Od šume do dvora: Kako je nekrunisana kraljica socijalizma spojila Istok i Zapad
© AP Photo
Pratite nas
U francuskom časopisu na čijoj se naslovnoj strani našla Jovanka Broz, prva dama socijalističke Jugoslavije, nazvana je kraljicom bez krune. Kao jedan od simbola epohe Josipa Broza, sudeći po glamuru i luksuzu, ona je to uistinu i bila: nekrunisana kraljica socijalizma.
O tome govori i izložba „Jovanka Broz u boji“, postavka od 18 haljina koje je u različitim prilikama nosila prva dama SFRJ. I već prvi pogled na odevne predmete prve dame Jugoslavije odmah donosi i nedoumicu: da li je reč o predstavnici nekog visokog zapadnjačkog društva ili o ženi-borcu koja je iz NOB-a izašla sa činom majora i dve medalje za hrabrost.
Odevni predmeti Jovanke Broz su uglavnom ručno rađeni po meri, od vrhunskih materijala, jarkih boja i sofisticiranih detalja
© Sputnik / Lola Đorđević
A Jovanka Broz, socijalistička ikona stila koji je neštedimice uključivao zapadnjački i luksuz i sjaj – bila je više od toga: bila je prva dama koja je sopstveno pojavljivanje u javnosti razumela kao strategiju i način da se na najbolji način prezentuje zemlja za koju se borila i čiji je predsednik do kraja života bio – njen suprug.
Socijalistički glamur kao spoj Istoka i Zapada
„Jovanka predstavlja spoj dva nespojiva sistema, Zapada i Istoka, kapitalizma i komunizma, ali i spoj visoke mode i konfekcije, zvaničnog protokolarnog i ličnog stila. I upravo to je ono što ovu kolekciju čini jedinstvenom“ kaže Igor Todorović, modni dizajner i autor postavke u Galeriji RTS.
Izložba „Jovanka Broz – u boji“
© Sputnik / Lola Đorđević
On dodaje da je reč o veštom spoju zbog kojeg bi se moglo reći da je bračni par Broz bio neka vrsta koka-kole socijalizma.
„Međutim, taj spoj između jednog društvenog uređenja i jednog neverbalnog manifesta njenog ali i odevanja njenog supruga ne pripada socijalističkom kontekstu estetike. To bi najpre bio neki socijalistički glamur. Ali treba reći da se u izboru tkanina, u izboru povoda kada bi neku od haljina oblačila, može pratiti vrlo tačna i odgovorna osobina i njena i ljudi koji su je stilizovali“, kaže Todorović.
Kolekcija aksesoara Jovanke Broz
© Sputnik / Lola Đorđević
Na postavci u galeriji RTS pred publikom su prvi put izloženi odevni predmeti koji predstavljaju tek mali deo kolekcije koja se čuva u Etnografskom muzeju. Autor Todorović podseća da ovde nije reč o nekoj retro modnoj reviji, već o svojevrsnom istorijskom dokumentu koji ne portretiše samo Jovanku Broz nego i zemlju koju je prezentovala.
Svedočanstvo o stilu i etikeciji jednog vremena
„Ovo je svedočanstvo o stilu i etikeciji jednog vremena u kome je Jovanka živela. Naš cilj je bio da pokažemo jednu heraldiku, etiku i estetiku onoga što je značilo biti prva dama u jednoj istočnoj zemlji. Za Jovanku može da se kaže da je bila itekako vidljiva prva dama, za razliku od brojnih supruga drugih predsednika. Zbog toga ovo jeste jedna ozbiljna istorijska celina koja može biti predmet daljeg istraživanja onoga što su bili protokolarni uzori, ali isto tako i jednog ličnog stila koji provejava od početka do kraja njenog javnog pojavljivanja“, objašnjava autor postavke.
Kolekcija obuće Jovanke Broz
© Sputnik / Lola Đorđević
On smatra da je saradnja sa vodećim dizajnerima zaslužna što je Jovanka Broz postala deo svetskih trendova ali istovremeno i neko ko je izgradio sopstveni stil.
„Verujem da je tome doprineo spoj dobre saradnje između nje, njenih potreba i estetskih načela sa jedne strane i brojnih dizajnera poput Anđelke Slijepčević ili Aleksandra Joksimovića sa druge. Tu je i Klara Rotšild, nezvanična Koko Šanel Istoka, na čijim se modelima vide mnogi parametri visoke mode“, objašnjava Igor Todorović.
On otkriva da se Jovankin uticaj na izgled odevnih predmeta prepoznaje u njenoj velikoj brizi ka detaljima.
