„Klinac si, treba da igraš protiv Španije, a on prekine trening i kaže – 'ajmo na kafu!“
20:10 23.09.2021 (Osveženo: 20:26 23.09.2021)
© Sputnik / Ramilь Sitdikov
/ Pratite nas
Ivan Paunić, srpski košarkaš govorio je za Sputnjik o početku karijere i saradnji sa legendarnim Dušanom Dudom Ivkovićem, povredi koja mu je preko noći ugrozila karijeru, kao i o predstojećoj sezoni koju će igrati u dresu ruske Lokomotive.
Kada su na teren Beogradske arene tokom Univerzijade 2009. godine u košarkašim dresovima istrčali Ivan Paunić, Miroslav Raduljica, Nemanja Bjelica, Milan Mačvan i Marko Kešelj iz prvih redova posmatrao ih je tadašnji selektor Dušan Duda Ivković.
Legendarni Duda tada je shvatio da Srbija ima mlade košarkaške nade kojima treba dati prostora. Nakon što su osvojili zlatnu medalju, Duda nije imao dilemu - vodiće ih na Evropsko prvenstvo.
O tom čuvenom pozivu koji je promenio tok karijere nekih velikih imena srpske košarke govorio je Ivan Paunić.
„Bila je Univerzijada 2009. godine u Beogradu, Srbija je bila domaćin. Došle su ozbiljne reprezentacije, Rusija, Amerika, Australija, bilo je jako takmičenje. Među ljudima koji su pratili bio je i Duda Ivković. Mi smo igrali veoma dobro, osvojili smo zlatnu medalju, selektor je posmatrao sve to i izrazio želju da povede celu petorku na pripreme A reprezentacije, koje su svi prošli“, počeo je Paunić razgovor za Sputnjik .
„Duda je čovek koji je promenio ne samo moj život, nego život svih reprezentativaca. U tom trenutku nas petorica kao najmlađa selekcija (u proseku 21 godina) idemo na Evropsko prvenstvo u Poljsku. Svi su bili u čudu kako je Duda imao smelosti da krene sa tako mladom reprezentacijom“, prisetio se košarkaš Lokomotive.
I smelost se isplatila, jer je podmlađena selekcija Srbije tada donela srebrnu medalju.
Paunić je objasnio kako je odlazak na Evropsko prvenstvo tako mladih igrača uticao na to da oni kasnije naprave velike karijere i ostanu zapamćena imena u srpskoj, evropskoj i svetskoj košarci.
„Nama je taj poziv mnogo značio, dao nam je vetar u leđa. Dali smo svoj maksimum najpre da bismo opravdali njegov poziv i naravno za dres reprezentacije smo se borili do kraja. Taj njegov poziv svima nam je promenio život, većina igrača je posle toga napravilo ozbiljne karijere što se tiče te generacije, a o ranijim je suludo i pričati. Duda je napravio najveće velikane srpske košarke“, rekao je Paunić.
Dušan Ivković
© AFP 2023 / Jure Makovec
Srpskom košarkašu teško je pao odlazak legende. Paunić se prisetio i njihovog poslednjeg razgovora. Košarkaški teren koji nosi njegovo ime napravljen je u Grockoj, beogradskoj opštini u kojoj je odrastao i gde je pogađao prve koševe. Kada je teren trebalo da bude zvanično otvoren, Paunić je želeo da Duda bude tu kao počasni gost.
„Kada sam čuo vest da je preminuo, bio mi je mnogo težak dan, bio sam vezan za njega. Čuli smo se pre mesec dana kada se otvorio moj košarkaški teren u Grockoj. Želeo sam da bude moj počasni gost. Kada smo se čuli, zvučao je jako loše. Rekao je da je bolestan i da leži u krevetu. Nije bio u mogućnosti da prisustvuje, ali mi je poručio da se raduje zbog mene i da sam to zaslužio. To je bio naš poslednji razgovor“, prisetio se Paunić.
Duda je za igrače bio više od trenera, a Ivan je zahvalan što je imao priliku da sa legendom ostvari značajne uspehe.
„Dok smo sarađivali, bio je kao roditelj. Učio nas je važne košarkaške, ali i životne stvari. Bio je trener, učitelj, roditelj, svima nam je teško pao gubitak. Celoj srpskoj, evropskoj i svetskoj košarci. Imao sam priliku da radim sa najvećim trenerom Evrope, hvala mu za sve“, istakao je srpski košarkaš.
