https://lat.sputnikportal.rs/20210918/u-dubrovniku-otkriveni-spisi-iz-jedne-od-najvaznijih-istorijskih-misija-foto-1129911538.html
U Dubrovniku otkriveni spisi iz jedne od najvažnijih istorijskih misija /foto/
U Dubrovniku otkriveni spisi iz jedne od najvažnijih istorijskih misija /foto/
Sputnik Srbija
U Dubrovniku otkriveni spisi iz ekspedicije Fernanda Magelana, koja je oplovila zemaljsku kuglu
2021-09-18T17:20+0200
2021-09-18T17:20+0200
2021-09-18T16:59+0200
region
kultura
istorija
hrvatska
region – društvo
lepe vesti
arheologija
region
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/11/1129911490_0:60:2523:1479_1920x0_80_0_0_78dc81d08e50e38af3a34d95d2512579.png
Lovro Kunčević iz Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umetnosti u Dubrovniku podsetio je kako je, posle Magelanove pogibije na Filipinima 1521. godine, komandu nad ekspedicijom i brodom „Viktorija“ preuzeo kapetan Huan Sebastijan Elkano, koji o uspešnom oplovljavanju sveta i dramatičnom trogodišnjem putovanju 1523. pismom izveštava španskog cara Karla Petog, koji je Portugalca Fernanda Magelana angažovao za ekspediciju, jednu od najvažnijih u istoriji.„Elkano sponzora ekspedicije obaveštava da je ekspedicija uspela i da se, nažalost, od pet brodova vratio tek jedan s 18 članova posade. Spominje Magelanovu pogibiju i da je ekspedicija ipak uspela da dođe do Molučkih ostrva, u današnjoj Indoneziji, arhipelaga veoma bogatog začinima, koji je bio i glavni cilj poduhvata“, rekao je Kunčević, prenosi „Jutarnji list“.Elkano u pismu caru opisuje mukotrpnu plovidbu tokom koje je posada jela samo pirinač i pila vodu, bojeći se da pristane na kopno jer su veliki delovi tog dela Azije bili pod kontrolom konkurenta Portugalije.Istakao je kako se prepis Elkanovog pisma čuva u još nekoliko evropskih arhiva, te da je daleko slabije poznato drugo pismo, Magelanovog navigatora Đovanija Batiste di Poncoronea, koji 1521. s Molučkih ostrva, gde je kapetanski brod „Trinidad“ morao da ostane zbog velikih oštećenja, izveštava nepoznatog primaoca o najdramatičnijem delu putovanja.Poncorone piše kako su, nakon Magelanove smrti, dva preostala broda uspela da stignu do Molučkih ostrva i uspostave srdačne veze s lokalnim vladarima. Spominje da su ostrva bogata začinima i zlatom te da su uspeli da pronađu ono čemu su se nadali.On kaže da je iz pisma vidljivo da je napisano u žurbi, u trenutku kad je Poncoroneu bilo jasno kako mora da ostane na Molučkim ostrvima.„On moli primaoca da pripazi na njegovog sina koji će otploviti „Viktorijom“, ne znajući da ga nikad više neće videti. Obojica su poginula u nastavku svojih putovanja“, rekao je Kunčević.Reč je o jedinom poznatom primerku tog pisma koji je sačuvan u dubrovačkom arhivu. Oba pisma je, zajedno s drugim vestima iz sveta, vladi Dubrovačke Republike 1523. poslao diplomata Jakov Baničević, poreklom sa Korčule. Pisma su uredno prepisana i sačuvana.„Pisma su primer koji jasno potvrđuje da je dubrovački arhiv važan za svetsku istoriju", zaključio je Kunčević.Magelanova ekspedicija bila je jedna od najvažnijih u istoriji pomorstva, jer je prva koja je oplovila zemaljsku kuglu, čime je dokazala da je Zemlja okrugla.
