https://lat.sputnikportal.rs/20210918/velika-misija-ruskog-umetnika-o-kojoj-se-malo-zna-srpsku-decu-sa-kosova-obasjao-svetloscu--video--1129900027.html
Velika misija ruskog umetnika o kojoj se malo zna: Srpsku decu sa Kosova obasjao svetlošću / video /
Velika misija ruskog umetnika o kojoj se malo zna: Srpsku decu sa Kosova obasjao svetlošću / video /
Sputnik Srbija
Vest o tragičnoj smrti ruskog režisera i scenariste Aleksandra Meljnika potresla je prošle sedmice mnoge, pre svega u Rusiji, ali i u Srbiji, jer je zauvek... 18.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-18T21:01+0200
2021-09-18T21:01+0200
2021-11-25T10:44+0100
kultura
aleksandar meljnik
ivana žigon
društvo
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/11/1129899234_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_9769ea096434e4e3274db9a3291e9209.jpg
Aleksandar Meljnik posebno se zalagao za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, a svojim humanitarnim radom doprinosio je jačanju veza Srbije i Rusije.Lice Rusije obasjano svetlošću„Velika je tuga kada odu ljudi koji su svoj život posvetili pomaganju drugima, koji zapravo predstavljaju lice Rusije. Bez obzira na svu tugu koju osećam zbog Aleksandra Meljnika, dok govorim o njemu osećam i svetlost. Svi njegovi poduhvati imali su kvalitet koji će odoleti svakom vremenu, jer govore o neuništivosti rusko-srpskih bratskih veza, što bi rekao Tolstoj – 'edinokrovьnыh, edinovernыh i edinorodnыh'“, kaže u razgovoru za Sputnjik glumica Ivana Žigon, koja je godinama sarađivala s Meljnikom u okviru humanitarnih akcija na Kosovu i Metohiji.Ivana Žigon, koja je i predsednica Društva srpsko-ruskog prijateljstva, s Aleksandrom Meljnikom se upoznala 2003. godine, u vreme kada je on bio na čelu Fondacije Andreja Prvozvanog.„U njegovom srcu je bio tako vidljiv Blagodatni oganj koji je upravo ova organizacija prenosila iz Jerusalima u Moskvu, a kasnije je on počeo da dolazi i u Srbiju, na Uskrs. Nije nimalo slučajno što je Aleksandar Meljnik, zajedno s Vladimirom Jakunjinom, nosio taj Blagodatni oganj“, kaže Ivana Žigon.Sudbina Srba na Kosovu i Metohiji – „Rusija za ovo ne zna!“Tokom 2003. godine glumica je predstavljala knjigu Ljubiše Folića „Raspeto Kosovo“ ne bi li, kako kaže, što više ljudi zainteresovala za tešku sudbinu srpskog naroda na tom području.„To je, naravno, naišlo na veliki odjek, Vlada Moskve nam je donosila veliku pomoć... Pomagali su i Nikolaj Burljajev, Nikita Mihalkov... I svi su oni lice Rusije. A ono što sam doživela s Meljnikom bilo je potpuno nesvakidašnje. Kada je pogledao tu knjigu, na njegovom licu se zaista video iskreni šok zbog razrušenih manastira. Rekao je: 'Rusija za ovo ne zna!'“, seća se Ivana Žigon.Meljnik je, nastavlja ona, reagovao munjevito. Odmah je sazvao šest direktora svoje organizacije, počeo da šalje informacije u Savet Evrope, svim evropskim dinastijama.„Pitao me je da li možemo da primimo 20 novinara da dođu na Kosovo. To je bilo u decembru 2003. godine, a već u januaru sledeće došlo je ne 20 nego 40 novinara koji su obišli sela Kosova i Metohije. Imali smo vrlo veliku pratnju, s Meljnikom su stigli i ruski senatori, veoma visoka delegacija. Ni tada, kao ni sada, nije bilo nimalo bezbedno biti Rus na Kosovu i Metohiji. Meljnik je hrabro stajao na čelu te delegacije. Tokom prolaska kroz Dečane Albanci su nas čekali u špaliru i gađali kamenicama. U izveštaju KFOR-a bilo je navedeno da su nas gađali grudvama. Međutim, čuveni ruski novinar Leontjev, koji je bio s nama, pogođen je u glavu. Kasnije je na glavnoj ruskoj televiziji, u svojoj jednosatnoj autorskoj emisiji, pokazao tu 'grudvu' kojom je pogođen i koja se, naravno, nije istopila, jer je to bio kamen. Na našem autobusu su bila potpuno izlomljena stakla. Nakon toga Rusija je bila potpuno informisana o onome šta se događa na Kosovu i Metohiji“, priča Ivana Žigon.Veličanstveni doček dece s Kosova i Metohije u RusijiAleksandar Meljnik je bio posebno dirnut zbog sudbine dece s Kosova i Metohije, videvši kako ona tamo žive.„Teško je i opisati kako su ta deca čekala Ruse u Velikoj Hoči. Izašli su u nošnjama zahvaljujući Gavrilu Kujundžiću s kojim sam kasnije osnovala ansambl 'Kosovski božuri'. Meljnik je tada rekao da Rusija mora da primi svu tu decu, da im pomogne. Tada je organizovana akcija u okviru koje je, na poziv Aleksandra Meljnika i Vladimira Jakunjina, 520 dece od sedam do 13 godina u junu 2004. godine otputovalo u Rusiju na 21 dan“, podseća Ivana Žigon.Odlazak i doček dece s Kosova i Metohije u Rusiji bio je, prema njenim rečima, zaista veličanstven.„U tom trenutku postoji više od milion nezbrinute dece u Rusiji, ali oni se ipak odlučuju da zovu 500 dece s Kosova, da ih uteše, da im pomognu. U to vreme sam u Rusiji prvi put čula izraz da je 'Kosovo i Metohija prva tvrđava pravoslavlja'. Ko ima više prava da o tome svedoči nego ta deca koja su u riziku išla u škole, u pratnji vojnika, koja su živela iza žice, koja, što bi rekao Branko Miljković, nose našu istoriju na svojim leđima. Uspeli smo da prikupimo i oko 2.500 hiljade crteža od te dece i da napravimo knjigu 'Moje detinjstvo', jednu od najsnažnijih optužbi koja postoji protiv svega što su ta deca doživela“, naglašava Ivana Žigon.Deca su već u Beogradu imala natpise i boje kampova koji će ih prihvatiti u Podmoskovlju, ali su imala i veoma lep program u Moskvi za razgledanje grada.„To su čuveni ruski kampovi u kojima se stiče i obrazovanje, i oporavak, i zdravlje, i sport. Deca su toliko plakala kad su odlazila iz tih kampova, zavolela su se s ruskom decom. Predsednik Rusije Vladimir Putin je čuo za tu akciju i poslao je svog tadašnjeg opunomoćenika Poltavčenka da isprati decu zajedno s fondacijom. Poslao im je satove koje su im predali Poltavčenko, Jakunjin i Meljnik. Volim da kažem da se od tog trenutka vreme na Kosovu simbolički meri ruskim satom. Podrška u međunarodnoj zajednici je nekako bila vidljiva i na rukama te dece, zahvaljujući velikoj pomoći Rusije“, ističe Ivana Žigon.Odlučna pomoć „bratu u nevolji“Aleksandar Meljnik je govorio da je ono što se dogodilo Srbima na Kosovu doživeo kao ličnu nesreću, sećao se srušenih i spaljenih crkava i neprijateljskog odnosa kosovskih Albanaca. Jednom prilikom se javno zapitao zbog čega se prema razorenim srpskim svetinjama na Kosovu ne odnose na Zapadu s istom pažnjom kao prema istorijskom nasleđu koje razaraju ekstremisti Islamske države.„On to pitanje, koje je svima nama u glavi, nije postavio samo kao pitanje, imao je čin, delo. Shvatio je da istinski pravoslavni čovek, što je on uistinu bio, razume da nije dovoljno samo saosećati s onim koji pati, naročito ako je to 'brat u nevolji'. Meljnik je shvatio da milosrđe ne znači samo saosećanje, samo molitvu, nego odlučnost da se odmah, ali odmah - učini prava stvar. Zato je, znajući da je to informacioni rat, na Kosovo doveo prvo novinare. Znao je da se namerno prećutkuju zločini koji su učinjeni prema srpskom narodu. Posle toga je mnogo ljudi i organizacija počelo da izvodi tu decu iz getoa“, kaže Ivana Žigon.Prema njenim rečima, Aleksandar Meljnik je uspevao da vidi ono što mnogima nije očigledno na prvi pogled, pa je tako jednom prilikom predložio da se za nastavnike i profesore ruskog jezika na Kosovu i Metohiji organizuje stručni seminar, kako bi im se pružila mogućnost da se profesionalno usavršavaju.„Pitala sam se tada kako će ti ljudi to prihvatiti, jer im je mnogo teško, u getoima su, pitala sam se da li im je sada od presudne važnosti ruski jezik. Toliko sam se prevarila, jer sam posumnjala u to. Meljnik je rekao da ih ovoga puta treba uvažiti kao profesionalce, kao ljude. I skupili su se učitelji i nastavnici ruskog jezika u Čaglavici, i zaista su suze bile na njihovim licima. Udesili su se, sećam se njihovih frizura, divno su se obukli. Govorili su da ih je prvi put neko uvažio kao ličnosti, kao ljude, uvažio njihove profesije“, ističe Ivana Žigon.Rehabilitacija golootočanaJoš jedan od važnih poduhvata Aleksandra Meljnika bilo je organizovanje prijema 50 veterana golootočana u Moskvi, na 60 godina pobede nad fašizmom.„To su ljudi koji su dvostruko stradali - i u ratu, i potom 1948. godine. Pozvao ih je u Moskvu i o tome svedoči i film koji sam snimila uz podršku direktora fotografije Veska Vasovića. Ja sam pozvala predsednika Udruženja Goli otok Mojsija Milačića i pitala ga da li bi kao nagradu za sve ono što su pretrpeli u ime ljubavi prema Rusiji želeli da idu u Moskvu i da li bi mogli da okupe određeni broj ljudi. Usledila je ogromna pauza, a onda je rekao: 'A ko ne bi poslednji put želeo da vidi svoju majku'. Bilo je to nezaboravnih nedelju dana u Moskvi, u kojoj se čovek učio šta je to neuništivost ljubavi naših naroda“, ističe Ivana Žigon.Prema njenim rečima, Aleksandar Meljnik je uvek išao ispred vremena, uvek je činio korake koji se posle deset ili 20 godina pokazuju kao tačni.„On je zaista prvi rehabilitovao golootočane, to je tek kasnije usledilo i u našoj zemlji, on ih je prvi podržao te 2005. godine. Sve što je radio fond na čelu s dvojicom velikih ljudi imalo je uvek fantastičnu organizaciju, pre svega - ljubav“, zaključuje Ivana Žigon.
https://lat.sputnikportal.rs/20210908/ruski-ministar-tragicno-poginuo-spasavajuci-poznatog-rezisera--1129653812.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, aleksandar meljnik, ivana žigon, društvo, kosovo i metohija (kim)
kultura, aleksandar meljnik, ivana žigon, društvo, kosovo i metohija (kim)
Velika misija ruskog umetnika o kojoj se malo zna: Srpsku decu sa Kosova obasjao svetlošću / video /
21:01 18.09.2021 (Osveženo: 10:44 25.11.2021) Vest o tragičnoj smrti ruskog režisera i scenariste Aleksandra Meljnika potresla je prošle sedmice mnoge, pre svega u Rusiji, ali i u Srbiji, jer je zauvek otišao ne samo istaknuti umetnik nego i odani prijatelj srpskog naroda.
Aleksandar Meljnik posebno se zalagao za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, a svojim humanitarnim radom doprinosio je jačanju veza Srbije i Rusije.
Lice Rusije obasjano svetlošću
„Velika je tuga kada odu ljudi koji su svoj život posvetili pomaganju drugima, koji zapravo predstavljaju lice Rusije. Bez obzira na svu tugu koju osećam zbog Aleksandra Meljnika, dok govorim o njemu osećam i svetlost. Svi njegovi poduhvati imali su kvalitet koji će odoleti svakom vremenu, jer govore o neuništivosti rusko-srpskih bratskih veza, što bi rekao Tolstoj – 'edinokrovьnыh, edinovernыh i edinorodnыh'“, kaže u razgovoru za Sputnjik glumica Ivana Žigon, koja je godinama sarađivala s Meljnikom u okviru humanitarnih akcija na Kosovu i Metohiji.
Ivana Žigon, koja je i predsednica Društva srpsko-ruskog prijateljstva, s Aleksandrom Meljnikom se upoznala 2003. godine, u vreme kada je on bio na čelu Fondacije Andreja Prvozvanog.
„U njegovom srcu je bio tako vidljiv
Blagodatni oganj koji je upravo ova organizacija prenosila iz Jerusalima u Moskvu, a kasnije je on počeo da dolazi i u Srbiju, na Uskrs. Nije nimalo slučajno što je
Aleksandar Meljnik, zajedno s Vladimirom Jakunjinom, nosio taj Blagodatni oganj“, kaže Ivana Žigon.
