00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Vraćaju li se redovi za vize ispred ambasada

© AP Photo / Alastair GrantZastava Evropske unije
Zastava Evropske unije  - Sputnik Srbija, 1920, 01.10.2021
Pratite nas
Bezvizno putovanje, verovatno najznačajnije dostignuće u odnosima Srbije i EU, postalo je sporno nakon vesti da je u Briselu pokrenuta rasprava o suspenziji ovog režima usled porasta nezakonitih boravaka i neosnovanih zahteva za azil građana Zapadnog Balkana, Moldavije, Gruzije i Ukrajine. Vraćaju li se redovi za vize ispred ambasada?
To pitanje se nameće nakon pisanja EU „Observera“ o internom dokumentu Evropske unije, u koji je ovaj portal imao uvid, u kome se navodi da su Srbija i Albanija svrstane među 10 najproblematičnijih zemalja kada je u pitanju poštovanje bezviznog režima, zbog čega Nemačka smatra da bi Evropska komisija trebalo da podseti da je pokretanje Mehanizma za suspenziju bezviznog režima realna opcija.
Vize za boravak u zemljama EU do 90 dana ukinute su za građane Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije u decembru 2009, a za građane Albanije i Bosne i Hercegovine 2010, a prema rečima Milana Igrutinovića iz Instituta za evropske studije, opcija ukidanja bezviznog režima čini se kao malo verovatna.

Vraćaju li se redovi za vize

„U sporazumima iz 2009. godine postoji način da se suspenduje takozvani beli vizni šengenski režim i to ukoliko se u nekom kraćem roku uveća broj neosnovanih boravaka i zahteva za azilom za više od 50 odsto. To je sa jedne strane matematika, a sa druge politika. Politički, ako se nastavi taj interni pritisak nekoliko zemalja-članica, od kojih se najčešće pominje Nemačka, ali i Francuska i Italija i ako se ostale države saglase sa tim, onda će to pre postati tema za razgovor sa zvaničnicima u Beogradu i drugim zemljama koje se u ovom kontekstu pominju, da se vidi kako države na terenu mogu da reaguju na to i kako da pomognu Evropskoj uniji da se zadrži ovakav vizni režim“, objašnjava Igrutinović.
To bi, kako dodaje, sasvim sigurno bili neki logični prvi koraci u rešavanju ovog problema, pa bi zato bio veoma iznenađen da Brisel ne krene ovim putem i u nekom kratkom roku ipak suspenduje postojeći režim i vrati vize.

Brzopotezno ukidanje viza bio bi loš signal

U Nemačkoj je, prenosi Observer“, registrovan veliki porast „prekršaja neovlašćenog boravka“ iz Albanije, Moldavije i Ukrajine, uprkos ukupnom padu prošle godine zbog pandemije.
„Jako je teško proceniti koji je uticaj pandemije koja je donela ograničenja načina putovanja, takozvane kovid pasoše i raznorazna druga ograničenja, kao i do koje se mere to politički preliva na temu putovanja državljana balkanskih zemalja u EU. Ipak, mislim da su u Briselu, ali i ostalim prestonicama poput Berlina, Pariza i Rima, svesni da bi neko brzopotezno vraćanje viza bilo veoma loš politički signal, pa mi se ne čini da će oni dozvoliti da ta tema dobije tu vrstu značaja i da bude podignuta na tako visok politički nivo u ovom trenutku“, kaže Igrutinović.
U tom kontekstu, dodaje sagovornik Sputnjika, treba imati na umu i da građani koji imaju kosovska dokumenta, uglavnom Albanci sa Kosova, nemaju bezvizni režim, uprkos obećanjima koja im Evropska komisija daje godinama.
„Uprkos tome što su oni imali da ispune određene uslove i na neki način su i ih tehnički ispunili, čitav niz zemalja u Evropskoj uniji blokira omogućavanje bezviznog režima. Time je zapravo dat vrlo bitan politički signal, pa ako bi Evropska unija krenula da sada ukida bezvizni režim i zemljama Balkana u kojima je on već etabliran, to bi poslalo signal o značajno drugačijem političkom odnosu Brisela prema ovom prostoru, koji se onda preliva i na spoljnopolitičke odnose i na ceo etos tog prisustva Evropske unije na Balkanu, odnosno na njenu želju da se priključimo i našu zemlju da nas EU integriše. Prosto, koštalo bi previše ukoliko bi se oni odlučili na taj korak bez tih međukoraka koji se tiču saradnje sa nacionalnim vlastima u Beogradu, možda sutra u Tirani ili Skoplju“, ocenjuje Igrutinović.
Stoga se, zaključuje on, može očekivati da će se dijalog vezan za neovlašćene boravke i neosnovane zahteve za azilom povesti na tom nivou i da će srpska administracija, pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, preduzeti korake kako bi se odagnala opasnost od ukidanja bezviznog režima.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala