Ko će vladati Nemačkom
20:26 27.09.2021 (Osveženo: 13:55 29.09.2022)
© AFP 2023 / UWE LEIN
Pratite nas
Debakl nemačkih demohrišćana na upravo održanim izborima ne meri se razlikom u dobijenim glasovima u odnosu na glavne konkurente, već padom popularnosti od skoro devet odsto. Pobednici izbora socijaldemokrate moraće da počnu pregovore o koaliciji, koji će biti dugi i teški. Kako stvari stoje, najizglednija je koalicija „Semafor“.
To kaže dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke Miroslav Stojanović, koji za Sputnjik analizira rezultate izbora u toj zemlji koji su održani u nedelju.
Koalicija „Semafor“ najizglednija
Koalicija „Semafor“ koja je, kao i ostale koje su se pominjale („Jamajka“ ili „Kenija“), nazvana po bojama stranaka koje bi je činile, bila bi sastavljena od socijaldemokrata (SPD), liberala (FPD) i Zelenih.
Međutim, kako napominje Stojanović, pregovori će biti dugi i teški zbog programskih i ideoloških razlika između partija, pogotovo sa liberalima.
„Socijaldemokrate gotovo da nemaju dodirnih tačaka sa njima. Štaviše, imaju veoma oprečne poglede u socijalnoj politici. Liberali se zalažu za oštre finansijske rezove. Socijaldemokrate su za širenje socijalnih prava i pomoći i liberali ih optužuju da umeju samo da troše novac, ali ne i da ga stvaraju. Liberali su stranka koja je bliska krupnom kapitalu i industriji“, ističe Stojanović.
Više dodirnih tačaka SPD ima sa Zelenima, a uz to su već jednom i bili u koaliciji, u vreme dok je kancelar bio Gerhard Šreder, a ministar spoljnih poslova Joška Fišer, dodaje naš sagovornik.
„Oni iz te vlade imaju dobro iskustvo. Njihova koalicija je dosta dobro funkcionisala i to je neka vrsta zaloga sa kojim Olaf Šolc, lider socijaldemokrata, može da računa u primamljivanju da Zeleni uđu u vladu“, napominje Stojanović.
Flertovanje između stranaka počelo je još tokom izborne noći, a već dan nakon izbora najavljeni su sastanci stranačkih rukovodstava svih partija. Nemački parlament Bundestag mora da bude konstituisan najkasnije do 26. oktobra, tako da će tri stranke požuriti da pregovori što pre počnu i da ih intenziviraju kako bi vlada bila formirana što pre.
Osim „Semafor“ koalicije, analitičari su pominjali još mogućnosti formiranja koalicije „Jamajka“, koju bi činile demohrišćani (CDU/CSU) sa Zelenima i FPD, ili koalicije „Kenija“, koja bi podrazumevala udruživanje dve najjače stranke, SPD i CDU/CSU, sa Zelenima.
Kopredsednici Zelenih Analena Berbok i Robert Habek
© AFP 2023 / JOHN MACDOUGALL
Međutim, pokušaj da se formira koalicija „Jamajka“ već je jednom propao 2017, kada su ovaj pokušaj „torpedovali“ liberali i Angela Merkel je još jednom bila prinuđena da formira veliku crveno-crnu koaliciju.
Velika koalicija gotovo isključena
Mogućnost velike koalicije sada je gotovo isključena, kaže Stojanović.
„Tri velike koalicije u četiri mandata Angele Merkel obile su se o glavu i jednoj i drugoj strani. Socijaldemokrate gotovo da su izgubili vazduh u čvrstom Merkelinom zagrljaju, ali su izgubili i konzervativci. Iz jednog izbornog kruga u drugi osipalo se članstvo i padali su procenti“, kaže on.
Koalicija „Kenija“ bi zato bila velika koalicija — proširena Zelenima.