Sudbina Srba na Kosovu i Metohiji – „Rusija za ovo ne zna!“
Tokom 2003. godine glumica je predstavljala knjigu Ljubiše Folića „Raspeto Kosovo“ ne bi li, kako kaže, što više ljudi zainteresovala za tešku sudbinu srpskog naroda na tom području.
„To je, naravno, naišlo na veliki odjek, Vlada Moskve nam je donosila veliku pomoć... Pomagali su i Nikolaj Burljajev, Nikita Mihalkov... I svi su oni lice Rusije. A ono što sam doživela s Meljnikom bilo je potpuno nesvakidašnje. Kada je pogledao tu knjigu, na njegovom licu se zaista video iskreni šok zbog razrušenih manastira. Rekao je: 'Rusija za ovo ne zna!'“, seća se Ivana Žigon.
Meljnik je, nastavlja ona, reagovao munjevito. Odmah je sazvao šest direktora svoje organizacije, počeo da šalje informacije u Savet Evrope, svim evropskim dinastijama.
„Pitao me je da li možemo da primimo 20 novinara da dođu na Kosovo. To je bilo u decembru 2003. godine, a već u januaru sledeće došlo je ne 20 nego 40 novinara koji su obišli sela Kosova i Metohije. Imali smo vrlo veliku pratnju, s Meljnikom su stigli i ruski senatori, veoma visoka delegacija. Ni tada, kao ni sada, nije bilo nimalo bezbedno biti Rus na Kosovu i Metohiji. Meljnik je hrabro stajao na čelu te delegacije. Tokom prolaska kroz Dečane Albanci su nas čekali u špaliru i gađali kamenicama. U izveštaju KFOR-a bilo je navedeno da su nas gađali grudvama. Međutim, čuveni ruski novinar Leontjev, koji je bio s nama, pogođen je u glavu. Kasnije je na glavnoj ruskoj televiziji, u svojoj jednosatnoj autorskoj emisiji, pokazao tu 'grudvu' kojom je pogođen i koja se, naravno, nije istopila, jer je to bio kamen. Na našem autobusu su bila potpuno izlomljena stakla. Nakon toga Rusija je bila potpuno informisana o onome šta se događa na Kosovu i Metohiji“, priča Ivana Žigon.
Veličanstveni doček dece s Kosova i Metohije u Rusiji
Aleksandar Meljnik je bio posebno dirnut zbog sudbine dece s Kosova i Metohije, videvši kako ona tamo žive.
„Teško je i opisati kako su ta deca čekala Ruse u Velikoj Hoči. Izašli su u nošnjama zahvaljujući Gavrilu Kujundžiću s kojim sam kasnije osnovala ansambl 'Kosovski božuri'. Meljnik je tada rekao da Rusija mora da primi svu tu decu, da im pomogne. Tada je organizovana akcija u okviru koje je, na poziv Aleksandra Meljnika i Vladimira Jakunjina, 520 dece od sedam do 13 godina u junu 2004. godine otputovalo u Rusiju na 21 dan“, podseća Ivana Žigon.
Odlazak i doček dece s Kosova i Metohije u Rusiji bio je, prema njenim rečima, zaista veličanstven.
„U tom trenutku postoji više od milion nezbrinute dece u Rusiji, ali oni se ipak odlučuju da zovu 500 dece s Kosova, da ih uteše, da im pomognu. U to vreme sam u Rusiji prvi put čula izraz da je 'Kosovo i Metohija prva tvrđava pravoslavlja'. Ko ima više prava da o tome svedoči nego ta deca koja su u riziku išla u škole, u pratnji vojnika, koja su živela iza žice, koja, što bi rekao Branko Miljković, nose našu istoriju na svojim leđima. Uspeli smo da prikupimo i oko 2.500 hiljade crteža od te dece i da napravimo knjigu 'Moje detinjstvo', jednu od najsnažnijih optužbi koja postoji protiv svega što su ta deca doživela“, naglašava Ivana Žigon.
Deca su već u Beogradu imala natpise i boje kampova koji će ih prihvatiti u Podmoskovlju, ali su imala i veoma lep program u Moskvi za razgledanje grada.