https://lat.sputnikportal.rs/20210520/kolumbo-je-hrvat-spanac-poruglac-ili-grk-misterija-ce-uskoro-biti-resena-1125404739.html
https://lat.sputnikportal.rs/20200727/zasto-se-ruski-mornari-nikad-nisu-plasili-bermudskog-trougla-1123093520.html
https://lat.sputnikportal.rs/20200802/ko-je-prvi-naselio-ameriku-dnk-daje-odgovor-1123050473.html
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/11/1129911490_235:0:2286:1538_1920x0_80_0_0_281cfc64d51619ad0cbbb5e8f0a289a2.pngSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
fernando magelan, pisma, ekspedicija, oplovljavanje zemlje, zemlja okrugla dokazi, planeta zemlja, dokazi da je zemlja okrugla, istorija, plovidba, mora, okeani, moreplovac, mornari, istraživači, fernando magelan, pisma, ekspedicija, oplovljavanje zemlje, zemlja okrugla dokazi, planeta zemlja, dokazi da je zemlja okrugla, istorija, plovidba, mora, okeani, moreplovac, mornari, istraživači
fernando magelan, pisma, ekspedicija, oplovljavanje zemlje, zemlja okrugla dokazi, planeta zemlja, dokazi da je zemlja okrugla, istorija, plovidba, mora, okeani, moreplovac, mornari, istraživači, fernando magelan, pisma, ekspedicija, oplovljavanje zemlje, zemlja okrugla dokazi, planeta zemlja, dokazi da je zemlja okrugla, istorija, plovidba, mora, okeani, moreplovac, mornari, istraživači
U Dubrovniku otkriveni spisi iz jedne od najvažnijih istorijskih misija /foto/
Državni arhiv u Dubrovniku predstavio je javnosti prepise pisama dvojice učesnika ekspedicije portugalskog pomorca i istraživača Fernanda Magelana na prvom putovanju oko sveta, koji se od 16. veka čuvaju u arhivu Dubrovačke Republike.
Lovro Kunčević iz Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umetnosti u Dubrovniku podsetio je kako je, posle Magelanove pogibije na Filipinima 1521. godine, komandu nad ekspedicijom i brodom „Viktorija“ preuzeo kapetan Huan Sebastijan Elkano, koji o uspešnom oplovljavanju sveta i dramatičnom trogodišnjem putovanju 1523. pismom izveštava španskog cara Karla Petog, koji je Portugalca Fernanda Magelana angažovao za ekspediciju, jednu od najvažnijih u istoriji.
„Elkano sponzora ekspedicije obaveštava da je ekspedicija uspela i da se, nažalost, od pet brodova vratio tek jedan s 18 članova posade. Spominje
Magelanovu pogibiju i da je ekspedicija ipak uspela da dođe do Molučkih ostrva, u današnjoj Indoneziji, arhipelaga veoma bogatog začinima, koji je bio i glavni cilj poduhvata“, rekao je Kunčević,
prenosi „Jutarnji list“.
Elkano u pismu caru opisuje mukotrpnu plovidbu tokom koje je posada jela samo pirinač i pila vodu, bojeći se da pristane na kopno jer su veliki delovi tog dela Azije bili pod kontrolom konkurenta Portugalije.
„Kao najvažnije postignuće, Elkano ističe oplovljavanje Zemlje i moli cara da ostacima njegove posade dodeli obećanu nagradu“, rekao je Kunčević.
Istakao je kako se prepis Elkanovog pisma čuva u još nekoliko evropskih arhiva, te da je daleko slabije poznato drugo pismo, Magelanovog navigatora Đovanija Batiste di Poncoronea, koji 1521. s Molučkih ostrva, gde je kapetanski brod „Trinidad“ morao da ostane zbog velikih oštećenja, izveštava nepoznatog primaoca o najdramatičnijem delu putovanja.
Poncorone piše kako su, nakon Magelanove smrti, dva preostala broda uspela da stignu do Molučkih ostrva i uspostave srdačne veze s lokalnim vladarima. Spominje da su ostrva bogata začinima i zlatom te da su uspeli da pronađu ono čemu su se nadali.
„Kad su dva broda prepuna dragocenog tereta krenula da isplove, pokazalo se da je „Trinidad“ oštećen i da mu je potrebna dugotrajna popravka. Ne želeći da gubi vreme i želeći da iskoristi povoljne vetrove, odlučeno je da se brodovi razdvoje, te da „Viktorija“ sama nastavi putovanje“, rekao je Kunčević.
On kaže da je iz pisma vidljivo da je napisano u žurbi, u trenutku kad je Poncoroneu bilo jasno kako mora da ostane na Molučkim ostrvima.
„On moli primaoca da pripazi na njegovog sina koji će otploviti „Viktorijom“, ne znajući da ga nikad više neće videti. Obojica su poginula u nastavku svojih putovanja“, rekao je Kunčević.
Reč je o jedinom poznatom primerku tog pisma koji je sačuvan u dubrovačkom arhivu. Oba pisma je, zajedno s drugim vestima iz sveta, vladi Dubrovačke Republike 1523. poslao diplomata Jakov Baničević, poreklom sa Korčule. Pisma su uredno prepisana i sačuvana.
„Pisma su primer koji jasno potvrđuje da je dubrovački arhiv važan za svetsku istoriju", zaključio je Kunčević.
Magelanova ekspedicija bila je jedna od najvažnijih u istoriji pomorstva, jer je prva koja je oplovila zemaljsku kuglu, čime je dokazala da je Zemlja okrugla.