O autoritetu proslavljenog Dude Ivkovića puno se govori. Mnogi igrači koje je trenirao često su znali da istaknu kako su njegove metode doprinosile uspesima, čemu je svedočio i Paunić.
„On je znao kada treba da podigne atmosferu, kada da bude nervozan, a kada smo mi napeti i kada nas čeka teška utakmica on je znao da prekine trening i da kaže idemo na tuširanje i ručak“, ispričao je Ivan pa se prisetio jedne anegdote koja oslikava metode legendarnog Ivkovića.
„Ti treba da igraš sa Španijom, a klinac si, na drugoj strani braća Gasol, Navaro, velika imena evropske košarke. On zna da možemo da uđemo u problem ako zavlada tenzija. Onda prekine trening i kaže: Idemo na kafu, da uopšte ne razmišljamo o toj utakmici“, ispričao je Paunić.
Znao je i kada treba da se podigne ton, da bi probudio igrače ako slučajno „visoko polete“.
„Sa druge strane kada se igra protiv neke reprezentacije koja nije „zemlja košarke” napravio je tenziju da se ne bismo opustili. To je radio sve da bi nas motivisao. Dovoljno je bilo samo da te pogleda. Znaš šta misli i šta treba da radiš. Niko od igrača nije pomislio da će nešto lako uraditi. Bila je čast obući dres reprezentacije, drugo Duda da ti bude trener. Zbog toga su treninzi izgledali fantastično, svi su davali 100 odsto sebe. Na sve to je on uticao“, objasnio je igrač ruskog kluba.
Nakon velikog uspeha na Evropskom prvenstvu, bilo je vreme da srpski talenti zakorače na još veću scenu. Usledilo je Svetsko prvenstvo u Turskoj 2010. godine i bolna utakmica sa domaćinom koju Paunić pamti kao da se odigrala juče.
Srpski košarkaši vodili su u samoj završnici tog polufinala, semafor je pokazivao tri sekunde do kraja, a Turci su preokrenuli rezultat.
„Poraz u Turskoj nam je jako teško pao. Utakmica se igrala uveče u devet sati, sledećeg dana za treće mesto igrali smo u dva popodne. Mi prvo zbog slavlja turskih navijača nismo mogli da izađemo iz hale do tri ujutru, a onda niko nije mogao do zaspi. Nismo imali ni trening, jednostavno to je bio veliki minus za srpsku košarku. Da smo tada osvojili medalju, ta generacija bi naređala zlata“, siguran je srpski košarkaš.
Iako su taj poraz teško podneli i nose ga sobom kroz karijere, selektor Ivković nikada nije okrivio nijednog od njih.
„Duda nikada nije krivio ekipu ili nekog igrača. Uvek je on štitio i bio taj koji će izaći ako se desi neki poraz koji nije trebao. To mnogo znači igračima, nikad nije upirao prstom. Rekao je to je moja krivica, ja sam kriv. Bio je veliki i kao trener i kao čovek“, zaključio je priču jedan od Dudinih đaka.
Svoju klupsku karijeru Ivan Paunić počeo je da gradi u Partizanu 2004. godine, međutim nakon epizoda u Megi, Mornaru, Vojvodini, Ostendeu i Arisu, 2010. godine potpisao je za ruski tim Nižnji Novgorod gde je odigrao neke od najboljih partija u karijeri.
„Prvo iskustvo u Rusiji imao sam 2010. godine kod trenera Zorana Lukića, to je bila ekipa Nižnjeg Novgoroda. To je bila ekipa koja je iz godine u godinu rasla. Igrao sam dobro u toj ekipi, igrao sam i ruski Ol star. Sve se nadovezalo tih godina, zlato sa Univerzijade, srebro na Evropskom, i onda sjajne partije u Rusiji“, ispričao je Paunić.
Nakon toga uzlazna putanja nije prekinuta, u Fuenlabradi postao je najbolji trojkaš španske lige, da bi onda dobio sjajnu ponudu iz Turske, gde mu se dogodio najteži trenutak u karijeri.
„Dobio sa poziv turskog Tofaša, sjajna organizacija kluba. Sa njima sa osvojio drugo mesto na Kupu i prvenstvu, to je bio najveći uspeh tog kluba. Kada sam trebao da potpišem za neki od evroligaških timova, tada se desila povreda“, prisetio se Paunić.
Srpski košarkaš povredio se na treningu turskog tima, dvadeset dana pred kraj prvenstva. Utvrđeno je da ima parcijalnu rupturu ligamenata ispod čašice. Međutim, povreda je otišla toliko daleko da ne samo da je ugrozila Ivanovu karijeru , već i život.