„To su čuveni ruski kampovi u kojima se stiče i obrazovanje, i oporavak, i zdravlje, i sport. Deca su toliko plakala kad su odlazila iz tih kampova, zavolela su se s ruskom decom. Predsednik Rusije Vladimir Putin je čuo za tu akciju i poslao je svog tadašnjeg opunomoćenika Poltavčenka da isprati decu zajedno s fondacijom. Poslao im je satove koje su im predali Poltavčenko, Jakunjin i Meljnik. Volim da kažem da se od tog trenutka vreme na Kosovu simbolički meri ruskim satom. Podrška u međunarodnoj zajednici je nekako bila vidljiva i na rukama te dece, zahvaljujući velikoj pomoći Rusije“, ističe Ivana Žigon.
Odlučna pomoć „bratu u nevolji“
Aleksandar Meljnik je govorio da je ono što se dogodilo Srbima na Kosovu doživeo kao ličnu nesreću, sećao se srušenih i spaljenih crkava i neprijateljskog odnosa kosovskih Albanaca. Jednom prilikom se javno zapitao zbog čega se prema razorenim srpskim svetinjama na Kosovu ne odnose na Zapadu s istom pažnjom kao prema istorijskom nasleđu koje razaraju ekstremisti Islamske države.
„On to pitanje, koje je svima nama u glavi, nije postavio samo kao pitanje, imao je čin, delo. Shvatio je da istinski pravoslavni čovek, što je on uistinu bio, razume da nije dovoljno samo saosećati s onim koji pati, naročito ako je to 'brat u nevolji'. Meljnik je shvatio da milosrđe ne znači samo saosećanje, samo molitvu, nego odlučnost da se odmah, ali odmah - učini prava stvar. Zato je, znajući da je to informacioni rat, na Kosovo doveo prvo novinare. Znao je da se namerno prećutkuju zločini koji su učinjeni prema srpskom narodu. Posle toga je mnogo ljudi i organizacija počelo da izvodi tu decu iz getoa“, kaže Ivana Žigon.
Prema njenim rečima, Aleksandar Meljnik je uspevao da vidi ono što mnogima nije očigledno na prvi pogled, pa je tako jednom prilikom predložio da se za nastavnike i profesore ruskog jezika na Kosovu i Metohiji organizuje stručni seminar, kako bi im se pružila mogućnost da se profesionalno usavršavaju.
„Pitala sam se tada kako će ti ljudi to prihvatiti, jer im je mnogo teško, u getoima su, pitala sam se da li im je sada od presudne važnosti ruski jezik. Toliko sam se prevarila, jer sam posumnjala u to. Meljnik je rekao da ih ovoga puta treba uvažiti kao profesionalce, kao ljude. I skupili su se učitelji i nastavnici ruskog jezika u Čaglavici, i zaista su suze bile na njihovim licima. Udesili su se, sećam se njihovih frizura, divno su se obukli. Govorili su da ih je prvi put neko uvažio kao ličnosti, kao ljude, uvažio njihove profesije“, ističe Ivana Žigon.
Rehabilitacija golootočana
Još jedan od važnih poduhvata Aleksandra Meljnika bilo je organizovanje prijema 50 veterana golootočana u Moskvi, na 60 godina pobede nad fašizmom.
„To su ljudi koji su dvostruko stradali - i u ratu, i potom 1948. godine. Pozvao ih je u Moskvu i o tome svedoči i film koji sam snimila uz podršku direktora fotografije Veska Vasovića. Ja sam pozvala predsednika Udruženja Goli otok Mojsija Milačića i pitala ga da li bi kao nagradu za sve ono što su pretrpeli u ime ljubavi prema Rusiji želeli da idu u Moskvu i da li bi mogli da okupe određeni broj ljudi. Usledila je ogromna pauza, a onda je rekao: 'A ko ne bi poslednji put želeo da vidi svoju majku'. Bilo je to nezaboravnih nedelju dana u Moskvi, u kojoj se čovek učio šta je to neuništivost ljubavi naših naroda“, ističe Ivana Žigon.
Prema njenim rečima, Aleksandar Meljnik je uvek išao ispred vremena, uvek je činio korake koji se posle deset ili 20 godina pokazuju kao tačni.
„On je zaista prvi rehabilitovao golootočane, to je tek kasnije usledilo i u našoj zemlji, on ih je prvi podržao te 2005. godine. Sve što je radio fond na čelu s dvojicom velikih ljudi imalo je uvek fantastičnu organizaciju, pre svega - ljubav“, zaključuje Ivana Žigon.