27 Septembar 2021, 12:32
Najviše glasova na izborima u Nemačkoj dobili su socijaldemokrate (SPD) i njihov kandidat za kancelara Olaf Šolc, dok se hrišćanske demokrate (CDU) sada već bivše kancelarke Angele Merkel suočavaju sa najtežim debaklom u svojoj istoriji. SPD osvojila je 25,7 odsto glasova, a savez CDU i njihovih bavarskih katoličkih saveznika Hrišćansko-socijalna unija (CSU) 24,1 odsto. Trećeplasirani su Zeleni sa 14,8 odsto osvojenih glasova, četvrti su liberali koji su osvojili 11,5 odsto glasova. Za njima slede ultradesničarska AfD sa 10,3 osvojenih glasova, dok su na poslednjem mestu naslednici istočnonemačkih komunista, Levica, sa 4,9 odsto osvojenih glasova.
Stranka Angele Merkel doživela je pad od skoro devet odsto. Osim njih, pad su doživeli AfD od 2,3 odsto i Levica od čitavih 4,3 odsto. Za razliku od njih, rejting socijaldemokrata porastao je za 5,2 odsto, Zeleni su porasli za 5,8 odsto, a liberali za 0,7 odsto.
Gafovi Merkelove i Lašeta doprineli pobedi Šolca
Socijaldemokratski lider Olaf Šolc je ostvario, kako Stojanović kaže, pravo malo čudo — krenuo je iz ponižavajuće pozicije, sa svega 15 odsto podrške građana, a rezultat od više od 25 odsto dobijenih glasova osokolilo je najstariju stranku u Nemačkoj.
„Dogodilo se nešto kao vaskrsenje posustale stranke, koja je nekada, pogotovo u vreme Vilija Branta, bila veoma moćna“, konstatuje naš sagovornik.
Padu Hrišćanskih demokrata i njihovih prirodnih partnera, bavarskih katolika iz Hrišćansko-socijalne unije, doprinela je i sama Angela Merkel. Prvo je pre dve godine za naslednicu izabrala Anegret Kramp-Karenbauer, koja je posle nepunih godinu dana bila prinuđena da se povuče.
Lider CDU Armin Lašet
© AFP 2023 / INA FASSBENDER
Početkom ove godine, za vođu Hrišćanskih demokrata izabran je Armin Lašet, za koga se pokazalo da nije ličnost od formata koji bi mogao da svojoj stranci osigura pobedu na izborima, iako ima veliko političko iskustvo. I on je napravio nekoliko ozbiljnih gafova, od kojih Stojanović pominje dva — smejao se iza leđa predsednika Nemačke Franka Valtera Štajnmajera dok je ovaj razgovarao sa žrtvama razornih poplava i bio je optužen za plagijat.
„Ovaj debakl se jednim delom, iako je trend pada konzervativaca bio nezaustavljiv iz jednog izbornog ciklusa u drugi, može pripisati i njemu“, kaže Stojanović i dodaje da se nije snašao tokom kampanje koja se zbog epidemije virusa korona uglavnom bazirala na televizijskim debatama, u kojima je Olaf Šolc briljirao.
Zeleni će glasnije zagovarati kosovsku nezavisnost od Merkelove
Dok su Zeleni i FPD partije sa najvećim koalicionim kapacitetom, ultradesničarska AfD tog kapaciteta uopšte i nema. Jedini pokušaj da CDU uđe sa njima u koaliciju u pojedinim istočnim pokrajinama pre nekoliko godina odsečno je presekla Angela Merkel. Uprkos padu ova stranka ostaje druga najjača partija u istočnonemačkim pokrajinama Saksoniji i Tiringiji.
Ako u koaliciju uđu Zeleni, dobiće Ministarstvo spoljnih poslova i, prema Stojanovićevim rečima, može se očekivati da pokrenu teme neugodne za region u kojem se nalazi i Srbija. To su ekološke teme i poštovanje ljudskih prava i sloboda. Zeleni takođe gaje veliki animozitet prema Rusiji i Kini.
Uz to, ako se uzme u obzir da je izvestilac Evropskog parlamenta Viola fon Kramon jedan od najvatrenijih zagovarača nezavisnosti Kosova i Metohije, visoki funkcioner Zelenih, može se očekivati da će se Nemačka, kao i za vreme Angele Merkel, držati stava o Kosovu kao nezavisnoj državi. Razlika je u tome što bi Zeleni kosovsku nezavisnost zagovarali napadnije i glasnije, ističe Stojanović.
