https://lat.sputnikportal.rs/20210920/kako-je-banjaluka-postala-nedosanjani-san-nato-a-1129992149.html
Kako je Banjaluka postala nedosanjani san NATO-a
Kako je Banjaluka postala nedosanjani san NATO-a
Sputnik Srbija
Evroatlantske integracije BiH, kao jedan od prioriteta zapadne politike koju je kao temu kandidovao i takozvani visoki predstavnik, gaženje je Rezolucije... 20.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-20T22:35+0200
2021-09-20T22:35+0200
2021-11-16T16:04+0100
region
analize i mišljenja
nato
vojna neutralnost
srbija – politika
region – politika
region – vojska i naoružanje
bosna i hercegovina (bih)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/09/0e/1123393113_0:514:2048:1666_1920x0_80_0_0_6104079abf7ea45f36adecea5cdc1ed0.jpg
Ulazak u NATO, kao strateški pravac spoljnopolitičkog delovanja Bosne i Hercegovine, mogao bi se pretvoriti u put od sedam milja, koji ni modernizacija Oružanih snaga na kojem Sarajevo insistira — neće ubrzati.O tome da li planovi zapadne Alijanse padaju pred činjenicom da su i Srbija i Republika Srpska čvrsto na stanovištu vojne neutralnosti, razgovaramo sa eminentnim stručnjacima, učesnicima nedavno održanog Okruglog stola u Banjaluci na temu „Vojna neutralnost Srbije i Republike Srpske — spojeni sudovi“.Umesto demilitarizovane Bosne, modernizacija VojskeU svetlu stalnih nastojanja dva člana Predsedništva, bosanskog i hrvatskog, da što više potenciraju NATO, tema vojne neutralnosti ne gubi na aktuelnosti, kaže u razgovoru za Sputnjik Nevenko Vranješ, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci.U nedostatku perspektivnijih ideja, Sarajevo se, smatra, stalno vraća na temu članstva u NATO, a ovaj put i kroz ideju o povećanju budžetske stavke za Oružane snage BiH.Srbija i Republika Srpska - sistem spojenih sudovaAli između nastojanja i realizacije plana Sarajeva da BiH uđu u NATO, stoji Rezolucija o vojnoj neutralnosti usvojena u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Pored ovog važnog dokumenta, brana, smatraju naši sagovornici, jeste i pozicija Srbije, jer dok je Srbija vojno neutralna, Republika Srpska je zaštićena.Miloš Šolaja, profesor međunarodnog prava sa Banjalučkog univerziteta, smatra da je pitanje vojne neutralnosti u nekom teorijskom i naučnom smislu u velikoj meri istraženo, ali da se u praktičnoj politici sprovodi kroz dva rešenja — vojnu neutralnost Srbije i Republike Srpske. Zapravo, rezimira, reč je o sistemu spojenih sudova.Iako se zvanično vojna neutralnost podržava od strane NATO-a, ona se osporava u mnogim stručnim i medijskim krugovima u zemljama-članicama Alijanse.Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ne sumnja da će ulazak BiH u NATO ostati jedan od prioriteta zapadne politike, što znači da će se pritisci na Banjaluku nastaviti. Da bi se, smatra on, odgovorilo na ove pritiske, neophodno je učvrstiti i legitimisati vojnu neutralnost.Savez za koaliciju protiv RusijeDruga dimenzija saradnje sa NATO-om postoji u domenu vojnih vežbi, ali njihovo provođenje u Republici Srpskoj, smatra Vranješ, nije cilj Banjaluke. To nije savez, kaže, kojem bi trebalo težiti, iz razloga što se on nalazi u unutrašnjim antagonizmima i predstavlja najširu moguću koaliciju protiv Rusije. Dovoljno je, smatra, izjasniti se za savez i na sledećem narednom samitu dobijate članstvo, ali i jasne direktive.„Mi imamo i motiv više od Srbije da sačuvamo vojnu neutralnost, jer je zbog inferiornosti srpskih pripadnika u Oružanim snagama izražena dominacija bošnjačke komponente i u komandnom kadru, i u brojčanom smislu, i u smislu lokacija, dominacije na tim lokacijama, disperzije naoružanja.„Mi nemamo nikakav interes da razvijamo te oružane snage i da ono što NATO podržava dižemo na neki nivo. Zbog našeg unutrašnjeg uređenja, antagonizama bliske prošlosti jedini izlaz je u vojnoj neutralnosti“, zaključuje Vranješ.
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
analize i mišljenja, nato, vojna neutralnost, srbija – politika, region – politika, region – vojska i naoružanje, bosna i hercegovina (bih)
analize i mišljenja, nato, vojna neutralnost, srbija – politika, region – politika, region – vojska i naoružanje, bosna i hercegovina (bih)
Kako je Banjaluka postala nedosanjani san NATO-a
22:35 20.09.2021 (Osveženo: 16:04 16.11.2021) Evroatlantske integracije BiH, kao jedan od prioriteta zapadne politike koju je kao temu kandidovao i takozvani visoki predstavnik, gaženje je Rezolucije usvojene u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Pritisak na Banjaluku biće sve veći, ali između RS i NATO-a stoji vojna neutralnost Srbije, smatraju sagovornici Sputnjika.
Ulazak u NATO, kao strateški pravac spoljnopolitičkog delovanja Bosne i Hercegovine, mogao bi se pretvoriti u put od sedam milja, koji ni modernizacija Oružanih snaga na kojem Sarajevo insistira — neće ubrzati.
O tome da li planovi zapadne Alijanse padaju pred činjenicom da su i Srbija i Republika Srpska čvrsto na stanovištu vojne neutralnosti, razgovaramo sa eminentnim stručnjacima, učesnicima nedavno održanog Okruglog stola u Banjaluci na temu „Vojna neutralnost Srbije i Republike Srpske — spojeni sudovi“.
Umesto demilitarizovane Bosne, modernizacija Vojske
U svetlu stalnih nastojanja dva člana Predsedništva, bosanskog i hrvatskog, da što više potenciraju NATO, tema vojne neutralnosti ne gubi na aktuelnosti, kaže u razgovoru za Sputnjik Nevenko Vranješ, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci.
U nedostatku perspektivnijih ideja, Sarajevo se, smatra, stalno vraća na temu članstva u NATO, a ovaj put i kroz ideju o povećanju budžetske stavke za Oružane snage BiH.
„Sve češće i glasnije priča se o povećanju vojnog budžeta za modernizaciju opreme Oružanih snaga BiH. To znači da moramo podizati bruto nacionalni dohodak dva odsto za vojsku, što je dodatnih 160 miliona na već postojećih 300. To je pokušaj približavanja NATO standardima. Umesto da se Oružane snage redukuju, nama se nameće ideja o izdvajanju sa naših socijalnih kategorija za jačanje institucije koju ne želimo. Reč je o modernizaciji u oblasti vazduhoplovstva kroz helikoptere, kroz oklopna vozila, artiljerijsko naoružanje. S druge strane se oseća potpuna superiornost bošnjačke komponente. Naš stav je jasan, ako već ne može da se izvrši demilitarizacija Bosne i Hercegovine, onda Oružane snage treba da budu u formatu koji bi bio zadužen za pomoć civilnom stanovništvu u vanrednim situacijama“, kaže Vranješ.
Srbija i Republika Srpska - sistem spojenih sudova
Ali između nastojanja i realizacije plana Sarajeva da BiH uđu u NATO, stoji Rezolucija o vojnoj neutralnosti usvojena u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Pored ovog važnog dokumenta, brana, smatraju naši sagovornici, jeste i pozicija Srbije, jer dok je Srbija vojno neutralna, Republika Srpska je zaštićena.
Miloš Šolaja, profesor međunarodnog prava sa Banjalučkog univerziteta, smatra da je pitanje vojne neutralnosti u nekom teorijskom i naučnom smislu u velikoj meri istraženo, ali da se u praktičnoj politici sprovodi kroz dva rešenja — vojnu neutralnost Srbije i Republike Srpske. Zapravo, rezimira, reč je o sistemu spojenih sudova.
„Neutralnosti Republike Srpske nema bez neutralnosti Srbije. To su dva neodvojiva procesa. Rezolucijom o vojnoj neutralnosti Republika Srpska je definisala svoj stav. To je dokument koji govori i o vojnoj nesvrstanosti — otklonu od vojnih blokova. Nadalje, RS ne samo da mora da definiše svoju spoljnu politiku mimo BiH, već i bezbednosnu u odnosu na bezbednosne izazove koji joj prete“, smatra Šolaja.
Iako se zvanično vojna neutralnost podržava od strane NATO-a, ona se osporava u mnogim stručnim i medijskim krugovima u zemljama-članicama Alijanse.
Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ne sumnja da će ulazak BiH u NATO ostati jedan od prioriteta zapadne politike, što znači da će se pritisci na Banjaluku nastaviti. Da bi se, smatra on, odgovorilo na ove pritiske, neophodno je učvrstiti i legitimisati vojnu neutralnost.
„Jasno je da se vojna neutralnost Srbije ne legitimiše samo normativno niti u okviru strategije, već i u praksi. Vojna neutralnost je važna u geopolitičkom konceptu na Balkanu, s obzirom na oslonac na Republiku Kinu i Rusku Federaciju po pitanju KiM i po pitanju RS. Kada je reč o Republici Srpskoj, iako je pre četiri godine usvojena Rezolucija o vojnoj neutralnosti, svedoci smo da takozvani visoki predstavnik Šmit govori o evroatlantskim integracijama BiH. Pritisak se nastavlja“, kaže Mitić.
Savez za koaliciju protiv Rusije
Druga dimenzija saradnje sa NATO-om postoji u domenu vojnih vežbi, ali njihovo provođenje u Republici Srpskoj, smatra Vranješ, nije cilj Banjaluke. To nije savez, kaže, kojem bi trebalo težiti, iz razloga što se on nalazi u unutrašnjim antagonizmima i predstavlja najširu moguću koaliciju protiv Rusije. Dovoljno je, smatra, izjasniti se za savez i na sledećem narednom samitu dobijate članstvo, ali i jasne direktive.
„Mi imamo i motiv više od Srbije da sačuvamo vojnu neutralnost, jer je zbog inferiornosti srpskih pripadnika u Oružanim snagama izražena dominacija bošnjačke komponente i u komandnom kadru, i u brojčanom smislu, i u smislu lokacija, dominacije na tim lokacijama, disperzije naoružanja.
„Mi nemamo nikakav interes da razvijamo te oružane snage i da ono što NATO podržava dižemo na neki nivo. Zbog našeg unutrašnjeg uređenja, antagonizama bliske prošlosti jedini izlaz je u vojnoj neutralnosti“, zaključuje Vranješ.
