https://lat.sputnikportal.rs/20211001/deset-u-pola-mozga-ko-nam-je-oteo-cevape-iz-usta-i-gurnuo-nam-mljevenike-1130341501.html
Deset u pola mozga: Ko nam je oteo ćevape iz usta i gurnuo nam „mljevenike“
Deset u pola mozga: Ko nam je oteo ćevape iz usta i gurnuo nam „mljevenike“
Sputnik Srbija
Deset u pola mozga: Ko nam je oteo ćevape iz usta i gurnuo nam „mljevenike“
2021-10-01T21:15+0200
2021-10-01T21:15+0200
2021-10-01T21:15+0200
region
kultura
jezik
hrvatska
region – društvo
region
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110950/25/1109502589_79:0:1203:632_1920x0_80_0_0_b900a3616e6895f94f9c99b139ecb158.jpg
Odluka zagrebačkog ugostitelja da ćevape nazove „mljevenicima“ zapalila je društvene mreže u regionu. Dok manjina komentatora smatra da je vlasnik restorana „Insta@Food“ napravio odličan marketinški potez, što reakcije na mrežama i pokazuju, većina šaljivdžija je po ugledu na „mljevenike“ dala svoje predloge za nova hrvatska imena tradicionalnih balkanskih obroka.Od „zrakomlata“ do „pajcekovog samozgara“Tako je predloženo da se kobasica nazove „nadjevenom mljevenicom“, Karađorđeva šnicla „odreskom Crnog Đure“, ćufte „mljevobalunčićima“, dok bi praseće pečenje bilo „pajcekov samozgar“. Pljeskavica bi bila „mljevenica“ mada je bilo predloga i da se nazove „tabanastom mljevenicom“, a uz nju bi bilo poželjno naručiti i „kiselomliječno napitkalo“.Marketinški potez zagrebačkog ugostitelja podsetio je na zvaničnu „jezikoslovnu“ politiku Tuđmanovog HDZ-a s početka devedesetih kad su i u „ozbiljnom tisku“ avioni nazivani „zrakoplovima“, helikopteri „zrakomlatima“ a siroti mali vrapci – „zrnojedima“.Otimanje ćevapa iz usta i guranje „mljevenika“ – kao u skeču „Nadrealista“Pisac Vile Žurić kaže da se kao ljubitelj ćevapa pomalo oseća pogođenim ovom jezičkom bravurom ali dodaje da nije važno kako se zove ćevap već da li je ukusan. Prema njegovim rečima, do odustajanja od „kovanja novih reči“ u Hrvatskoj nikad nije ni došlo, a kao dokaz navodi da u hrvatskom društvu svake godine postoji takmičenje za stvaranje novih reči.Tako da mi nismo prestali da živimo u nekom nesnimljenom najboljem skeču Monti Pajtonovaca ili Top liste nadrealista jer postaje suludo u kojoj meri ljudi veruju politikama svojih vođa, ističe Žurić.Veći problem – globalizacija ćevapaOn smatra da je veći problem od mljevenika globalizacija ćevapa, tako da u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Pančevu može da se pojede originalni sarajevski ćevap, što postaje pomalo suludo jer se ranije znalo gde je šta dobro i gde se išlo da se šta jede.Komentarišući obrazloženje zagrebačkog ugostitelja da specijalitet nazove mljevenicima da ne bi uvredio ljude iz Bosne jer su ćevapi njihov brend, Žurić kaže da pominjanjem reči brend zapadamo u neke vode koje nemaju veze sa ćevapima i dodaje da bi mogao da pogleda u rečnik gde bi video da je ćevap turcizam koji znači komad mesa.Kako je „banana split“ postala „banana Novi Sad“„Umesto da mi sad govorimo, ima neka roštiljijada ali da se zove ćevapijada, pa da vidimo koji je bolji i zašto niko neće da otkrije recept za svoje ćevape mi u stvari govorimo o promeni naziva, što je potpuno jedna literarna, književna stvar, ali eto, desilo se i to. Mada se sećam kad je počeo rat u Hrvatskoj da su ih nekako drugačije zvali, da li neke ćufte od mesa ili tako nešto. Ali ne treba zaboraviti da se u novosadskim poslastičarnicama onaj kolač 'banana split' zvao 'banana Novi Sad' jer su oni mislili da je to Split, a ne da je to podeljeno“, kaže Žurić.Dodaje da bi voleo da proba „mljevenike“ ali da bi mu bio problem kom jeziku bi ih ocenio.
https://lat.sputnikportal.rs/20210203/nadrealni-prilog-na-hrvatskom-javnom-servisu-srpkinja-naucila-hrvatski-jezik-video-1124534694.html
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
ćevapi, mljevenici, zagreb, ugostitelj, vule žurić, jezik, ćevapi, ugostitelj, zagreb, ugostitelj, vule žurić, jezik
ćevapi, mljevenici, zagreb, ugostitelj, vule žurić, jezik, ćevapi, ugostitelj, zagreb, ugostitelj, vule žurić, jezik
Deset u pola mozga: Ko nam je oteo ćevape iz usta i gurnuo nam „mljevenike“
Marketinškim potezom zagrebačkog ugostitelja koji ćevape nazvao „mljevenicima“ prosečan ljubitelj balkanskog gurmanluka oseća se kao da mu je neko oteo ćevap iz usta i gurnuo mu „mljevenik“.
