Odlazak Nenada Nenadovića, glumca dečačke vedrine: Između Toma Sojera i Petra Pana
© Screenshot/YoutubeNenad Nenadović
Pratite nas
Zauvek ćemo ga tražiti negde između Toma Sojera i Petra Pana, večnih dečjih junaka jer je bio prirodni spoj dečačke vedrine i nade. Lično ću ga pamtiti po osmehu koji je imao, kaže, na vest o odlasku glumca Nenada Nenadovića upravnik pozorišta „Boško Buha“, njegov kolega i prijatelj Igor Bojović.
„Nadali smo se da će se ovog puta izvući, da će ovu najtežu bitku u životu dobiti, da ćemo ga još gledati puno na sceni našeg pozorišta. Međutim, desilo se obrnuto“, tužno dodaje Bojović podsećajući da je ceo ansambl teatra u kojem je Nenad Nenadović gradio glumačku karijeru verovao da je ovaj večito nasmejani dečak jači od virusa korona koji ga je odneo.
Otkrivajući da je, iako godinama mlad, Nenad bio i njegov lični uzor iz detinjstva, upravnik „Buhe“ priseća se naslova brojnih televizijskih serija i filmova u kojima je Nenad igrao i uloga koje je ostvario.
Bio je jedan od stožera pozorišta „Boško Buha“
„Igrao je i u svim mojim komadima koji su realizovani na sceni pozorišta „Boško Buha“, a igrao je u skoro svim predstavama pozorišta kada sam došao za upravnika. Bio je jedan od stožera pozorišta, jedno vreme i njegov upravnik“, podseća Igor Bojović.
On posebno ističe Nenadovićev redak i veliki talenat koji se ogledao pre svega u izuzetnom odnosu koji je ovaj glumac uspostavljao sa najmlađom publikom.
„Glumeći za decu približavao im se na način koji bi teško nekom drugom tako pošao za rukom. To je bio njegov poseban talenat. Taj večiti osmeh je jednostavno plenio, čineći ga mlađim nego što jeste. Nenad je istovremeno bio i neposredan, uspevao je da svakom detetu ponudi ono što je zanimljivo i što je toj dečjoj publici bilo značajno da čuje i vidi. Taj izuzetni spoj velikog glumačkog talenta i dara do dopre do najmlađih činio ga je ne samo velikim glumcem nego i čovekom“, napominje upravnik pozorišta „Boško Buha“.
Poslednja uloga u „Mačoru u čizmama“
Odlaskom Nenada Nenadovića ovaj teatar izgubio je umetnika koji je mnoge predstave učinio nezaboravnim, poput omiljenih „Snežane i sedam patuljaka“, „Gospodara muva“, „Petra Pana“, „Zvezdarskog viteza“, „Toma Sojera“… Poslednja uloga koje je odigrao bila je u „Mačoru u čizmama“…
„Mnogo je Nenadovih izuzetnih uloga, upečatljivih, poput one u „Tomu Sojeru“, „Florentinskom šeširu“, „Gospođi ministarki“, „Uspavanoj lepotici“… Ili u „Krčmarici Mirandolini“ , predstavi koja se kod nas uvek igra na kartu više. Zaista je na izuzetan način u svima njima spajao tu jednu dečačku vedrinu i nadu. Zato ćemo ga zauvek tražiti među bajkama koje su značajno obeležile naše živote, između Toma Sojera i Petra Pana, tog večitog dečaka koji nikada nije pristao da odraste. E, to je Nenad Nenadović, čovek koji je bio prijatelj tom detetu u meni koje nosim celog života i kojeg ću nositi. Pamtiću ga po osmehu i uvek ću ga se rado i sa tugom sećati.“