https://lat.sputnikportal.rs/20210925/koliko-nas-kosta-zdrava-hrana-1130146908.html
Koliko nas košta „zdrava hrana“
Koliko nas košta „zdrava hrana“
Sputnik Srbija
Koliko nas košta „zdrava hrana“
2021-09-25T10:39+0200
2021-09-25T10:39+0200
2021-09-25T10:56+0200
srbija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
stil života
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112004/41/1120044186_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_de4b676c155f1d28828140426c7ecb48.jpg
To nije slučaj samo kod nas, već i u svetu, gde se zavisno od tržišta uglavnom konzumira brza hrana, testo, jeftinije povrće, povoljnije meso. Cene hrane su značajno uznapredovale otkako je krenula pandemija, a šećer je pogurao cene maltene svih namirnica.U Srbiji se generalno slabije jede crna čokolada, pre svega, zbog visoke cene u odnosu na standard i plate većine građana. Što više kakaa, to viša cena, a i ta sirovina poskupljuje, još od početka prošle godine kada je tona kakao zrna vredela čak 2.500 dolara.S druge strane, (crna) čokolada je samo jedan mali deo priče o zdravim slatkišima ili hrani, generalno. Naše tržište je iz godine u godinu sve bolje snabdeveno, a upakovana hrana je svakako skuplja od one „na meru“.Recimo, 75 grama upakovanog sirovog badema, kupljenog u marketu, košta otprilike kao 100 grama pečenog badema u prodavnici zdrave hrane. Potonji se svakako bolje kotira, tj. regularno ima jaču cenu.Takođe, keks bez dodatog šećera, sa nekim prirodnim zaslađivačem ili, na primer, sa stevijom – osetno manje se isplati od kutije „standardnog keksa“ koji kupuje većina potrošača u Srbiji.Koliko je „teško“ tržište zdrave hrane?Svakako, ima razlika u tome koji je brend u pitanju, koja je gramaža, da li je keks „običan“, filovan, sa nekim specijalnim ukusom, ali u načelu, zdravije opcije su prosečno duplo skuplje.U poslednje vreme sve popularnije su i ovsene kaše, pri čemu pakovanje pahuljica košta najmanje i traje najduže. Ono što pravi razliku u ceni jesu čia semenke, badem, lešnik, listići badema ili kokosa, zatim smrznuto ili kandirano voće, potom razni drugi dodaci.Treba istaći i da nije svaki musli, kao gotov proizvod, isti. U ponudi su pakovanja koja garantuju 30 odsto manje šećera i to je jasno istaknuto na ambalaži, kao i musli bez veštačkih zaslađivača. Ovakvi proizvodi svakako koštaju više, prenose Novosti.Zanimljivo je i poređenje belog šećera sa brezinim šećerom, koji se nametnuo kao jedan od najpopularnijih zaslađivača. Štaviše, „leti“ i sa polica u našoj zemlji, uprkos paprenoj ceni: 150 grama ovog šećera košta 360 dinara, dok je kilogram belog šećera oko 70 dinara.Prema procenama sa sajta Statista, tržište zdrave i velnes-hrane vredelo je oko 707 milijardi dolara u 2016, a procena je da je do ovde godine poraslo na više od 800 milijardi dolara.
https://lat.sputnikportal.rs/20210802/koliko-je-opasna-opsesija-zdravom-ishranom-1127989342.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
koliko nas košta „zdrava hrana“ cene hrane u srbiji poređenje šećer zdravlje ishrana
koliko nas košta „zdrava hrana“ cene hrane u srbiji poređenje šećer zdravlje ishrana
Koliko nas košta „zdrava hrana“
10:39 25.09.2021 (Osveženo: 10:56 25.09.2021) Iako se duže vreme diskutuje o tome koliko je hrana koja se promoviše kao zdrava zaista zdrava, budući da neki proizvodi, recimo, nemaju šećer ali zato imaju velike količine prostih masti u sastavu, ovaj segment svakako ostaje luksuz.
To nije slučaj samo kod nas, već i u svetu, gde se zavisno od tržišta uglavnom konzumira brza hrana, testo, jeftinije povrće, povoljnije meso. Cene hrane su značajno uznapredovale otkako je krenula pandemija, a šećer je pogurao cene maltene svih namirnica.
U Srbiji se generalno slabije jede crna čokolada, pre svega, zbog visoke cene u odnosu na standard i plate većine građana. Što više kakaa, to viša cena, a i ta sirovina poskupljuje, još od početka prošle godine kada je tona kakao zrna vredela čak 2.500 dolara.
S druge strane, (crna) čokolada je samo jedan mali deo priče o zdravim slatkišima ili hrani, generalno. Naše tržište je iz godine u godinu sve bolje snabdeveno, a upakovana hrana je svakako skuplja od one „na meru“.
Recimo, 75 grama upakovanog sirovog badema, kupljenog u marketu, košta otprilike kao 100 grama pečenog badema u prodavnici zdrave hrane. Potonji se svakako bolje kotira, tj. regularno ima jaču cenu.
Takođe, keks bez dodatog šećera, sa nekim prirodnim zaslađivačem ili, na primer, sa stevijom – osetno manje se isplati od kutije „standardnog keksa“ koji kupuje većina potrošača u Srbiji.
Koliko je „teško“ tržište zdrave hrane?
Svakako, ima razlika u tome koji je brend u pitanju, koja je gramaža, da li je keks „običan“, filovan, sa nekim specijalnim ukusom, ali u načelu, zdravije opcije su prosečno duplo skuplje.
U poslednje vreme sve popularnije su i ovsene kaše, pri čemu pakovanje pahuljica košta najmanje i traje najduže. Ono što pravi razliku u ceni jesu čia semenke, badem, lešnik, listići badema ili kokosa, zatim smrznuto ili kandirano voće, potom razni drugi dodaci.
Treba istaći i da nije svaki
musli, kao gotov proizvod, isti. U ponudi su pakovanja koja garantuju 30 odsto manje šećera i to je jasno istaknuto na ambalaži, kao i musli bez veštačkih zaslađivača. Ovakvi proizvodi svakako koštaju više,
prenose Novosti.
Zanimljivo je i poređenje belog šećera sa brezinim šećerom, koji se nametnuo kao jedan od najpopularnijih zaslađivača. Štaviše, „leti“ i sa polica u našoj zemlji, uprkos paprenoj ceni: 150 grama ovog šećera košta 360 dinara, dok je kilogram belog šećera oko 70 dinara.
Prema procenama sa sajta Statista, tržište zdrave i velnes-hrane vredelo je oko 707 milijardi dolara u 2016, a procena je da je do ovde godine poraslo na više od 800 milijardi dolara.