Odluka zagrebačkog ugostitelja da
ćevape nazove „mljevenicima“ zapalila je društvene mreže u regionu. Dok manjina komentatora smatra da je vlasnik restorana „Insta@Food“ napravio odličan marketinški potez, što reakcije na mrežama i pokazuju, većina šaljivdžija je po ugledu na „mljevenike“ dala svoje predloge za nova hrvatska imena tradicionalnih balkanskih obroka.
Od „zrakomlata“ do „pajcekovog samozgara“
Tako je predloženo da se kobasica nazove „nadjevenom mljevenicom“, Karađorđeva šnicla „odreskom Crnog Đure“, ćufte „mljevobalunčićima“, dok bi praseće pečenje bilo „pajcekov samozgar“. Pljeskavica bi bila „mljevenica“ mada je bilo predloga i da se nazove „tabanastom mljevenicom“, a uz nju bi bilo poželjno naručiti i „kiselomliječno napitkalo“.
Marketinški potez zagrebačkog ugostitelja podsetio je na zvaničnu „jezikoslovnu“ politiku Tuđmanovog HDZ-a s početka devedesetih kad su i u „ozbiljnom tisku“ avioni nazivani „zrakoplovima“, helikopteri „zrakomlatima“ a siroti mali vrapci – „zrnojedima“.
Otimanje ćevapa iz usta i guranje „mljevenika“ – kao u skeču „Nadrealista“
Pisac Vile Žurić kaže da se kao ljubitelj ćevapa pomalo oseća pogođenim ovom jezičkom bravurom ali dodaje da nije važno kako se zove ćevap već da li je ukusan. Prema njegovim rečima, do odustajanja od „kovanja novih reči“ u Hrvatskoj nikad nije ni došlo, a kao dokaz navodi da u hrvatskom društvu svake godine postoji takmičenje za stvaranje novih reči.
„Umesto da pričamo o tome da se otimaju za to čiji je ćevap, da li je sarajevski, banjalučki, pazarski, leskovački ili pirotski, pa da bude i zagrebački ili ljubljanski, ovde imamo obrnutu stvar za ono što je najslađe svim Jugoslovenima. Prosto, osećate da vam iz usta neko otima ćevap, a da vam stavi to, kako su rekli, mljevenik. Ne znam kako bih se osećao kad bih rekao deset mljevenika... u šta sad? Kako oni kažu somun, jesu li to izmislili? Kako se kaže luk ili jogurt? Dakle sve bi trebalo da se izmisli. I kako se zove mesto gde se prave ti mljevenici? Mljevenačnica ili tako nešto“, dodaje on.
Tako da mi nismo prestali da živimo u nekom nesnimljenom najboljem skeču Monti Pajtonovaca ili
Top liste nadrealista jer postaje suludo u kojoj meri ljudi veruju politikama svojih vođa, ističe Žurić.
Veći problem – globalizacija ćevapa
On smatra da je veći problem od mljevenika globalizacija ćevapa, tako da u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Pančevu može da se pojede originalni sarajevski ćevap, što postaje pomalo suludo jer se ranije znalo gde je šta dobro i gde se išlo da se šta jede.
Desilo se, podseća Žurić, da su Slovenci zaštitili kajmak ili ajvar kao svoj proizvod „ali mu makar nisu menjali ime“, a u ovom slučaju imamo neku novu fazu „nastavka razdvajanja drugim sredstvima“, ali je pitanje koliko smo i dalje zajedno i koliko su i ti mljevenici dokaz da su „brendovi jugonostalgije i dalje vrlo živi“.
Komentarišući obrazloženje zagrebačkog ugostitelja da specijalitet nazove mljevenicima da ne bi uvredio ljude iz Bosne jer su ćevapi njihov brend, Žurić kaže da pominjanjem reči brend zapadamo u neke vode koje nemaju veze sa ćevapima i dodaje da bi mogao da pogleda u rečnik gde bi video da je ćevap turcizam koji znači komad mesa.
Kako je „banana split“ postala „banana Novi Sad“
„Umesto da mi sad govorimo, ima neka roštiljijada ali da se zove ćevapijada, pa da vidimo koji je bolji i zašto niko neće da otkrije recept za svoje ćevape mi u stvari govorimo o promeni naziva, što je potpuno jedna literarna, književna stvar, ali eto, desilo se i to. Mada se sećam kad je počeo rat u Hrvatskoj da su ih nekako drugačije zvali, da li neke ćufte od mesa ili tako nešto. Ali ne treba zaboraviti da se u novosadskim poslastičarnicama onaj kolač 'banana split' zvao 'banana Novi Sad' jer su oni mislili da je to Split, a ne da je to podeljeno“, kaže Žurić.
Dodaje da bi voleo da proba „mljevenike“ ali da bi mu bio problem kom jeziku bi ih ocenio.
„Koliko situacija bila tragična toliko je komična i hajde da prebacimo na to komično jer kako god ga zvao važno je da ne bude, što bi moj pokojni deda rekao u Sarajevu, kako su ćevapi svakog dana kraći sa obe strane i da li je deset u pola, vazda deset u pola“, zaključio je Žurić.
