za svoju slobodu.
„Ako to prebacimo u današnji kontekst, vidimo da je tu mnogo manje posla, mada ima i toga, sa autoritarnim strukturama gde imate jednu ličnost na vrhu piramide moći, što je klasičan model autoritarnog sistema ili diktature, a mnogo više kroz taj neoliberalni koncept korporacije čija moć je manje vidljiva i koje i te kako formiraju taj smisao. I imaju zadatak da kroz moćnu propagandnu industriju kreiraju želje i pitanja i da onda nude odgovore na pitanja koja su sami zadali. I to je jedna mnogo perverznija igra moći u koju danas upada najveći deo populacije na svetu“, ističe Džalto.
Plasiranje korporacijskih interesa — podmićivanje, lobiranje, propaganda
Prema njegovim rečima, veoma često se dešava da su mnoge korporacije i pojedinačno, pogotovo u konglomeratima, daleko moćniji od pojedinih država. Samim tim se dešava da su državne strukture moći ili neko ko je uslovljen da deluje onako kako ukazuju interesi centara moći izvan države, a veoma često su i dovedeni da bi sprovodili interese tih korporacija.
„Često smo svedoci toga jer postoje mnogi putevi kako korporacije mogu plasirati svoje interese. Medijska propagandna industrija je jedan put, lobiranje unutar državnih institucija je drugi, podmićivanje visokih državnih funkcionera je treći itd. To su izazovi sa kojima se suočavaju praktično sve zemlje, bez obzira da li su više ili manje demokratične.“
Teško je danas naći primere nekih potpuno funkcionalnih demokratija koje bi ispunjavale ideale ili zadata očekivanja od demokratskih sistema, dodaje on. Mnoge od demokratskih tekovina koje su uspostavljene danas se urušavaju, između ostalog i pod korporativnim pritiskom, ali to nije jedina stvar.
Zašto su crkve loše u političkim igrama
Govoreći o krizi u Crnoj Gori tokom ustoličenja mitropolita Joanikija, Džalto koji kaže da je poznat kao kritičar Crkve, smatra da je u toj situaciji crkveno rukovodstvo delovalo koliko je moguće smisleno i pomirljivo, s obzirom da su neki neoprezni potezi mogli da dovedu do veće eskalacije i tragičnijih posledica.
Prema njegovim rečima, Đukanovićevo insistiranje na formiranju takozvane Crnogorske pravoslavne crkve nije toliko neobično. U nizu zemalja gde postoji problem sa društvenom kohezijom ili fundiranja identiteta državnog, nacionalnog ili etničkog, religija je jedan od logičnih puteva kako da se dođe do nekog stepena kohezivnosti i da se utemelji identitet neke države koja je skorijeg datuma ili u kojoj postoje razne tenzije koje treba prevazići.
„Slične procese mi možemo videti u Makedoniji, Ukrajini, a naravno, oni nisu nepoznati ni na zapadu, u katoličko-protestantskom svetu, samo što se to tamo dešavalo malo ranije“, kaže Džalto.
On smatra da se crkve uglavnom loše snalaze u političkim igrama, jer su to igre neravnopravnih partnera. Često se previđa i od strane crkvenih struktura i vernika da je država ta koja ima monopol sile i da je u daleko povoljnijoj poziciji da diktira uslove dijaloga ili saradnje.