🔵⚪️ Game day 🔵⚪️
— Ivan Paunic (@paun3131) October 7, 2017
Opening season with a game against Darussafaka!!!
Lets go Tofas...💪🏻 pic.twitter.com/wjOV251977
Nakon operacije, Paunić je danima imao visoku temperaturu, povređeno koleno poprimilo je drugu boju, doktori su sve vreme upućivali na to da je takvo stanje normalno.
Međutim, Pauniću se stanje pogoršalo i završio je ponovo na operacionom stolu.Zbog sepse je postojala velika opasnost da bakteriju koju je dobio zahvati kost, nakon čega bi košarkaš ostao bez noge, a i život bi mu bio u opasnosti.
Dva meseca Paunić je proveo u bolničkom krevetu pod konstantnom temperaturom, nakon čega je kao ranjeni lav uspeo da stane na noge i ponovo se vrati na teren.
Mnogi nisu verovali, doktori su davali prognoze, neki su se oprostili od njegove karijere, ali Ivan je sve to vreme u svojoj glavi imao sliku sebe sa loptom na parketu.
„Odvojila me je od terena duže nego što je bilo planirano. Međutim, znajući sebe, ne odustajem ni od čega. Ako sam zacrtao nešto, idem do maksimuma. Ne slušam ako neko sa strane ili doktori kažu da ne mogu. Ja sam u svojoj glavi imao cilj, držao sam se toga. Upornost i rad doveli su me na ovo mesto. Bilo je svakakvih prognoza, ali ja sam dane provodio u teretani i na terenu. Nisam želeo da tako završim svoju karijeru“, rekao je Paunić koji je nakon svega ponovo tražen i to od velikog ruskog kluba.
Inspirativnu životnu priču nastavio je u Lokomotivi.
„Vratio sam se na velika vrata, Lokomotiva je jedan od najvećih ruskih klubova. Dobio sam priliku da se pokažem i vratim na stare staze gde sam igrao dobro i Evrokup i VTB ligu. Imamo dobru ekipu, čekamo da se oporavi još par igrača. U narednom periodu bićemo kompletni“, istakao je Paunić.
Media day!! Let’s go Loko!!
— Ivan Paunic (@paun3131) September 6, 2021
🟢🔴🚂🚂 pic.twitter.com/ZpQlUqFQ9i
Ruski tim dočekao ga je sa specijalnim patikama na kojima su naslikane srpska i ruska zastava.
Paunić se opremom pohvalio na Instagramu uz natpis „Porodica, tim i bratstvo dve nacije”.
Lokomotiva je u Evrokupu u istoj grupi sa Partizanom u kojem je Paunić napravio prve korake. Ivan smatra da su crno-beli dobili mnogo aduta dolaskom Željka Obradovića.
„Njegov dolazak u Srbiju mnogo znači. To se vidi i kroz imena koja su potpisala za Partizan, a mogli su da igraju na većem nivou. Navodno su se vratili stepen nazad, ali za njih je rad sa Željkom kao Evroliga. Od Partizana se mnogo očekuje, sigurno će biti dobra i teška utakmica. Jedva čekam da vidim svoje drugove iz Partizana i uvek mi je drago kad igram protiv svog bivšeg kluba“, rekao je Paunić.
Ipak, Ivanu je žao što neće imati priliku da igra protiv sada bivšeg kapitena Novice Veličkovića.
„Nole je živa legenda. Ispisao je istoriju Partizana. Dao je mnogo toga, do poslednjeg trenutka se borio. Pričam mnogim klincima koji su na početku da se ugledaju na njega. Njemu je svaka utakmica ista, uvek je imao istu motivaciju i želju. Kada ste sportista to je jako teško, a on je to godinama radio“, istakao je Paunić.
Srpski košarkaš zadovoljan je što će naredne sezone nastupati za ruski tim, a kako ističe jedva je čekao da počnu utakmicu.
Prvi meč Lokomotiva igra sa Uniksom u četvrtak.
„Od Lokomotive su uvek očekivanja velika. Biće mnogo više utakmica nego inače, nadam se da će hale biti pune. Uželeo sam se, jedva sam čekao da krene sezona“, poručio je Ivan.
Za kraj razgovora Paunić je najavio da će po isteku sezone organizovati letnje turnire na svom košarkaškom terenu kako bi podstakao mlade talente da se razvijaju i naravno, pokušaće da im prenese bar deo onoga što je naučio od velikana kakav je Duda Ivković.
28 Septembar 2021, 14:15
