https://lat.sputnikportal.rs/20210923/zasto-je-zakon-za-hilandar-koji-donosi-srbija--istorijski-1130105986.html

Zašto je zakon za Hilandar koji donosi Srbija — istorijski

Zašto je zakon za Hilandar koji donosi Srbija — istorijski

Sputnik Srbija

Pred poslanicima Skupštine Srbije predlog je istorijskog zakona o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Hilandara, koji će osigurati podršku u očuvanju... 23.09.2021, Sputnik Srbija

2021-09-23T20:30+0200

2021-09-23T20:30+0200

2021-09-24T11:31+0200

srbija

kultura

istorija

požar

zakon

obnova

milivoj ranđić

hilandar

duhovnost

srbija – društvo

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/0c/1125592654_0:0:961:540_1920x0_80_0_0_30c35a30b5cfa32c9bf71f7af60260f9.jpg

Država Srbija će po prvi put zakonski brinuti o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa manastira Hilandar, ali i onog koje nije materijalno.Zakon o zaštiti kulturno istorijskog nasleđa HilandaraMilivoja Ranđića zatekli smo upravo u Hilandaru, gde su u toku dogovori oko plana obnove u sledećoj godini.Naš sagovornik ne krije zadovoljstvo zbog donošenja ovog zakona, jer je, kako kaže, reč o stalnoj brizi za očuvanje nasleđa na Hilandaru. On objašnjava da je podrška zapravo usmerena prema ciljevima koji sami po sebi definišu značaj i važnost Hilandara.„Usmerena je na očuvanje same ustanove, kao najstarije srpske ustanove, to podrazumeva brigu za njegov tekući život, ali iznad svega za zaštitu nepokretnog nasleđa, graditeljskog nasleđa, za zaštitu pokretnog nasleđa, a tu je i posebna podrška istraživačkim aktivnostima i prezentaciji nasleđa, blaga Hilandara, od njegove riznice koja je svojevrsni muzej, do živog nasleđa manastira.„Hilandar sabira, on nije jedan prost manastir, govorimo o nečemu što bi se kod nas u Srbiji definisalo kao prostorna kulturno-istorijska celina. Dakle, govorimo o interakciji više faktora, manastirskog bratstva, manastirskih zdanja, posebnog načina života koji se ovde gaji i onoga što je u okruženju manastira“, kaže Ranđić i podseća da na prostoru od Hilandara ka morskoj obali ima još nekoliko desetina spomenika kulture koji su deo njegovog nasleđa.Srpsko nasleđe na Svetoj GoriKada mislimo na Hilandar, često kažemo Sveta Gora. Ranđić objašnjava da ta formulacija nije daleko od istine, jer srpsko kulturno nasleđe ne u formalnom, već u smislu pripadnosti po poreklu, postoji izvan osnovne prostorne kulturno-istorijske celine manastira sa neposrednim okruženjem.„Govorimo o isposnici Svetog Save u Kareji, o Molivoklisiji, jednoj prelepoj keliji sa divnim slikarstvom iz 14. veka. Govorimo o još nekoliko kelija, o tome da nam se rukopisno nasleđe nalazi i u drugim manastirima. Brankovići su bili i ktitori manastira Svetog Pavla, gde se do 19. veka nalazila i Saborna manastirska crkva koju je podigao despot Đurađ. Brankovići su i ktitori manastira Esfigmen. Naši vladari, posebno car Dušan, a pre svih Sveti Sava, pomagali su i druge manastire, tu je i Radič Postupović koji je bio ktitor manastira Konstamonita.“Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa predviđa i formiranje Komisije za manastir Hilandar, kao posebno radno telo. Slična komisija postoji i sada, sastavljena je od najvećih stručnjaka iz oblasti kulturnog nasleđa.Od početka obnove ova komisija je definisala prioritete obnove, prema projektima raspoređivala novac, ali je i obavljala nadzor nad izvođenjem građevinskih i konzervatorskih radova i pratila da li su sredstva namenski trošena. Pred novom komisijom biće i novi izazovi.„Sredstva za obnovu izgorelog dela su uglavnom obezbeđena, sada kada se radi nadalje, moraju da se određuju prioriteti. Njih će pre svega na predlog manastira, ali i Zadužbine i ustanova zaštite određivati komisija. Tu moramo da budemo realni, jedno je obezbediti sredstva, ali moramo da ispunimo i druge resurse, ljudske“, ističe Ranđić.Istraživanje nepresušne rizniceTreća, jednako važna celina zakona odnosi se na istraživačke delatnosti vezane za Svetu srpsku carsku lavru. Hilandar je nepresušna duhovna, ali i istorijska riznica, iz koje su upravo tokom obnove izbijali novi slojevi.„Deo ljudi koji ovde boravi da bi izvodili radove, obavlja i istraživanja. Svi graditeljski radovi koje smo obavili na rekonstrukciji, koje nam je, nažalost, omogućio požar, dali su nam novi uvid ne samo u tehnike gradnje, već i u bolje razumevanje strukture kojom je manastir nastajao i na koji način se razvijao. To nam je dosta pomoglo i u razumevanju šire slike o manastiru Hilandaru“, kaže Ranđić.Grčka je, iako je bila zaključana, omogućila pristup našim stručnim ekipama i radnicima, Ranđić se nada da će pandemija ipak stati, jer će to olakšati posao, a na redu je najveći izazov od velikog požara.Obnova još dva konaka„Na redu je obnova preostala dva konaka Dohije i Igumenarije, jedina dva konaka koji još nisu sređeni. Dohija bi do kraja godine trebalo da bude pod krovom, na njoj će biti posla i sledeće godine, kada konačno počinju i radovi na Igumenariji, konaku iz koga se 2004. godine proširio požar. Izazov, pre svega statički, biće dva paraklisa sa kupolom. Istovremeno, radiće se i na problemu jugozapadnog bedemskog zida, čija je nestabilnost bila i osnovni uzrok požara, zbog pucanja kanala dimnjaka.“Srbija je do sada za obnovu Hilandara dala 1,7 milijardi dinara, najviše u ovoj godini, 360 miliona dinara. Procena je da će obnova manastira u celosti biti završena do kraja 2023. godine.

2021

Vesti

sr_RS

obnova hilandara, zakon o hilandaru, čuvanje, požar, milivoj ranđić, obnova hilandara, zakon o hilandaru, čuvanje, poćar, obnova hilandara, milivoj ranđić,