„Vodila je računa da predstavljajući svoju zemlju predstavlja njeno nasleđe kao autentično i jedinstveno, a istovremeno da prati i ono što su bile tendencije tog vremena. I taj spoj je bio dosta dobar i uspešan.“
Kolekcija aksesoara Jovanke Broz
© Sputnik / Lola Đorđević
O elementima svetskog glamura, pa i luksuza svedoče kvalitetni i vešto birani materijali, nakit, detalji poput Diorovih rukavica…
„Ovom postavkom hteli smo da napravimo malo modno putovanje od početaka do Jovankinih poslednjih pojavljivanja i tako pošaljemo jasnu poruku da je Jovanka Broz, od samog dolaska na Beli dvor, do odlaska sa javne scene, imala veliku odgovornost u svakom pa i najmanjem detalju. Lako je i na ovolikom uzorku uočiti brigu o tkanini, o kroju, brigu o zanatu, tekstilnoj industriji koju Jovanka kroz svoju garderobu pokazuje. Sve je to potrebno da bi se shvatilo koliko je važna bila njena uloga u širem kontekstu u odnosu na puko pojavljivanje. Zahvaljujući fotografijama iz arhiva Muzeja Jugoslavije povezivali smo ih sa izloženim odevnim predmetima tako da posetioci mogu da vide haljinu na lutki i haljinu u trenutku kada ju je nosila. I ta poruka je jasna: uvek je poštovan povod i prilika, ali je poštovano i zanatstvo, krojači, zlatne ruke onih koji su izrađivali odevne komade, ušivajući na njih nakit, dodajući vezove…“
Na pitanje da li je zbog tako posvećenog odnosa prema pojavljivanju u javnosti, po snazi stila i osobenosti kao i sklonosti ka luksuzu, Jovanka Broz bila neka vrsta naše Džeki Kenedi, naš sagovornik podseća da postoje priče o tome da je Jovanka želela da prati Džeki Kenedi, što nije potvrđeno, ali je nesumnjivo da bi po snazi stilova ove dve dame mogle da se suoče.
Prva dama kao propagandni artikal režima
Koautorka izložbe, kostimograf Maja Nedeljković Davidovac kaže da je iz strane štampe vidljivo koliko je Jovanka svuda gde se pojavljivala plenila izgledom, koliko je pažnje posvećeno tome kako je izgledala i koliko je bila lepa.
„Pisali su o njoj kao o ženi s lepim manirima, šarmantnoj, elegantnoj, dostojanstvenoj. Jasno je da je takva Jovanka bila jedna vrsta propagandnog artikla režima ali i pandan evropskoj aristokratiji“ objašnjava Maja Nedeljković Davidovac.
Ona podseća na jedan rad Miće Popovića na kome je čuveni slikar samo replicirao jednu običnu crnobelu fotografiju na kojoj su Jovanka i Tito sa holandskim kraljevskim parom.
„Ta slika je u nekom trenutku bila i zabranjena, samo zato što na prvi pogled ne možete sa sigurnošću da tvrdite ko je uopšte tu kralj i ko je kraljica“, kaže naša sagovornica.
Ona smatra da je uprkos brojnim timovima zaduženim za izgled prve dame, presudnu ulogu u dizajniranju njene garderobe ipak odigrala Jovanka.
„Bila je izuzetno obaveštena o modnim trendovima, to vidimo iz korespondencije sa modnim dizajnerima, domaćim i stranim, kao i sa ženama diplomata koje su joj slale modne časopise i materijale. Tačno je i da je uvek imala meru i da nikada nije prelazila granice dobrog ukusa. Nosila je izuzetno skupocen nakit, ali je to na njoj uvek izgledalo decentno.“
Umesto modnih kuća brendirala je Jugoslaviju
Važan detalj u ovoj modnoj priči o prvoj dami Brozove Jugoslavije, na koji skreću pažnju autorki postavke, jeste taj da Jovankina odeća nije potpisana.
„Za nas je problem to što njene haljine nisu potpisane, jedino što znamo jeste da je radila u privatnim salonima u zemlji i inostranstvu, sa Aleksandrom Joksimovićem, Anđelkom Slijepčević, Klarom Rotšild, ali ćemo tek iz prepiske saznati detalje o modelima koje su radili. Za roze haljinu koju je Jovanka nosila na žurci u Iranu, na proslavi 2500 persijskog carstva, uz koju su urađene i cipele od istog materijala, znamo da je radila Klara Rotšild… Na izložbi je i crveni komplet za koji znamo da je njegov Joksimović… Ali, Jovanka nije brendirala modne kuće i modne dizajnere. Ona je brendirala Jugoslaviju“, zaključuje Maja Nedeljković Davidovac.
Izložba „Jovanka Broz – u boji“
© Sputnik / Lola Đorđević
