- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Nadrealan Bajdenov govor: Fraze i ciljevi daleko od stvarnosti - a šta je prećutao?

© AP Photo / Evan VucciDžozef Bajden
Džozef Bajden - Sputnik Srbija, 1920, 22.09.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Moramo biti veoma oprezni u tumačenju ciljeva američkih lidera, jer ono što izriču kao svoje ciljeve često nije njihova stvarna politika, kaže za Sputnjik kolumnistkinja „Nedeljnika“, Ljiljana Smajlović, povodom govora predsednika SAD Džozefa Bajdena u Ujedinjenim nacijama gde je promovisao multilateralni pogled na svet, fokusiran na diplomatiju.
Američki predsednik je, naime, na 76. zasedanju Generalne skupštine u Njujorku između ostalog poručio da „SAD ne žele novi Hladni rat“ i istakao da se Amerika vratila za sto na međunarodnim forumima, a posebno u Ujedinjenim nacijama. Takođe je naveo i da je svet na prekretnici i da se mora brzo raditi na rešavanju nagomilanih problema pandemije, klimatskih promena i kršenja ljudskih prava.

Nadrealan govor „bezazlenog dede iz komšiluka“

Sagovornica Sputnjika međutim podseća da je Bajden od kako je postao predsednik, a i pre toga, u više navrata i pred različitim publikama saopštavao da je njegov glavni posao da mobiliše demokratske države, odnosno jedan blok država protiv drugog bloka zemalja na čijem čelu bi, prema njegovoj zamisli, bile Kina i Rusija.
„Dakle, on je čovek jedne veoma stare politike, a to su ti blokovi država koji se suprotstavljaju drugim blokovima država. To što on sada to predstavlja kao bitku demokratije protiv autokratije je potpuno drugorazredna stvar u odnosu na to da on i dalje želi da vodi jedan svet koji naziva slobodnim, protiv ostatka sveta“, primećuje Smajlović.
Bajden, ukazuje novinarka, nije izgovorio reč Kina, kao da ćemo mi sada da pomislimo da se cela njegova politika zapravo ne svodi na to da pokuša da spreči da ta zemlja postane moćnija i da ekonomski, politički ili vojno prestigne Ameriku.
„To je ono o čemu on govori od kako je došao na vlast, ali je sada došao u Ujedinjene nacije i govorio je tim svojim mirnim tonom jednog bezazlenog, dobronamernog dede iz komšiluka. Taj njegov ton, taj njegov govor gde fraza frazu stiže i gde se samo govori o „najboljim namerama koje ćemo da ostvarimo u saradnji sa svim narodima sveta“ je nešto što je bilo efektno kao kontrast Trampovom načinu govora i vođenja politike. Međutim, sada je taj jednolični ton i taj način govora koji se pretvara da ne postoje problemi jer ih ignorišemo i prelazimo preko njih, u velikom kontrastu sa, kako bi Amerikanci rekli, događajima na terenu. Tako da je to stvarno izgledalo pomalo nadrealno“, kategorična je Ljiljana Smajlović.

Bajden preskočio sopstvene propuste

U tom smislu, kako dodaje, nije iznenađena ni činjenicom da je Bajden ćutke prešao preko sopstvenih ozbiljnih propusta.
„On je preskočio probleme za koje je lično odgovoran od kako je došao na vlast. On je prevario Francusku, on je izašao iz Avganistana bez dogovora sa svojim partnerima, a da ne govorimo da je lično odgovoran za ubistvo čitave jedne porodice u Kabulu, pa je ovo možda bila dobra prilika da se izvini civilnim žrtvama, njihovim porodicama i da im ponudi neku nadoknadu“, navodi Smajlović.
Američki predsednik je pred Generalnom skupštinom UN rekao i da je pred svetom „odlučujuća decenija“ i da lideri treba da sarađuju na borbi protiv pandemije koronavirusa, zagrevanja planete i sajber pretnji. Istakao je da će SAD udvostručiti svoje finansijske obaveze u borbi protiv klimatskih promena i da će potrošiti 10 milijardi dolara za borbu protiv gladi u svetu.
Ljiljana Smajlović, pak, kaže da njegova priča o tome šta će Amerika da radi nije ni nalik tome šta Amerika već radi.
„Ja ne mogu da pogađam šta je američka stvarna politika, ali mogu da vidim kakve poteze vuku. Evo, trenutno postoji jedna stvarna, ogromna planetarna kriza kojoj bi čovečanstvo moglo složno da se suprotstavi, a imamo i sve ove „advokate globalizacije“ koji nam objašnjavaju koliko je odlična globalizacija i da postoji američko globalno vođstvo. Pa zar korona nije bila najbolja moguća prilika da SAD pokažu svoje globalno vođstvo i da pomognu da se ceo svet bori zajedno i istovremeno na neki fer način, da svima vakcine budu jednako dostupne? Ne da se to nije desilo, nego su prvo Amerikanci, a onda i ostale zapadne sile zgrabile koliko su god mogle vakcina, deset puta više nego što im je bilo potrebno, ne deleći ništa ni sa kim. Tek kada su vakcine počele da im propadaju po raznim medicinskim centrima, jer su došli do tačke da više ne mogu da ubede 30 posto svog stanovništva da se vakciniše, onda su počeli da pričaju o tome kako će da ih dele“, napominje naša sagovornica.
Bajden, kaže ona, priča o tome kako će se boriti u korist čovečanstva, ali na primeru korone nismo videli da se Amerika borila za čovečanstvo, već prvo za sebe.
„Pokušali su da se predstave kao filantropi tek kada su imali neverovatne viškove vakcina, a to je stvarno kao kada milijarder udeli sirotinji na ulici nešto da bi se bolje osećao i da bi na tome gradio priču o sebi kao o humanisti“, zaključuje Ljiljana Smajlović.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala