https://lat.sputnikportal.rs/20210921/srpski-malinari-predvidjaju-drastican-skok-cene-crvenog-zlata-1130046135.html
Srpski malinari predviđaju drastičan skok cene „crvenog zlata“
Srpski malinari predviđaju drastičan skok cene „crvenog zlata“
Sputnik Srbija
Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je da se ne može reći da je cena maline, koja ide i do 450 dinara, iznenađujuće visoka... 21.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-21T20:33+0200
2021-09-21T20:33+0200
2021-09-21T20:33+0200
ekonomija
ekonomija
maline
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111162/45/1111624599_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_3f6d41e349ecf61596017033513c7d68.jpg
Struka, nauka, analitika i proizvođači predviđaju da će cena maline, uz adekvatnu pripremu i maksimalno korišćenje sertifikovanog sadnog materijala, ići od 600 do 800 dinara po kilogramu, rekao je Radović.Komentarišući trenutnu cenu malina, Radović je kazao da bi to ona bila fenomenalna da je prinos 15 do 30 tona po hektaru.Naime, prinos je u proseku oko četiri tone, a za to postoji više razloga.Klimatske promene utiču na prinos, loš trend cena iz prethodnog perioda doveo je do pada proizvodnje i nestručne obrade, a primenom uredbe o sertifikovanom sadnom materijalu došlo je do toga da su proizvođači podigli kvalitet.Radović je za portal „Biznis“ kazao da, bez obzira na to što malinari imaju razloga za zadovoljstvo, u narednom periodu u želji za što boljim rezultatima proizvođači bi trebalo da promene prvo sebe, pa onda sadni materijal.U tom kontekstu, ukazao je na potez ministarstva poljoprivrede koje je uredbom omogućilo nabavku sertifikovanog sadnog materijala uz subvenciju od 90 odsto.U odnosu na 2020. godinu, kada je devizni priliv bio između 160 i 200 miliona evra, ove godine će iznositi 400-500 miliona evra na deviznom kontu maline, a Radović ističe da, kada je dobra cena maline,prihoduju svi: proizvođači, kooperanti, radnici.„Srbiju će održati jedina fabrika pod vedrim nebom i tu treba ulagati“, zaključio je predsednik Asocijacije malinara Srbije.
https://lat.sputnikportal.rs/20210809/cena-kupine-dostigla-istorijski-maksimum-1128314732.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210825/sljiva-kao-malina-cena-drasticno-skocila-a-bice-jos-visa-1128799977.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
skaču cene malina, cene maline, prinos malina, srbija, malina, maline, cene, malinari, skaču cene malina, cene maline, prinos malina, srbija, malina, maline, cene, malinari
skaču cene malina, cene maline, prinos malina, srbija, malina, maline, cene, malinari, skaču cene malina, cene maline, prinos malina, srbija, malina, maline, cene, malinari
Srpski malinari predviđaju drastičan skok cene „crvenog zlata“
Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je da se ne može reći da je cena maline, koja ide i do 450 dinara, iznenađujuće visoka, navodeći da se predviđa da će cena „crvenog zlata“ biti mnogo veća.
Struka, nauka, analitika i proizvođači predviđaju da će cena maline, uz adekvatnu pripremu i maksimalno korišćenje sertifikovanog sadnog materijala, ići od 600 do 800 dinara po kilogramu, rekao je Radović.
Komentarišući trenutnu cenu malina, Radović je kazao da bi to ona bila fenomenalna da je prinos 15 do 30 tona po hektaru.
Naime, prinos je u proseku oko četiri tone, a za to postoji više razloga.
Klimatske promene utiču na prinos, loš trend cena iz prethodnog perioda doveo je do pada proizvodnje i nestručne obrade, a primenom uredbe o sertifikovanom sadnom materijalu došlo je do toga da su proizvođači podigli kvalitet.
Radović je za portal „Biznis“
kazao da, bez obzira na to što
malinari imaju razloga za zadovoljstvo, u narednom periodu u želji za što boljim rezultatima proizvođači bi trebalo da promene prvo sebe, pa onda sadni materijal.
U tom kontekstu, ukazao je na potez ministarstva poljoprivrede koje je uredbom omogućilo nabavku sertifikovanog sadnog materijala uz subvenciju od 90 odsto.
„Ispostavilo se da je ogromna razlika u prinosu u odnosu na sadni materijal koji se koristi. Uz iste agrotehničke mere, ulaganje, tretiranje i prskanje, sertifikovani sadni materijal daje 30 tona po hektaru, a nesertifikovani četiri tone. Hajde da radimo porodično po 30 ari kvalitetno, a ne da se hvalimo hektarima bez kvaliteta u proizvodnji i sa ogromnim troškovima koji se u tom slučaju gomilaju“, poručio je Radović.
U odnosu na 2020. godinu, kada je devizni priliv bio između 160 i 200 miliona evra, ove godine će iznositi 400-500 miliona evra na deviznom kontu maline, a Radović ističe da, kada je dobra cena maline,prihoduju svi: proizvođači, kooperanti, radnici.
„Srbiju će održati jedina fabrika pod vedrim nebom i tu treba ulagati“, zaključio je predsednik Asocijacije malinara Srbije.
Sve o domaćoj i svetskoj ekonomiji
